Mushaf
Prevod
Tefsir

Eš-Šuara

367/604

سورة الشُّعَرَاء

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

طسٓمٓ ﴿١﴾ تِلْكَ ءَايَٰتُ ٱلْكِتَٰبِ ٱلْمُبِينِ ﴿٢﴾ لَعَلَّكَ بَٰخِعٌ نَّفْسَكَ أَلَّا يَكُونُوا۟ مُؤْمِنِينَ ﴿٣﴾ إِن نَّشَأْ نُنَزِّلْ عَلَيْهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ ءَايَةً فَظَلَّتْ أَعْنَٰقُهُمْ لَهَا خَٰضِعِينَ ﴿٤﴾ وَمَا يَأْتِيهِم مِّن ذِكْرٍ مِّنَ ٱلرَّحْمَٰنِ مُحْدَثٍ إِلَّا كَانُوا۟ عَنْهُ مُعْرِضِينَ ﴿٥﴾ فَقَدْ كَذَّبُوا۟ فَسَيَأْتِيهِمْ أَنۢبَٰٓؤُا۟ مَا كَانُوا۟ بِهِۦ يَسْتَهْزِءُونَ ﴿٦﴾ أَوَلَمْ يَرَوْا۟ إِلَى ٱلْأَرْضِ كَمْ أَنۢبَتْنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوْجٍ كَرِيمٍ ﴿٧﴾ إِنَّ فِى ذَٰلِكَ لَـَٔايَةً ۖ وَمَا كَانَ أَكْثَرُهُم مُّؤْمِنِينَ ﴿٨﴾ وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلْعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ ﴿٩﴾ وَإِذْ نَادَىٰ رَبُّكَ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱئْتِ ٱلْقَوْمَ ٱلظَّٰلِمِينَ ﴿١٠﴾ قَوْمَ فِرْعَوْنَ ۚ أَلَا يَتَّقُونَ ﴿١١﴾ قَالَ رَبِّ إِنِّىٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ ﴿١٢﴾ وَيَضِيقُ صَدْرِى وَلَا يَنطَلِقُ لِسَانِى فَأَرْسِلْ إِلَىٰ هَٰرُونَ ﴿١٣﴾ وَلَهُمْ عَلَىَّ ذَنۢبٌ فَأَخَافُ أَن يَقْتُلُونِ ﴿١٤﴾ قَالَ كَلَّا ۖ فَٱذْهَبَا بِـَٔايَٰتِنَآ ۖ إِنَّا مَعَكُم مُّسْتَمِعُونَ ﴿١٥﴾ فَأْتِيَا فِرْعَوْنَ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولُ رَبِّ ٱلْعَٰلَمِينَ ﴿١٦﴾ أَنْ أَرْسِلْ مَعَنَا بَنِىٓ إِسْرَٰٓءِيلَ ﴿١٧﴾ قَالَ أَلَمْ نُرَبِّكَ فِينَا وَلِيدًا وَلَبِثْتَ فِينَا مِنْ عُمُرِكَ سِنِينَ ﴿١٨﴾ وَفَعَلْتَ فَعْلَتَكَ ٱلَّتِى فَعَلْتَ وَأَنتَ مِنَ ٱلْكَٰفِرِينَ ﴿١٩﴾

سورة الشُّعَرَاء

Eš-Šuara - Pjesnici

Mekka, 227 ajeta

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

1.

Tā Sīn Mīm.

2.

Ovo su ajeti Knjige jasne!

3.

Zar ćeš ti sebe uništiti zato što ovi neće da postanu vjernici?

4.

Kad bismo htjeli, Mi bismo im s neba jedan znak poslali pred kojim bi oni šije svoje sagnuli.

5.

I njima ne dođe nijedna nova opomena od Milostivoga, a da se od nje ne okrenu.

6.

Oni poriču – pa, stići će ih sigurno posljedice onoga čemu se izruguju.

7.

Zar oni ne vide kako činimo da iz zemlje niče svakovrsno bilje plemenito?

8.

To je, doista, dokaz, ali većina njih ne vjeruje,

9.

a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv.

10.

