- Besim Korkut
- Bubenheim (Deutsche)
- Enes Karić
- Muhamed Mehanović
- Saheeh International (English)
- Ibn Džuzejj el-Kilbi el-Endelusi
- Ibn Kesir
Sad
سورة ص
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
صٓ ۚ وَٱلْقُرْءَانِ ذِى ٱلذِّكْرِ ﴿١﴾ بَلِ ٱلَّذِينَ كَفَرُوا۟ فِى عِزَّةٍ وَشِقَاقٍ ﴿٢﴾ كَمْ أَهْلَكْنَا مِن قَبْلِهِم مِّن قَرْنٍ فَنَادَوا۟ وَّلَاتَ حِينَ مَنَاصٍ ﴿٣﴾ وَعَجِبُوٓا۟ أَن جَآءَهُم مُّنذِرٌ مِّنْهُمْ ۖ وَقَالَ ٱلْكَٰفِرُونَ هَٰذَا سَٰحِرٌ كَذَّابٌ ﴿٤﴾ أَجَعَلَ ٱلْـَٔالِهَةَ إِلَٰهًا وَٰحِدًا ۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَىْءٌ عُجَابٌ ﴿٥﴾ وَٱنطَلَقَ ٱلْمَلَأُ مِنْهُمْ أَنِ ٱمْشُوا۟ وَٱصْبِرُوا۟ عَلَىٰٓ ءَالِهَتِكُمْ ۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَىْءٌ يُرَادُ ﴿٦﴾ مَا سَمِعْنَا بِهَٰذَا فِى ٱلْمِلَّةِ ٱلْـَٔاخِرَةِ إِنْ هَٰذَآ إِلَّا ٱخْتِلَٰقٌ ﴿٧﴾ أَءُنزِلَ عَلَيْهِ ٱلذِّكْرُ مِنۢ بَيْنِنَا ۚبَلْ هُمْ فِى شَكٍّ مِّن ذِكْرِى ۖ بَل لَّمَّا يَذُوقُوا۟ عَذَابِ ﴿٨﴾ أَمْ عِندَهُمْ خَزَآئِنُ رَحْمَةِ رَبِّكَ ٱلْعَزِيزِ ٱلْوَهَّابِ ﴿٩﴾ أَمْ لَهُم مُّلْكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلْأَرْضِ وَمَا بَيْنَهُمَا ۖ فَلْيَرْتَقُوا۟ فِى ٱلْأَسْبَٰبِ ﴿١٠﴾ جُندٌ مَّا هُنَالِكَ مَهْزُومٌ مِّنَ ٱلْأَحْزَابِ ﴿١١﴾ كَذَّبَتْ قَبْلَهُمْ قَوْمُ نُوحٍ وَعَادٌ وَفِرْعَوْنُ ذُو ٱلْأَوْتَادِ ﴿١٢﴾ وَثَمُودُ وَقَوْمُ لُوطٍ وَأَصْحَٰبُ لْـَٔيْكَةِ ۚ أُو۟لَٰٓئِكَ ٱلْأَحْزَابُ ﴿١٣﴾ إِن كُلٌّ إِلَّا كَذَّبَ ٱلرُّسُلَ فَحَقَّ عِقَابِ ﴿١٤﴾ وَمَا يَنظُرُ هَٰٓؤُلَآءِ إِلَّا صَيْحَةً وَٰحِدَةً مَّا لَهَا مِن فَوَاقٍ ﴿١٥﴾ وَقَالُوا۟ رَبَّنَا عَجِّل لَّنَا قِطَّنَا قَبْلَ يَوْمِ ٱلْحِسَابِ ﴿١٦﴾
سورة ص
Sad - Sad
Mekka, 88 ajeta
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
1.
Sād. Tako Mi Kurana slavnog,
2.
doista su bahati i inadžije oni koji neće da vjeruju!
3.
Koliko smo Mi naroda prije njih uništili. I oni su za pomoć vapili, ali je bilo kasno!
4.
Oni se čude što im je jedan od njih došao da ih opominje, i govore nevjernici: "Ovo je čarobnjak, lažov!
5.
Zar on da bogove svede na Boga jednog? To je, zaista, nešto veoma čudno!"
6.
I oni ugledni između njih krenuše: "Idite i ostanite pri klanjanju bogovima svojim, to je, uistinu, stvar koja se traži!
7.
