Primjer upute i znanja s kojima me Allah Uzvišeni poslao je kao primjer kiše koja padne na zemlju. Plodna zemlja upije kišu i iz nje, potom, izraste ispaša i mnoga trava. Nepropusna zemlja zadrži tu kišu. Njome se ljudi koriste za piće, navodnjavanje i napajanje. Krševita zemlja ne zadrži je niti iz nje izraste kakvo rastinje. Takav je primjer onoga ko razumije Allahovu vjeru i tako mu Allah dadne, da se okoristi onim s čime sam poslan, pa nauči i druge poduči, i primjer onoga ko se od toga ne okoristi, pa ne prihvati Allahovu uputu s kojom sam poslan.

Krenuli smo sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., u godini kojij je bila bitka na Tebuku. Na tom putu je sastavljao namaze. Klanjao bi podne i ikindiju, kao i akšam i jaciju zajedno. Jednog dana je odgodio namaz. Potom je izašao i klanjao podne i ikindiju zajedno. Kada je završio namaz, vratio se u svoje prebivalište. Zatim je izašao i klanjao zajedno akšam i jaciju a potom rekao: Sutra, inša-Allah, doći ćete do izvora na Tebuku, ali vi nećete stići do njega prije podne. Ko dođe do njega, neka ne uzima ništa od njegove vode, sve dok ja ne dođem. Sutradan smo došli do izvora. Prije nas do njega su došla dva čovjeka. Našli smo izvor iz kojeg je curilo poput šnjire. Allahov Poslanik, s.a.v.s., je upitao dvojicu ljudi: Jeste li zahvatili imalo njegove vode?

Rekli su: Jesmo! Poslanik, s.a.v.s., ih je izgrdio i rekao što je Allah htio da im izgovori. Potom su svojim rukama malo-pomalo zahvatali vode dok je nisu malo sakupili. Allahov Poslanik, s.a.v.s., je njome oprao svoje ruke i lice a zatim je tu vodu vratio u izvore. Nakon toga, voda je potekla obilno ili jako (Ebu Alije nije bio siguran koji od ova dva izraza je upotrebio). Svi su se napili. Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: Uskoro ćeš, Muaze, ako budeš doživio, vidjeti ovuda mnogo vrtova i bašči.

neki čovjek došao Poslaniku, s.a.v.s., tražeći da ga nahrani. Poslanik, s.a.v.s., mu je dao pola veseka ječma. Čovjek je neprestano jeo od toga; on, njegova žena i gosti, sve dok ga nije izvagao. Potom je došao Poslaniku, s.a.v.s., pa je Poslanik, s.a.v.s., rekao: Da ga nisi vagao i dalje biste jeli od njega i ne bi ga nestalo.

Ummu Malik, r.a poklanjala Poslaniku s.a.v.s maslo u maloj mješini pa bi joj dolazili sinovi i trazili od nje umak, jer kod sebe nisu imali ništa. Odlazila je do mješine iz koje je darivala Poslanika, s.a.v.s, maslo, pa bi se u njoj nalazilo masla. Neprestalno bi iz nje uzimala maslo za svoju kuću sve dok je nije iscjedila. Došla je Poslaniku s.a.v.s, pa ju je upitao: "Jesi li je iscijedila? Rekla je: Jesam! Rekao je: Da je nisi dirala, ne bi ti nestajalo masla iz nje.

Ja ću na Sudnjem danu biti prvak Ademovog potomstva. Bit ću prvi čiji će se kabur otvoriti, prvi koji će imati pravo zagovoreništva i prvi čije će zagovoreništvo biti ulišano.

Ja znam kamen u Mekki koji mi je nazivao selam prije nego što sam postao poslanik. Ja ga, usitinu, i sada poznajem

Klanjao sam s Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., prvi namaz. Potom je izašao do svoje porodice pa sam i ja s njim izišao. Dočekala su su ga djeca. Počeo ih je milovati po obrazima, sve jedno po jedno. Pomilovao je i mene po obrazu. Osjetio sam svježinu ili miris njegove ruke kao da ju je izvadio iz sefa prodavača mirisa. (Muslim, 2329)

Poslanik, s.a.v.s., nikada rukom nije udario niti ženu niti slugu, osim kada se borio na Allahovom putu. Nikada se nije svetio za ono što mu je učinjeno, izuzev kada bi bile prekršene Allahove naredbe, tada bi kažnjavao radi Allaha. (Muslim, 2328)