A kad je Gospodar tvoj Musaa zovnuo: "Idi narodu koji se prema sebi ogriješio,

11.

narodu faraonovu, ne bi li se Allaha pobojao,"

12.

on je rekao: "Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeraju,

13.

da mi ne postane teško u duši i da mi se jezik ne saplete; zato podaj poslanstvo i Harunu,

14.

a ja sam njima i odgovoran,* pa se plašim da me ne ubiju."

15.

"Neće!" – reče On. "Idite obojica sa dokazima Našim, Mi ćemo s vama biti i slušati.

16.

Otiđite faraonu i recite: Mi smo poslanici Gospodara svjetova,

17.

dopusti da sinovi Israilovi pođu s nama!"

18.

"Zar te među nama nismo gojili dok si dijete bio i zar među nama tolike godine života svoga nisi proveo?" – reče faraon

19.

"i uradio si nedjelo koje si uradio i još si nezahvalnik?"

سورة الشُّعَرَاء

Eš-Šuara - Die Dichter

Mekka, 227 ajeta

Im Namen Allahs, des Allerbarmers, des Barmherzigen

1.

Im Namen Allahs, des Allerbarmers, des Barmherzigen:Ta-Sin-Mim.

2.

Dies sind die Zeichen des deutlichen Buches.

3.

Vielleicht magst du dich noch selbst umbringen aus Gram (darüber), daß sie nicht gläubig sind.

4.

Wenn Wir woll(t)en, könn(t)en Wir vom Himmel ein Zeichen auf sie hinabsenden, so daß sich ihre Nacken dauernd davor unterwerfen (würden).

5.

Keine neuerlich offenbarte Ermahnung kommt zu ihnen vom Allerbarmer, ohne daß sie sich davon abwenden.

6.

Sie haben (sie) ja für Lüge erklärt. So werden zu ihnen die Nachrichten kommen von dem, worüber sie sich lustig zu machen pflegten.

7.

Haben sie nicht auf die Erde gesehen, wie viele edle Arten Wir auf ihr haben wachsen lassen?

8.

Darin ist wahrlich ein Zeichen, doch sind die meisten von ihnen nicht gläubig.

9.

Und dein Herr ist fürwahr der Allmächtige und Barmherzige.

10.

Als dein Herr Musa zurief: „Begib dich zum ungerechten Volk,

11.

zum Volk Fir’auns, ob sie nicht gottesfürchtig sein wollen.

12.

Er sagte: „Mein Herr, ich fürchte, daß sie mich der Lüge bezichtigen.

13.

Auch ist meine Brust beklommen, und meine Zunge ist nicht gelöst. Darum entsende (auch) Harun.

14.

Und sie haben gegen mich eine Sünde geltend zu machen; so fürchte ich, daß sie mich töten.

15.

Er sagte: „Keineswegs! So geht denn beide hin mit Unseren Zeichen. Wir sind mit euch und hören zu.

16.

Begebt euch zu Fir’aun und sagt: ,Wir sind der Gesandte des Herrn der Weltenbewohner:

17.

Lasse die Kinder Isra’ils mit uns gehen’.

18.

Er (Fir’aun) sagte: „Haben wir dich nicht als kleines Kind unter uns aufgezogen, und hast du dich nicht (viele) Jahre deines Lebens unter uns aufgehalten?

19.

Und du hast deine Tat, die du (damals) getan hast, verübt und gehörst zu den Undankbaren.

سورة الشُّعَرَاء

Eš-Šuara - Pjesnici

Mekka, 227 ajeta

U ime Allaha, Svemilosnog, Samilosnog

1.

Tā Sī Mīm.

2.

Ovo su ajeti Knjige Razgovijetne!

3.

Zar ćeš upropastiti sebe ti što oni neće da budu vjernici?

4.

Kad bismo Mi htjeli, s neba bismo im znak jedan poslali, pa bi se vratovi njihovi pognuli a oni pred njim ponizni.

5.

I nijedna im opomena nova od Svemilosnog ne dođe, a da se oni ne okrenuše od nje.

6.

I oni poriču, a doći će im vijesti o onome čemu se izruguju.

7.

Zar oni ne vide Zemlju – koliko smo na njoj Mi da iznikne od svake vrste plemenitog bilja dali?