Za ovo nismo čuli u vjeri predaka naših, ovo nije ništa drugo već namještena laž;
8.
zašto baš njemu, između nas, da bude poslana Opomena?!" Ali, oni u Opomenu Moju sumnjaju zato što kaznu Moju nisu iskusili.
9.
Zar su u njih riznice milosti Gospodara tvoga, Silnoga i Darežljivog?
10.
Zar oni imaju vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je između njih? – neka se, onda, uz ljestve popnu.
11.
Oni predstavljaju neznatnu urotničku vojsku koja će tamo biti poražena.
12.
I prije njih su narod Nuhov, i Ad, i faraon, vlasnik građevina ogromnih, poricali,
13.
i Semud i Lutov narod i stanovnici Ejke; oni su se protiv poslanika urotili;
14.
svi su oni poslanike u laž utjerivali i kaznu Moju zaslužili.
15.
A i ovi ne čekaju do jedan zvuk roga koji neće biti potrebno ponoviti,
16.
i govore: "Gospodaru naš, požuri kazni nas, prije Dana u kojem će se račun polagati!"
سورة ص
Sad - Sad
Mekka, 88 ajeta
Im Namen Allahs, des Allerbarmers, des Barmherzigen
1.
Sad. Beim Qur’an, voll der Ermahnung!
2.
Aber nein! Diejenigen, die ungläubig sind, befinden sich in (falschem) Stolz und in Widerstreit.
3.
Wie viele Geschlechter haben Wir vor ihnen vernichtet! Sie riefen, doch da war keine Zeit mehr zum Entrinnen.
4.
Sie wundern sich darüber, daß zu ihnen ein Überbringer von Warnungen von ihnen gekommen ist. Die Ungläubigen sagen: Dies ist ein verlogener Zauberer.
5.
Macht er denn die Götter zu einem einzigen Gott? Das ist fürwahr etwas sehr Verwunderliches.
6.
Und so ging die führende Schar unter ihnen fort: Geht hin und haltet an euren Göttern beharrlich fest. Das ist fürwahr etwas, was (zu eurem Nachteil) gewollt wird.
7.
Wir haben hiervon nicht in dem vorherigen Glaubensbekenntnis gehört; dies ist nur eine Erfindung.
8.
Soll die Ermahnung (ausgerechnet) auf ihn aus unserer Mitte herabgesandt worden sein? Nein! Vielmehr sind sie über Meine Ermahnung im Zweifel. Nein! Vielmehr haben sie noch nicht Meine Strafe gekostet.
9.
Oder besitzen sie etwa die Schatzkammern der Barmherzigkeit deines Herrn, des Allmächtigen, des unablässig Schenkenden?
10.
Oder gehört (etwa) ihnen die Herrschaft der Himmel und der Erde und dessen, was dazwischen ist? So sollen sie doch an Seilen emporsteigen.
11.
Manch eine Heerschar von den Gruppierungen wird da geschlagen stehen!
12.
Der Lüge bezichtigten (ihre Gesandten) schon vor ihnen das Volk Nuhs, die ’Ad und Fir’aun, der Besitzer der Pfähle,
13.
und die Tamud und das Volk Luts und die Bewohner des Dickichts; das sind die Gruppierungen.
14.
Al]e ausnahmslos bezichtigten die Gesandten der Lüge, so wurde Meine Bestrafung unvermeidlich fällig.
15.
Diese erwarten wohl nur einen einzigen Schrei, der keine Unterbrechung hat.
16.
Und sie sagen: Unser Herr, gib uns schnell unser Buch noch vor dem Tag der Abrechnung.
سورة ص
Sad - Sad
Mekka, 88 ajeta
U ime Allaha, Svemilosnog, Samilosnog
1.
Sād. Tako Mi Kur'ana slavnoga,
2.
zbilja su u osionosti i raskolu oni koji ne vjeruju!
3.
Koliko smo samo pokoljenja uništili prije njih! Oni su pomoć zazivali, ali za sve kasno b!
4.
I čude se što im jedan od njih opominjatelj dođe. I nevjernici vele: Ovo čarobnjak i lažov je!
5.
Zar on da učini božanstva Bogom jednim! Zbilja, ta je stvar vrlo čudnovata!
6.
glavešine među njima krenuše: Ma, idite i sa vašim božanstvima se strpite! To je doista nešto što se naveliko hoće!
7.
Za ovo nismo čuli mi od minulih naroda, ovo nije drugo do izmišljotina!
8.