Nikada Poslaniku, s.a.v.s., nije bilo ponuđeno dvoje, od kojih je jedno lakše, a da nije odabrao lakše, ako u tome nije bio grijeh. Ukoliko bi bio grijeh, on je bio najudaljeniji od grijeha. (Muslim, 2327)

Kada god je Allahov Poslanik, s.a.v.s., imao priliku da bira između dvije mogućnosti, uvijek je odabirao lakšu, ukoliko nije bila grijeh. Ako bi nešto bilo grijeh, bio je najudaljeniji od toga. Nikad se nije svetio zbog sebe, nego bi to radio samo onda kada bi bila prekršena neka Allahova zabrana. (Muslim, 2327)

Viđao sam Allahovog Poslanika, s.a.v.s., dok ga je brico brijao. Oko njega bi kružili njegovi ashabi jer nisu željeli da ijedna dlaka spadne na zemlju, nego u njihove ruke. (Muslim, 2325)

Kada bi Allahov Poslanik, s.a.v.s., klanjao sabah dolazile bi mu medinske sluge donoseći posude s vodom. Koja god bi mu posuda bila donesena, stavio bi ruku u nju. Ponekad bi mu dolazili za hladna jutra, ali bi i tada stavljao svoju ruku. (Muslim, 2324)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., imao je slugu koji je bio lijepog glasa, pa mu je Poslanik, s.a.v.s., rekao: Polahko, Endžeše, nemoj polomiti staklenke!- misleći na nježnost žena. (Muslim, 2323)

Pitao sam Džabira b. Semurea, r.a.: Jesi li sjedio u društvu Allahovog Poslanika, s.a.v.s.? - Da, mnogo puta, reče: nije ustajao s mjesta gdje bi klanjao sabah sve dok Sunce ne bi izišlo. Kada bi izišlo, tek tada bi ustao, a ljudi oko njega su razgovarali i spominjali štošta iz džahilijjeta. Oni bi se smijali, a Poslanik, s.a.v.s., bi se osmjehivao. (Muslim, 2322)

El-Akre'a b. Habis, r.a., vidio je Poslanika, s.a.v.s., kako ljubi Hasana, r.a., pa je rekao: Ja imam desetero djece, ali nijedno nisam poljubio. Allahov Poslanik, s.a.v.s., tada je rekao: Ko se ne smiluje, neće mu se smilovati. (Muslim, 2318)

Neki beduini su došli kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s., rekli: Vi ljubite svoju djecu?! Prisutni rekoše: Da! I Beduini na to odgovoriše: Tako nam Allaha, mi ne ljubimo. Na to Poslanik, s.a.v.s., reče: Kada je Allah iz vaših srca uzeo samilost! Ibn Numejr navodi: ...iz tvog srca milost... (Muslim, 2317)

Ove noći mi je rođen sin i dao sam mu ime po mom ocu Ibrahimu. Zatim ga je predao Ummu Sejf, supruzi čovjeka koji se zvao Ebu Sejf. On se uputio prema njemu da ga obide, a ja sam ga slijedio. Stigli smo kod Ebu Sejfa, a on je raspaljivao svoj mijeh i kuća se bila ispunila dimom. Požurio sam ispred Allahovog Poslanika, s.a.v.s., i rekao: Ebu Sejfe, stani, došao je Allahov Poslanik, s.a.v.s. On je stao, a Poslanik, s.a.v.s., je zatražio dijete i ono mu je dato. On ga je prigrlio i kazao ono što je Allah htio da kaže. Enes, r.a., nastavlja: Vidio sam ga kako pred Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., umire. Poslanikove, s.a.v.s., oči su zasuzile, pa reče: Oči plaču a srce je tužno, ali ćemo reći samo ono čime je naš Gospodar zadovoljan. Tako mi Allaha, Ibrahime, zbog tebe smo tužni. (Muslim, 2315)

Neki čovjek je tražio od Poslanika, s.a.v.s., ovce između dva brda, pa mu ih je Poslanik, s.a.v.s., dao. Vratio se među svoj narod i rekao: Narode, primite islam! Tako mi Allaha, Muhammed daje tolike poklone i ne boji se siromaštva. Enes, r.a., je rekao: Iako su neki ljudi primili islam radi dunjaluka, islam bi im potom postajao draži od cijelog dunjaluka i svega što je na njemu. (Muslim, 2312)

Od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., nikada ništa nije traženo, a da je on odgovorio: Ne! (Muslim, 2311)

Allahov Poslanik, s.a.v.s., bio je čovjek najljepšeg morala. (Muslim, 2310)