8.

Zbilja, u tome Znak je, ali većina njih neće da vjeruje,

9.

A Gospodar je tvoj, doista, silan i samilostan.

10.

A kad Gospodar tvoj Mūsāa zovnu: Idi nevjerničkom narodu,

11.

narodu faraonovu, ne bi l' se pobojao!

12.

on je odgovorio: O moj Gospodaru, ja se bojim da me u laž ne utjeraju,

13.

da mi u grudima tijesno ne bude, i da mi se jezik ne saplete, stoga i Harunu poslanstvo podaj,

14.

a oni protiv mene zlodjelo imaju pa se bojim da me ne ubiju!

15.

Neće! - On reče – nego idite vas dvojica s Našim Znacima, s vama ćemo Mi zbilja biti i slušati!

16.

Dođite faraonu vas dvojica i recite: 'Mi smo doista poslanici Gospodara svjetova,

17.

pošalji s nama sinove Israila!'

18.

A faraon reče: Zar nismo Mi tebe među nama odgajali kao dijete, a i proveo si među nama života svoga dosta godina

19.

i učinio si čin svoj koji si učinio pa si opet nezahvalnik ostao?

سورة الشُّعَرَاء

Eš-Šuara - Pjesnici

Mekka, 227 ajeta

S imenom Allaha, Svemilosnog, Milostivog

1.

Ta-sin-mim.

2.

Ovo su ajeti Knjige jasne!

3.

Zar ćeš ti sebe uništiti zato što oni neće da budu vjernici?!

4.

Kad bismo htjeli, Mi bismo im s neba znak poslali pred kojim bi oni svoje šije povili

5.

I njima ne dođe nijedna nova opomena od Svemilosnoga, a da se od nje ne okrenu.

6.

I oni poriču, a doći će im vijesti o onome čemu se izruguju.

7.

Zar oni ne vide kako činimo da iz zemlje niče svakovrsno bilje plemenito?

8.

Zbilja, u tome je Znak, ali većina njih ne vjeruje,

9.

a Gospodar tvoj je, zaista, Silni i Milostivi.

10.

A kad je Gospodar tvoj Musaa zovnuo: "Idi narodu zulumćara,

11.

narodu faraonovu, ne bi li se Allaha pobojao",

12.

on je rekao: "Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeraju.

13.

Da mi ne postane teško u duši i da mi se jezik ne saplete; pa daj poslanstvo i Harunu, da mi pomogne;

14.

a oni protiv mene optužbu za zlodjela imaju, pa se plašim da me ne ubiju."

15.

"Neće!", reče On. "Idite obojica sa znakovima Našim, Mi ćemo s vama biti i slušati.

16.

Otiđite faraonu i recite: 'Mi smo poslanici Gospodara svjetova.

17.

Dopusti da sinovi Israilovi pođu s nama.'"

18.

Faraon reče: "Zar te među nama nismo odgajali dok si dijete bio i zar među nama tolike godine života svoga nisi proveo?

19.

I uradio si ono što si uradio i uz to si poricatelj bio!"

سورة الشُّعَرَاء

Eš-Šuara - The Poets

Mekka, 227 ajeta

Im Namen Allahs, des Allerbarmers, des Barmherzigen

1.

(1) Ṭā, Seen, Meem.[1043]

2.

(2) These are the verses of the clear Book.

3.

(3) Perhaps, [O Muḥammad], you would kill yourself with grief that they will not be believers.

4.

(4) If We willed, We could send down to them from the sky a sign for which their necks would remain humbled.[1044]

5.

(5) And no mention [i.e., revelation] comes to them anew from the Most Merciful except that they turn away from it.

6.

(6) For they have already denied, but there will come to them the news of that which they used to ridicule.

7.

(7) Did they not look at the earth - how much We have produced therein from every noble kind?

8.

(8) Indeed in that is a sign, but most of them were not to be believers.

9.

(9) And indeed, your Lord - He is the Exalted in Might, the Merciful.

10.

(10) And [mention] when your Lord called Moses, [saying], "Go to the wrongdoing people -

11.

(11) The people of Pharaoh. Will they not fear Allāh?"

12.