Zar da se njemu, a ne nama, šalje Opomena?! Ali, oni samo sumnjaju u Opomenu Moju, zato što još nisu osjetili Moju kaznu!
9.
Zar su kod njih riznice milosti Tvoga Gospodara, Silnoga Darovatelja?!
10.
Zar njima pripada vlast nebesa i zemlje, i onoga što između njih je?! Neka se onda popnu uz ljestve!
11.
Oni su tamo beznačajna vojska poražena iz skupina.
12.
A prije njih lagali su narod Nuhov, i Ad, i faraon, vlasnik stubova, velikih zdanja,
13.
i Semud, i narod Lutov, i stanovnici Ejke, eto, to su urotničke skupine!
14.
Svi su oni samo poslanike u laž ugonili, pa su Moju kaznu zaslužili.
15.
A ovi ne čekaju drugo do povik jedan, koji neće moći biti nadmašen.
16.
I oni vele: Gospodaru naš, požuri Ti i nas kazni prije Dana Obračuna!
سورة ص
Sad - Sad
Mekka, 88 ajeta
S imenom Allaha, Svemilosnog, Milostivog
1.
Sad. Tako Mi Kur'ana koji opomenu sadrži,
2.
doista su oni koji ne vjeruju u osionosti i raskolu!
3.
Koliko smo Mi naroda prije njih uništili. I oni su za pomoć vapili, ali nije bilo vremena za uzmicanje!
4.
Oni se čude što im je jedan od njih došao da ih upozorava, i govore nevjernici: "Ovo je čarobnjak, lažov?
5.
Zar on da bogove svede na Boga jednog?! To je, zaista, nešto veoma čudno!"
6.
I oni ugledni među njima krenuše: "Idite, nastavite i ustrajte uz božanstva svoja! Uistinu, to je nešto što se hoće!
7.
Za ovo nismo čuli u vjeri posljednjoj, ovo nije ništa drugo već izmišljotina;
8.
zašto baš njemu, između nas, da bude poslana Opomena?!" Ali, oni u Opomenu Moju sumnjaju zato što kaznu Moju nisu iskusili.
9.
Ili, da nisu u njih riznice milosti Gospodara tvoga, Silnoga i obilnog Darovatelja?!
10.
Ili, oni možda imaju vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je između njih?! - neka se, onda, uz konopce popnu!
11.
Oni su samo neznatna vojska udruženih skupina koja će tamo biti poražena.
12.
I prije njih su narod Nuhov, i Ad, i faraon, koji je vojsku imao, poricali,
13.
i Semud i Liltov narod i stanovnici Ejke; oni su baš bili udružene skupine!
14.
Svi su oni poslanike u laž utjerivali i kaznu Moju zaslužili.
15.
A i ovi samo čekaju jedan zvuk koji neće biti ponovljen,
16.
i govore: "Gospodaru naš, požuri i kazni nas, prije Dana u kojem će se račun polagati!"
سورة ص
Sad - Sad
Mekka, 88 ajeta
Im Namen Allahs, des Allerbarmers, des Barmherzigen
1.
(1) Ṣād.[1316] By the Qur’ān containing reminder...[1317]
2.
(2) But those who disbelieve are in pride and dissension.
3.
(3) How many a generation have We destroyed before them, and they [then] called out; but it was not a time for escape.
4.
(4) And they wonder that there has come to them a warner [i.e., Prophet Muḥammad (ﷺ)] from among themselves. And the disbelievers say, "This is a magician and a liar.
5.
(5) Has he made the gods [only] one God? Indeed, this is a curious thing."
6.
(6) And the eminent among them went forth, [saying], "Continue, and be patient over [the defense of] your gods. Indeed, this is a thing intended.[1318]
7.
(7) We have not heard of this in the latest religion.[1319] This is not but a fabrication.
8.
(8) Has the message been revealed to him out of [all of] us?" Rather, they are in doubt about My message. Rather, they have not yet tasted My punishment.
9.
(9) Or do they have the depositories of the mercy of your Lord, the Exalted in Might, the Bestower?[1320]
10.
(10) Or is theirs the dominion of the heavens and the earth and what is between them? Then let them ascend through [any] ways of access.[1321]
11.
(11) [They are but] soldiers [who will be] defeated there among the companies [of disbelievers].
12.
(12) The people of Noah denied before them, and [the tribe of] ʿAad and Pharaoh, the owner of stakes,[1322]
13.
(13) And [the tribe of] Thamūd and the people of Lot and the companions of the thicket [i.e., people of Madyan]. Those are the companies.[1323]
14.
(14) Each of them denied the messengers, so My penalty was justified.
15.
(15) And these [disbelievers] await not but one blast [of the Horn]; for it there will be no delay.[1324]
16.
(16) And they say, "Our Lord, hasten for us our share [of the punishment] before the Day of Account."
سورة ص
Sad - Sad
Mekka, 88 ajeta
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
1.
Sura SĀD (Sād)
Objavljena u Mekki;
sadrži 88 ajeta; objavljena poslije sure el-Kamer.
Sād. – Na početku sure el-Bekare govorili smo o slovima (harfovima) arapskog alfabeta. Vezano za harf sād rečeno je da znači: Sadeka Muhammed, tj. istinu govori Muhammed, ili je to početak za jedno od Allahovih imena, kao Es-Samed (Onaj ko je utočište svakome), Sādiku'l-va'di (Onaj koji ispunjava obećanje) ili Sāniu'l-masnūāt (Onaj koji stvara stvorenja). Tako Mi Kur'ana slavnoga! – Odgovor na ovu zakletva je izostavljen, a značenju mu je: Ovaj Kur'an je od Allaha i Muhammed istinu govori i tsl. Veli se i da je odgovor na zakletvu u sādu, u slučaju da mu je značenje: istinu govori Muhammed (dakle: Tako Mi Kur'ana slavnoga, Muhammed govori istinu). Izraz ez-zikr na ovome mjestu ima značenje počasti i slave. Zikr označava i opomenu i spominjanje Allaha i ono za čim ljudi imaju potrebu od Šerijata.
2.
Međutim, oni koji ne vjeruju oholi su i u raskolu! – Čestica bel (međutim, ali) je idrab, tj. prekid govora koji je ispušten, a to je odgovor na zakletvu u značenju: njihovo nevjerništvo nije zbog toga što posjeduju jasan dokaz, nego zbog toga što su oholi (prema istini i imanu) i u raskolu (prema Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem). Izzet je ovdje oholost, a šikāk je neprijateljstvo i namjera 24 Autor ovu suru naziva sura Davud, a.s. 87 suprotstavljanja. Oba ova izraza došla su bez određenog člana da bi se ukazalo na silinu njihove oholosti i veličinu inata i neprijateljstva.
3.
Koliko smo samo uništili prije njih pokoljenja! – Ovo je izvješće koje sadrži prijetnju (tehdid) Kurejšijama. I oni su za pomoć vapili, ali je bilo kasno za spas! – Nije vrijeme za vapaj kada kazna nastupi. Menās je pribježište i spas, tj. tada nije vrijeme bježanja i spašavanja.
4.
Oni – tj. Kurejšije; se čude što im je došao da ih opominje – naš sejjid Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem; jedan od njih – smatravši da je nemoguće to što im je Allah, dž.š., poslao nekoga iz njihovog plemena ili čovjeka poput njih; i govore nevjernici: "Ovo je sihirbaz, lažov!
5.
Zar on da bogove svede na Boga jednog? – Ovo je njihovo nijekanje tevhida (monoteizma). Povod objave ovog ajeta je slučaj kada su se Kurejšije sastale kod Ebu Taliba i rekli mu: Spriječi svoga bratića! On iznosi mahane našoj vjeri i grdi naše bogove! Smatra nas ludim!" Ebu Talib mu je to prenio, pa je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Od njih želim samo jednu riječ. Riječ kojom će zavladati nearapima i čiju će vjeru prihvatiti svi Arapi!" Rekli su: Da, i deset riječi ćemo kazati!" Reče: Recite: La ilahe illallah (Nema drugog Boga osim Allaha)!" Na te njegove riječi su ustali i negirajući kazali: Zar on da bogove svede na Boga jednog? Zaista je to nešto veoma čudno!"
6.
I krenuše – pri izlasku od Ebu Taliba. Veli se: Ovo je izraz za njihov izlazak na ulice Mekke i širenje nevjerništva; oni ugledni između njih: "Idite – jedni drugima su govorili: Idite; i ostanite strpljivi uz bogove svoje – a nemojte se pokoriti Muhammedu u onome što vas poziva od robovanja samo Allahu! Zaista se ovo naveliko želi! – Ovo je također govor Kurejšija. Postoje dva značenja ovih njihovih riječi. Prvo: Tevhidom se hoće postići naša pokornost. Drugo: Mnogoboštvo i strpljenje uz božanstva je ono što se traži, toga se treba držati, ili: To je ono što Allah od nas traži jer nam je to dosudio. Prvo mišljenje je pretežnije (erdžah) jer se na njega ukazuje u slijedećim riječima, te bi u tom slučaju govor bio povezaniji:
7.