(12) He said, "My Lord, indeed I fear that they will deny me

13.

(13) And that my breast will tighten and my tongue will not be fluent, so send for Aaron.

14.

(14) And they have upon me a [claim due to] sin, so I fear that they will kill me."

15.

(15) [Allāh] said, "No. Go both of you with Our signs; indeed, We are with you, listening.

16.

(16) Go to Pharaoh and say, 'We are the messengers[1045] of the Lord of the worlds,

17.

(17) [Commanded to say], "Send with us the Children of Israel."'"

18.

(18) [Pharaoh] said, "Did we not raise you among us as a child, and you remained among us for years of your life?

19.

(19) And [then] you did your deed which you did,[1046] and you were of the ungrateful."

سورة الشُّعَرَاء

Eš-Šuara - Pjesnici

Mekka, 227 ajeta

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

1.

Sura EŠ-ŠUARA (Pjesnici)

Objavljena u Mekki, osim 197. ajeta i od 224. do 227. ajeta, koji su objavljeni u Medini;
sadrži 227 ajeta; objavljena poslije sure el-Vākia.

Tā-Sīn-Mīm. – Govorili smo na početku sure el-Bekare o slovima arapskog alfabeta. Ono što je specifično za ove harfove je to da je rečeno da je Tāukaz na Allahov atribut Zu't-Tavl(Vlasnik dobrote, moći, snage,ili Onaj koji obilno nagrađuje), da je Sīnukaz na Allahova imena es-Semi'(Onaj koji sve čuje) ili es-Selam, a da je Mīmukaz na Allahova imena er-Rahim(Samilosni) ili el-Mun'im(Onaj koji pruža blagodati).

2.

To su ajeti Knjige jasne!

3.

Zar ćeš ti sebe uništiti zato što oni neće da postanu vjernici?

4.

Kad bismo htjeli, Mi bismo im poslali s neba jedan znak pred kojim bi oni vratove svoje sagnuli. – El-Ea'nāksu vratovi. A i njihov opis hādiīn(pogeti, sageti) je u množini (a što se upotrebljava samo za razumna bića u arapskomejeziku), jer se vratovi vezuju za razumna bića i zato što se opisuju opisom koji dolazi samo od razumnih bića. Veli se i da suel-ea'nāk(vratovi),zapravo,ugledni ljudi koji se porede s vratovima, kao što se za njih kaže i da su glave ili prsa. Neki vele i da se misli na grupe ljudi (džemaāt), pa se u tom slučaju ne mora ni tumačiti zbog čega je opis hādiīndošao u množini.

5.

I njima ne dođe nijedna nova opomena – tj. nova po dolasku, po objavljivanju;od Milostivoga, a da se od nje ne okrenu.

6.

Oni poriču, a doći će im – Ovo je upozoravanje i prijetnja (tehdid);vijesti o onome čemu se izruguju.

7.

Zar oni ne vide kako činimo da iz zemlje niče svakovrsno bilje plemenito? – Svaka vrsta bilja,pa u to spadaju i žitarice, zatim voćeteljekovito bilje i sve ono čime se stoka napasa. Plemenito je zato što je lijepo i korisno.

8.

Zaistaje u tome dokaz – tj. svaka biljka je dokaz;ali većina njih ne vjeruje.

9.

A zaista je Gospodar tvoj Silni i Samilosni.

10.

A kad je zovnuo Gospodar tvoj Musaa: "Idi narodu nasilničkom,

11.

narodu Faraonovom, ne bi li bogobojazni postali!"

12.

Reče: "Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeraju,

13.

da mi tijesna ne postanu prsa i da mi se ne saplete jezik, pa podaj poslanstvo i Harunu. – tj.učini ga sa mnom poslanikom,da mi pomogne.

14.

A ja sam prema njima grješan – podrazumijevajući pod tim ubistvo onogaKopta;pa se plašim da me ne ubiju!"

15.