Za ovo nismo čuli od naroda minulih – tj. nismo čuli za tevhid od prijašnjih vjera misleći pri tome na kršćane koji zagovaraju Trojstvo a ne tevhid. Veli se: Misli se na narod Kurejšija, tj. nismo za ovo čuli od naših djedova; ovo nije ništa drugo do izmišljotina! – Kurejšije su za islam i tevhid kazali da je laž.
8.
Zar – upit negiranja; baš njemu – Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellam; da bude poslana Opomena – Kur'an; između nas?!" – A ne nekome od nas? (Ovo je dokaz njihove velike zavisti). Ne, oni sumnjaju u Opomenu Moju. – Ovo im je odgovor. Oni nemaju jasnog dokaza nego sumnjaju u spoznaju Allaha i u tevhid, pa zbog toga ne vjeruju. Ili su oni u sumnji spram Kur'ana. Ne, oni nisu iskusili kaznu Moju. – Ovo im je prijetnja (tehdid). Oni su nevjernici zato što nisu iskusili kaznu, a kada jē iskuse, nestat će njihove sumnje i povinovat će se Istini.
9.
Ili su u njih riznice milosti Gospodara tvoga, Nedostižnog, Darovatelja? – Ovo im je odgovor za negiranje Muhammedove, sallallahu alejhi ve sellem, odabranosti vjerovjesništvom. Nisu, dakle, riznice Allahove milosti kod njih pa da daju vjerovjesništvo kome oni hoće, a da ga uskraćuju kome hoće, nego ga Allah dariva onome kome On hoće. Potom je Allah, dž.š., Sebe opisao kao Nedokučivoga koji čini ono što hoće i kao Darovatelja koji Svoju blagodat daruje kome hoće, pa oni nemaju dokaza za ono što odbacuju.
10.
Ili njima pripada vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je između njih? – Ovo im je također odgovor. Ne pripada njima vlast pa da se mogu ponašati kako hoće, nego Vladar svega čini u svojoj vlasti šta On hoće. Neka se onda popnu uz ljestve! – Ovim se stavljaju u poziciju nemoći (ta'džiz) i ovo je ironija (tehekkum). Esbāb ovdje ima značenje ljestava, puteva i ostalog čime se uzdiže u visine, a veli se i da esbāb označava nebeske kapije. Znači: Ako njima pripada vlast na nebesima i Zemlji, pa neka se uspnu do Arša i neka drže vlast!
11.
Oni predstavljaju neznatnu savezničku vojsku koja će tamo biti poražena. – Ovo im je upozorenje o njihovoj propasti u borbi, a bili su poraženi na Bedru i u drugim bitkama.
12.
A poricali su i prije njih narod Nuhov, i Ad, i Faraon vlasnik građevina ogromnih. – Evtad su stubovi. Ibn Abbas je rekao: Imao je stubove i drva kojima i na kojima se zabavljao." Veli se: Postavljao je kolčeve kojima je ubijao ljude. Još se kaže: Pod evtad se misli na velike čvrste građevine, a ovome mišljenju Ibn Atijje daje prednost. Zamahšeri veli: Ovo je metafora (istiara) za čvrstinu vlasti."
13.
I Semud i narod Lutov i stanovnici Ejke. Oni su urotničke skupine.
14.
Svi su oni u laž utjerivali poslanike i zaslužili kaznu Moju.
15.
A i ovi – tj. Kurejšije; ne čekaju do jedan veliki krik – tj. prvo puhanje u Rog kada će svi pomrijeti; koji neće biti potrebno ponoviti. – O značenju ovih riječi postoje tri mišljenja. Prvo: Krik poslije kojeg im nema povratka na dunjaluk. Drugo: Poslije kojeg nema ponavljanja. To je samo jedan krik, nema uz njega drugog. Treće: Taj krik neće nimalo kasniti.
16.
I govore: "Gospodaru naš, požuri nam našu kaznu – Kittun u jeziku ima dva značenja. Prvo: knjiga, a drugo: udio. Postoje tri tumnačenja ovih riječi. Prvo: Požuri nam naš udio u dobru! tj. da im Allah da njihovo dobro samo na dunjaluku. Drugo: Daj nam našu kaznu, naš udio u njoj. Treće: Daj nam listove naših djela, našu knjigu; prije Dana u kojem će se račun polagati!"
سورة ص
Sad - Sad
Mekka, 88 ajeta
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
1.
Sad. Tako Mi Kurana koji opomenu sadrži
Komentar ajeta:
Što se tiče odvojenih harfova, o njima je bilo riječi na početku sure El-Bekare; nema potrebe ponavljati i riječi Uzvišenog: "Tako Mi Kur'ana koji opomenu sadrži", tj. Kuran sadrži opomenu za ljude koji će im koristiti na ovom i budućem svijetu. Razišli su se u odgovoru na zakletvu, kažu riječi Uzvišenog: "Svi su oni poslanike u laž utjerivali i kaznu Moju zaslužili." Katade kaže da je odgovor:
"Doista su bahati i inaddžije oni koji neće da vjeruju!" Ovo je mišljenje odabrao i Ibn-Džerir. A neki pak kažu: njegov je odgovor ono što sadrži sva sura, a Allah najbolje zna.
2.
doista su bahati i inadžije oni koji neće da vjeruju!
Komentar ajeta:
"Doista su bahati i inadžije oni koji neće da vjeruju!", tj. zaista je Kuran opomena za onog ko opomenu prima i pouka za onog ko pouku prima, kafiri se ne koriste Kuranom jer su oni "bahati", tj. oholi su u odnosu na njega i fanatični su "inadžije su", tj. u suprotstavljanju njemu tvrdoglavo i radi razdvajanja. Zatim im prijeti onim što se desilo ranijim narodima koji su nijekali te su stoga uništeni zbog suprostavljanja poslanicima i nepriznavanja objavljenih knjiga sa nebesa.
3.
Koliko smo Mi naroda prije njih uništili. I oni su za pomoć vapili, ali je bilo kasno.
Komentar ajeta:
Koliko smo Mi naroda prije njih uništili", tj. narode koji su nijekali. "I oni su za pomoć vapili", tj. u momentu kada ih je zadesila kazna tražili su pomoć, skrušeno se obraćali Allahu, dž.š. "I čim bi silu Našu osjetili, kud koji bi se razbježali" /El-Anbija,12/, tj. bježali bi. "Ne bježite, vratite se uživanjima vašim, domovima vašim, možda će vas neko šta upitati." /El-Anbija,13/ Pitan je Ibn-Abbas, r.a., o znaženju riječi Tebareke ve teala "I oni su za pomoć vapili, ali je bilo kasno!" , i reče: u vrijeme vapaja - dove nema bježanja, tj. molili su onog momenta kada im nije koristilo. Muhammed ibn Kab kaže: "Pozivali su u vjeru monoteizam kada ih je napustio dunjaluk i pokajali su se u momentu kad tevba ne koristi." I Katade kaže: "Pošto su osjetili kaznu, htjeli su se pokajati, kad nije vrijeme za dovu." Lingvisti kažu: "Ennevas je kašnjenje; El-Bevs uraniti." I zato kaže Tebareke ve teala: I oni su za pomoć vapili ali je bilo kasno." Tj. nije vrijeme ostavljanja i napuštanja, a Allah upućuje na ispravan stav i mišljenje.
4.
"Oni se čude što im je jedan od njih došao da ih opominje, i govore nevjernici: "Ovo je čarobnjak? To je, zaista, nešto veoma čudno!"
Komentar ajeta:
Obaviještava nas Uzvišeni o čuđenju mušrika da je mogao biti poslan Allahov Poslanik, s.a.v.s., kao radost i opomena. Kao što kaže Uzvišeni:
"Zašto je čudno ljudima što Mi objavljujemo jednom između njih: 'Opominji ljude! A vjernike obraduj divnom nagradom kao Gospodara njihova!' Nevjernici govore: 'Ovaj je zaista pravi čarobnjak?!'" (10:2) Zato Allah, dž.š., kaže na ovom mjestu:
"Oni se čude što im je jedan od njih došao da ih opominje", tj. podsjeti - obraduje slične njima.
5.
"Zar on da bogove svede na Boga jednog? To je, zaista, nešto veoma čudno!"
Komentar ajeta:
"Oni se čude što im je jedan od njih došao da ih opominje", tj. podsjeti - obraduje slične njima.