Reče On: "Nikako! – Ne boj se da će te ubiti!;Idite obojica sa dokazima Našim!Mi s vama – Ovo je obraćanje Musau i njegovom bratu i onima koji budu s njima dvojicom, ili se ovdje dvojina koristikao množina; slušamo!" – Mustemiūnje izraz u množini u značenju veličanja Allaha Uzvišenog (ta'zim). Ili je moguće da se ova množina odnosi na meleke koji će slušati sa Allahovom naredbom, jer se Allah ne opisuje sa istimā'om nego sa sem'om. Prvo mišljenje je ljepše (ahsen), a istimā'(slušanje) ima i značenje posvećivanjapažnje u vezi sa datim slučajem,što ne obuhvata opis kada bi se reklo sa glagolomsemia(čuti), tj. sāmiūn(čujemo).

16.

Otiđite Faraonu i recite: "Mi smo poslanici Gospodara svjetova. – Rečeno je resūluu jednini (tj. Mi smo poslanik), pa ako neko upita zbog čega je upotrijebljenajednina a njih su bila dvojica,na to pitanje postoje tri moguća odgovora. Prvo, zamišljeno značenje je da je svako do njih dvojice poslanik. Drugo, njih dvojica su kao jedna osoba, jer su saglasni u šerijatu, a i braća su, pa kao da se radi o jednom poslaniku. Treće,resūlje ovdje infinitiv kojim se opisuje, pa se zbog toga koristii za jednog i za dvojicu i za grupu. Kaže se i resūlu značenjurisaleta(poslanice, tj. Mi smo poslanstvo), za razliku kada bi bilo kazano Inna resulā (Nas dvojca smo poslanici), onda bi značenje bilo er-rusul, tj. poslanici u množini.

17.

Pusti sa nama sinove Israilove!" – tj.oslobodi ih!

18.

Reče: "Zar te nismo odgojili među nama dok si bio dijete, i zar nisi proveo među nama tolike godine života svoga?" – Ovim je Faraon htio iznijetisvoju dobrotu prema Musau i poniziti ga.

19.

I uradio si nedjelo koje si uradio – Ovim je Faraon želio prekoriti Musaa, a.s., a pod nedjelom misli na Musaovo ubistvo Kopta;i još si nezahvalnik!" – Značenje je: ijoš si nevjernik ovim svojim nedjelom po propisimavjerekoju si sam donio, jerjeMusa objelodanio svoj islam nakon dobijanja poslanice, a i prije toga je bio vjernik,što Faraon nije znao. Neki vele: ijoš si nezahvalan (kafir u značenju nezahvalnik) na mojoj blagodati!

سورة الشُّعَرَاء

Eš-Šuara - Pjesnici

Mekka, 227 ajeta

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

1.

Ta-sin-mim.

Komentar ajeta:

Što se tiče skraćenice i slova na početku sure, o njima smo već govorili na početku tumačenja sure "El-Bekare" / "Krava".

2.

Ovo su ajeti Knjige jasne!

Komentar ajeta:

Uzvišeni kaže: "Ovo su ajeti Knjige jasne", tj. ovo su ajeti jasnog i uzvišenog Kur'ana, koji rastavlja Istinu od neistine.

3.

Zar ćeš ti sebe uništiti zato što oni neće da postanu vjernici?

Komentar ajeta:

Uzvišeni kaže: "Zar ćeš ti uništiti", tj. upropastiti, "sebe", tj. zbog toga što silno nastojiš i žalostiš se zbog njih. "zato što oni neće da postanu vjernici?" Ovo je utjeha Uzvišenog Allaha, dž.š., Poslaniku, s.a.v.s., kao što i na drugom mjestu Uzvišeni kaže:

"pa ne izgaraj od žalosti za njima." (35:8)

4.

Kad bismo htjeli, Mi bismo im s neba jedan znak poslali pred kojim bi oni svoje šije sagnuli.

Komentar ajeta:

Zatim Uzvišeni kaže

"Kad bismo htjeli, Mi bismo im s neba jedan znak poslali pred kojim bi oni šije svoje sagnuli", da hoćemo objavili bismo mu'džizu koja bi ih natjerala da vjeruju silom, međutim, Mi želimo samo da se vjeruje po slobodnom izboru.

5.

I njima ne dođe nijedna nova opomena od Svemilosnoga, a da se od nje ne okrenu.

Komentar ajeta:

Zatim Uzvišeni kaže:

"I njima ne dođe nijedna nova opomena od Svemilosnoga, a da se od nje ne okrenu", tj. kad god im je došla Knjiga sa nebesa većina ljudi se okrenula od nje, kao što Uzvišeni veli:

"A većina ljudi, ma koliko ti želio, neće biti vjernici" (12:103)

6.

I oni poriču, a doći će im vijesti o onome čemu se izruguju.

Komentar ajeta:

Uzvišeni kaže:

"I oni poriču, a doći će im vijesti o onome čemu se izruguju", tj. već su zanijekali Istinu koja im je došla i saznat će sigurno ono što će ih stići i zadesiti.

7.

Zar oni ne vide kako činimo da iz zemlje niče svakovrsno bilje plemenito?

Komentar ajeta:

Zatim Uzvišeni upozorava na veličinu Svoje Vlasti, Uzvišenosti, Snage i Moći, pa kaže:

"Zar oni ne vide kako činimo da iz zemlje niče svakovrsno bilje plemenito?", tj. On je Svemoćan, Onaj Koji daje da iz zemlje niče bilje svih vrsta, ono koje se sadi, stvara plodove i životinje.

8.

Zbilja, u tome Znak je, ali većina njih ne vjeruje,

Komentar ajeta:

Zatim Uzvišeni kaže: "Zbilja,u tome Znak je", tj. pokazatelj moći Stvoritelja, pa uprkos tome nije vjerovala većini ljudi, nego je lažnim smatrala i nijekala Njegove poslanike i Njegove Kitabe.

9.

A Gospodar tvoj je, zaista, Silan i Milostiv.

Komentar ajeta:

A Uzvišeni kaže: "A Gospodar tvoj je, zaista, Silan", Onaj Koji nadvisuje svaku stvar potčinjava je i savladava, "Milostiv" u Svom stvaranju, pa ne kažnjava odmah onoga ko grješi, nego mu kaznu odgađa i daje rok, a zatim ga uzima pod Svoju veličanstvenu moć. Se'id bin Džubejr kaže u pogledu riječi "Milostiv" prema onome ko Mu se pokaje i vrati.

10.

A kad je Gospodar tvoj Musaa zovnuo: "Idi narodu koji se prema sebi ogrješio."

Komentar ajeta:

U riječima Uzvišenog:

"A kad je Gospodar tvoj Musaa zovnuo: 'Idi narodu koji se prema sebi ogrješio'" Uzvišeni obavještava o onome što je naredio Svome robu i Svome poslaniku s kojim je razgovarao (kelim), Musau bin 'Imranu, a.s., kada ga je pozvao sa desne strane brda Tur, odabrao ga i naredio mu da ide Faraonu i njegovim sljedbenicima.

11.

"Narodu Faraonovu, ne bi li se Allaha pobojao."

Komentar ajeta:

U riječima Uzvišenog:

"A kad je Gospodar tvoj Musaa zovnuo: 'Idi narodu koji se prema sebi ogrješio'" Uzvišeni obavještava o onome što je naredio Svome robu i Svome poslaniku s kojim je razgovarao (kelim), Musau bin 'Amranu, a.s., kada ga je pozvao sa desne strane brda Tur, odabrao ga i naredio mu da ide Faraonu i njegovim sljedbenicima. U tom pogledu Uzvišeni kaže:

"Idi narodu koji se prema sebi ogriješio, narodu Faraonovu, ne bi li se Allaha pobojao", on je rekao: "Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeruju, da mi ne postane teško u duši i da mi se jezik ne saplete; zato podaj poslanstvo i Harunu, a oni protiv mene optužbu za zlodjelo imaju, pa se plašim da me ne ubiju."

12.

On je rekao: "Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeraju."

Komentar ajeta:

U tom pogledu Uzvišeni kaže:

"Idi narodu koji se prema sebi ogriješio, narodu Faraonovu, ne bi li se Allaha pobojao", on je rekao: "Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeruju, da mi ne postane teško u duši i da mi se jezik ne saplete; zato podaj poslanstvo i Harunu, a oni protiv mene optužbu za zlodjelo imaju, pa se plašim da me ne ubiju."

13.

"Da mi ne postane teško u duši i da mi se jezik ne saplete; zato podaj poslanstvo i Harunu."