"I govore nevjernici: 'Ovo je čarobnjak, lažov! Zar on da bogove svede na Boga jednog?'", tj. misle li oni da je samo jedan Bog i da nema drugog boga osim Njega? I čude im se kako su mogli ostaviti božanstva koja su obožavali njihovi očevi.
6.
"I oni ugledni između njih krenuše: 'Idite i ostanite pri klanjanju bogovima svojim, ovima se, uistinu, nešto veliko hoće!'
Komentar ajeta:
"To je, zaista, nešto čudno! I oni ugledni između njih rekoše", tj. njihovi predvodnici i uglednici govorahu: "Idite i ostanite", tj. ostanite u vašoj vjeri. "I ostanite pri klanjanju bogovima svojim" i nemojte se odazivati na ono u što vas poziva Muhammed, u monoteizam - vjeru u jednog Boga - i riječi Uzvišenog: "Uistinu, nešto veliko hoće!", tj. Muhammed želi svojom poslaničkom misijom postići čast i izdići se nad vama.
Navodi o povodu objave ovih časnih ajeta:
/16/ "Grupa kurejšijskih prvaka Ebu - Džehel el - As, Ibn - Vail el - Esved, Ibn el - Matlab i drugi, zatražili su da ih primi Ebu - Talib, pa pošto su došli kod njega, rekli su: 'O Ebu - Talibe, ti si naš prvak i najodabraniji među nama. Posavjetuj svoga bratića i naredi mu da prestane grditi naša božanstva', pa ga je pozvao da dođe. Pošto je došao, Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: 'O sine moga brata (O bratiću), ovo su prvaci tvoga naroda i zamolili su da prestaneš grditi njihove bogove i pozivaju tebe i tvog Boga.' Poslanik, s.a.v.s., odgovorio je: 'O moj amidža, pa zar da ih ne zovem u ono što je bolje za njih.' 'U što ih pozivaš?', priupita. Poslanik, s.a.v.s., odgovori: 'Pozivam ih da izgovore riječi koje će prihvatiti za vjeru Arapi i sa kojom će imati i strance.' I rekao je Ebu - Džehel, Allah ga prokleo, između njih. Reče: 'Recite: La illahe illalah.' Poslanik, s.a.v.s., reče: 'Kada biste mi dali Sunce u desnu ruku, isto bi od vas tražio.' Otišli su od njega srditi i rekli su: 'Tako nam Allaha, napadat ćemo te i tvoga Boga, Koji ti je to naredio.'"
"I oni ugledni između njih krenuše. Idite i ostanite pri klanjanju bogovima svojim, ovima se uistinu nešto veliko hoće." Od Es - Suddija u skraćenoj verziji prenosi Ibn Ebi - Hatem i Ibn - Džerir još dodaje: /17/ "Pošto su izišli prvaci, Poslanik, s.a.v.s., pozvao je svoga amidžu da izgovori - šehadet - da nema boga osim Allaha, i odbio je to učiniti: ostao je pri vjeri svojih predaka." Pa je u povodu toga sišao ajet: "Ti, doista, ne možeš uputiti na pravi put onoga koga ti želiš uputiti." (El - Kasas, 56)
7.
"Za ovo nismo čuli u vjeri predaka naših, ovo nije ništa drugo već namještena laž"
Komentar ajeta:
"Za ovo nismo čuli u vjeri predaka naših", tj. mi ovo u što nas poziva, u vjeru u jednog Boga, nismo čuli od naših predaka, rekli su: da je Kuran istina o tom bi nas obavijestili kršćani. "Ovo nije ništa drugo već namještena laž"
8.
zašto baš njemu, između nas, da bude poslana Opomena?!' Ali, oni u Opomenu Moju sumnjaju zato što kaznu Moju nisu iskusili.'
Komentar ajeta:
"Zašto baš njemu između nas da bude poslana opomena?!" Znači, oni smatraju nemogućim da posebno Muhammedu, s.a.v.s., bude objavljen Kuran, mimo svih njih, kao što nam kazuje Uzvišeni Allah o njima u drugom ajetu:
"Trebalo je da ovaj Kur'an bude objavljen nekom uglednom čovjeku iz jednog od ova dva grada!"
9.
Zar su u njih riznice milosti Gospodara tvoga, Silnoga i Darežljivog?
Komentar ajeta:
Rekao je Uzvišeni:
"Zar oni da raspolažu milošću Gospodara tvoga? Mi im dajemo sve što im je potrebno za život na ovom svijetu. Mi jedne nad drugima uzdižemo...", i zato, pošto su ovo rekli, to upućuje na njihovo neznanje i slabu razboritost zbog nevjerovanja da je mogao Kuran biti objavljen Poslaniku, mimo njih. I kaže Uzvišeni:
"Zato što kaznu Moju nisu iskusili", tj. oni ovako govore jer nisu okušali Allahovu kaznu i njenu žestinu. A zatim kaže Uzvišeni: da On upravlja u Svom carstvu, radi šta hoće, uzvisuje i unizuje koga hoće, upućuje i ostavlja u zabludi koga hoće i odabire za poslanika koga On hoće i pečati srce kome hoće i ne učestvuje sa Njim u vlasti ni koliko trun.
I zato kaže Uzvišeni, niječući njihove tvrdnje:
"Zar su u njih riznice milosti Gospodara tvoga, Silnoga i Darežljivoga?" Silan, ^ija se veličina ne može obuhvatiti. Darežljiv, Koji daje šta hoće i kome hoće, kao što su riječi Uzvišenog:
"Da vi posjedujete riznice milosti Gospodara moga, i tada biste škrtarili iz straha da ne potrošite. Čovjek je uvijek tvrdica."
10.
Zar i oni imaju vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je između njih? - neka se, onda, uz ljestve popnu.
Komentar ajeta:
Riječi Tebareke ve teala:
"Zar oni imaju vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je između njih? - Neka se onda uz ljestve popnu", tj. ako oni imaju moći, neka se popnu uz ljestve, tj. nebeskim putevima do sedmog kata.
11.
Oni predstavljaju neznatnu urotničku vojsku koja će tamo biti poražena.
Komentar ajeta:
Oni predstavljaju neznatnu urotničku vojsku, koja će tamo biti poražena", tj. ta skupina koja niječe, koji su bahati i inadžije, bit će ponižena i pobijeđena; kao što to kaže Uzvišeni: "Skup će sigurno poražen biti, a oni će se u bijeg dati!" (54:45)
12.
I prije njih su narod Nuhov, i Ad, i faraon, vlasnik građevina ogromnih, poricali,
Komentar ajeta:
Obavještava nas Uzvišeni o ovim prošlim stoljećima i onom što ih je zadesilo od kazni, upozorenja i nesreća zbog suprotstavljanja poslanicima i zbog nijekanja i neslušanja poslanika, a.s.
13.
i Semud i Lutov narod i stanovnici Ejke; oni su se protiv poslanika urotili;
Komentar ajeta:
"Oni su se protiv poslanika urotili", tj. oni su od vas bili jači, bogatiji i sa više djece i sve to nije ih poštedjelo Allahove kazne kada je došlo vrijeme i naredbe za to.
14.
svi su oni poslanike u laž utjerivali i kaznu Moju zaslužili.
Komentar ajeta:
I zato kaže Uzvišeni: ال"Svi su oni poslanike u laž utjerivali i kaznu Moju zaslužili", pa je bio uzrok njihove propasti je nijekanje poslanika i neka budu oprezni velikim oprezom oni koji tako govore (rade).
15.
A i ovi ne čekaju do jedan zvuk roga koji neće biti potrebno ponoviti,
Komentar ajeta:
Riječi Uzvišenog:
"A i ovi ne čekaju do jedan zvuk roga koji neće biti potrebno ponoviti", tj. neće biti potrebno ponoviti, bit će to samo jedanput i prikučit će se predznaci, tj. prikučit će se i približiti, i taj zov, to je puhanje kojim će narediti Uzvišeni Allah Israfilu da to potraje, i neće ostati niko na nebesima i na Zemlji osim onih koje Allah, dž.š., izuzme od toga.
16.
i govore: "Gospodaru naš, požuri kazni nas, prije Dana u kojem će se račun polagati!"
Komentar ajeta:
"I govore: 'Gospodaru naš, požuri i kazni nas prije Dana u kojem će se račun polagati!'" Tražili su da se ubrza ono što ih sljeduje i što su zaradili od dobra ili zla na dunjaluku. A pošto su sve ove riječi bile ironične i nevjerovanja da će se to sve desiti, Uzvišeni Allah je rekao Svom Poslaniku, s.a.v.s., i naredio mu da se strpi nad njihovim provokacijama i ezijatima i da ga obraduje zbog njegove strpljivosti lijepim završetkom, pobjedom i uspjehom.