Komentar ajeta:

U tom pogledu Uzvišeni kaže:

"Idi narodu koji se prema sebi ogriješio, narodu Faraonovu, ne bi li se Allaha pobojao", on je rekao: "Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeruju, da mi ne postane teško u duši i da mi se jezik ne saplete; zato podaj poslanstvo i Harunu, a oni protiv mene optužbu za zlodjelo imaju, pa se plašim da me ne ubiju." Ovo su smetnje i isprike za koje je tražio da ih Allah, dž.š., otkloni od njega, kao što je rečeno u suri "Ta-ha":

"Gospodaru moj", reče Musa, "učini prostranim prsa moja i olakšaj zadatak moj", sve do ajeta "Udovoljeno je tvojoj molbi, o Musa." (20:25 - 36)

14.

"A oni protiv mene optužbu za zlodjelo imaju, pa se plašim da me ne ubiju."

Komentar ajeta:

Uzvišeni kaže: "a oni protiv mene optužbu za zlodjelo imaju, pa se plašim da me ne ubiju", tj. zbog ubistva Kopta, koji je bio uzrokom njegovog izlaska iz Egipta "Neće!", reče On, tj. reče mu Allah, dž.š., da se ne plaši ničega od toga, kao što Uzvišeni kaže:

"Pomoći ćemo te bratom tvojim", reče On, "i obojici ćemo vlast dati, pa vam se oni neće usuditi prići: s Našim znamenjima vas dvojica i oni koji vas budu slijedili postat ćete pobjednici." (38:35)

15.

"Neće!", reče On. "Idite obojica sa dokazima Našim, Mi ćemo s vama biti i slušati."

Komentar ajeta:

"Neće!", reče On, tj. reče mu Allah, dž.š., da se ne plaši ničega od toga, kao što Uzvišeni kaže:

"Pomoći ćemo te bratom tvojim", reče On, "i obojici ćemo vlast dati, pa vam se oni neće usuditi prići: s Našim znamenjima vas dvojica i oni koji vas budu slijedili postat ćete pobjednici." (38:35)

"Idite obojica sa dokazima Našim, Mi ćemo s vama biti i slušati", kao što Uzvišeni kaže:

"Ja sam s vama, Ja sve čujem i vidim" (20:46), tj. On čuje njih dvojicu šta će kazati Faraonu i vidi ih, njih dvojica su pod Njegovim nadzorom i On ih pomaže i podržava u tome.

16.

Otiđite Faraonu i recite: "Mi smo poslanici Gospodara svjetova."

Komentar ajeta:

"Otiđite Faraonu i recite: 'Mi smo poslanici Gospodara svjetova'", tj. obojica smo poslani tebi, te "dopusti da sinovi Israilovi pođu s nama!", tj. oslobodi ih tvoga ropstva i kažnjavanja jer su oni vjerni robovi Allahovi, oni pripadaju grupi iskrenih.

17.

"Dopusti da sinovi Israilovi pođu s nama!"

Komentar ajeta:

"Otiđite Faraonu i recite: 'Mi smo poslanici Gospodara svjetova'", tj. obojica smo poslani tebi, te "dopusti da sinovi Israilovi pođu s nama!", tj. oslobodi ih tvoga ropstva i kažnjavanja jer su oni vjerni robovi Allahovi, oni pripadaju grupi iskrenih.

18.

"Zar te među nama nismo odgajali dok si dijete bio i zar među nama tolike godine života svoga nisi proveo?", reče Faraon.

Komentar ajeta:

A kada je Musa, a.s., to rekao, Faraon ga je prezreo, prigovarajući mu za ono što je, navodno, dobro učinio za njega, govoreći:

"Zar te među nama nismo gojili dok si dijete bio", u našoj kući u našoj postelji, dobročinstvo ti činili tolike godine Zatim si to dobročinstvo uzvratio ubistvom našeg čovjeka i zanijekao si našu blagodat prema tebi.

19.

"I uradio si nedjelo koje si uradio i još si nezahvalnik!"

Komentar ajeta:

Zbog toga kaže: "i još si nezahvalnik", tj. jedan od onih koji poriče.

367/604