"Ebu-Usejd Saidi pozvao je (na veselje) Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na dan svoje ženidbe, a služila ih je njegova supruga kao mlada. Znate li", veli Sehl, "čime je napojila Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem? Dan ranije natopila mu je nekoliko hurmi u vodu i, nakon što je jeo, time ga napojila."

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio nam je sedmero, a zabranio sedmero. Naredio nam je: da posjećujemo bolesnika, da pratimo dženazu, da odgovorimo onome koji kihne, da izvršimo ono za što smo se zakleli da ćemo izvršiti, da pružimo pomoć obespravljenome, da širimo selam i da se odazovemo na poziv onoga koji nas pozove. Zabranio nam je: da nosimo zlatno prstenje, da upotrebljavamo srebreno posuđe, da stavljamo svilene podmetače (pod sedla na konjima), da oblačimo lanenu odjeću pomiješanu sa svilom, grubu svilu (istebrek) i dibadž (svileni brokat)."Ovo predanje, u pogledu širenja selama, potvrđuju Ebu-Avana i Šejbani, koji su ga čuli od Ešasa.

"Oslobodite roba, odazovite se onome koji vas pozove i posjetite bolesnika!"

"Ako neko od vas bude pozvan na (svadbeno) veselje, neka se odazove."

"Prilikom vjenčanja s pojedinim svojim suprugama Poslanik bi, sallallahu alejhi ve sellem, priredio gozbu na kojoj bi ponudio dvije pregršti (mudda) ječma."

"Spomenuli su Enesu vjenčanje Zejnebe b. Džahš, pa je rekao: Nisam vidio da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pripremio svadbenu gozbu bilo kojoj od svojih žena kao što je pripremio kada se oženio Zejnebom. Tada je, na ime veselja, zaklao ovcu."

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stupio je u brak s jednom ženom, pa me je poslao da pozovem ljude na ručak."

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oslobodio je Safijju, a zatim se oženio njome. Mehr joj je bio oslobađanje, a vjenčanje s njom Poslanik je, sallallahu alejhi ve sellem, proslavio uz jelo od datula, masla i sira."

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije priredio svadbenu gozbu nijednoj od svojih supruga kao što je to učinio kada se oženio Zejnebom. Tada je, na ime veselja, zaklao ovcu."

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao je Abdur-Rahmana b. Avfa, koji se bio oženio jednom ensarijkom: Koliki si joj mehr dao? – Zlata u težini (hurmine) košpice, odgovori on." Humejd veli da je čuo Enesa kako kazuje: "Kada su muhadžiri stigli u Medinu, odsjeli su kod ensarija. Tako je Abdur-Rahman b. Avf odsjeo kod Sada b. Rebija, koji mu je rekao: Dajem ti pola svoga imetka, a razvest ću se i od jedne od svojih dviju supruga, kako bi se ti njome oženio. – Allah ti podario bereket u imetku i porodici!, reče mu on, a zatim ode na pijacu i poče trgovati. Zaradio je nešto sira i masla, i odmah se oženio. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada mu reče: Priredi gozbu makar tako što ćeš zaklati jednu ovcu!"

Kazivao mi je Enes b. Malik, radijallahu anhu, da je imao deset godina kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao u Medinu te da su ga njegova majka i tetke stalno slale da bude na usluzi Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem" Enes dalje pripovijeda: "Služio sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, deset godina, a preselio je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada sam ja imao dvadeset godina. Otud sam ja najbolje upućen u pitanje hidžaba, kada je naređen. Naredba o hidžabu prvi put je objavljena prilikom Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, ženidbe Zejnebom b. Džahš. Nakon što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, postao mladoženja s njom, pozvao je ljude, te su zajedno jeli, a zatim se razišli, ali je jedna grupa ostala kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dugo se zadržavši. Poslanik je, sallallahu alejhi ve sellem, ustao i izišao, a s njim sam izišao i ja, ne bi li se i oni razišli. Zatim je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, otišao, a i ja sam krenuo s njim sve do vrata Aišine, radijallahu anhu, sobe. Pomislio je da su oni otišli, pa se vratio, a s njim sam se vratio i ja. Ali, kada je ušao kod Zejnebe, zatekao ih je kako i dalje sjede, te se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ponovo vratio. Ja sam opet išao s njim sve do praga Aišine, radijallahu anhu, sobe. Ponovo je pomislio da su oni ljudi otišli, pa se vratio, a i ja zajedno s njim. Oni su već bili otišli. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, potom je načinio zastor između mene i sebe. Tada su objavljeni ajeti kojima se naređuje hidžab."

Kada neko od vas prilikom odnosa sa svojom ženom izgovori: Bismillah! Allahumme džennibniš-šejtane ve džennibiš-šejtane ma rezaktena! (U ime Allaha! Allahu moj, šejtana i udalji šejtana od onoga čime nas opskrbljuješ!), i bude određeno da se tada u tome ili dosuđeno među njima dijete, tom djetetu šejtan nikada neće moći nauditi."

Kazivala mi je Aiša, radijallahu anhu, da je od Esme pozajmila ogrlicu, koju je izgubila, te je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao jednu grupu svojih ashaba da je traže. Zadesilo ih je namasko vrijeme, te su klanjali bez abdesta. Kada su došli do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, požalili su mu se na to što se desilo, pa je objavljen ajet o tejemumu. Tada Usejd b. Hudajr reče (Aiši): Da te Allah nagradi dobrom! Tako mi Allaha, kada se god tebi nešto desi, Uzvišeni ti Allah dadne iz toga izlaz, a u tome bude bereket za muslimane."

"Benu-Rifaa je jednom prilikom prošao pored nas u džamiji, te sam ga čuo kako govori: Poslanik bi, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi god prošao pored Umm-Sulejmine kuće, ušao kod nje i nazvao joj selam." Enes dalje pripovijeda: "Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tek se bio oženio Zejnebom kad mi je Umm-Sulejm rekla: Da smo dali kakav dar Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem! – Učini to!, rekoh joj. Ona je tada uzela nešto hurmi, masla i sira i od toga načinila hranu koju je stavila u jednu posudu i po meni je poslala Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem Ja sam je odnio Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem Ostavi je!, reče mi on. Naredio mi je potom da pozovem ljude koje mi je poimence nabrojao i, uz to, koga god sretnem, što sam i uradio. Kada sam se vratio, zatekao sam prepunu kuću ljudi i vidio Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je stavio ruku na tu hranu i proučio ono što je Allah htio (da on prouči), a zatim pozivao desetericu po desetericu da jedu, govoreći im: Recite: Bismillah!, i neka svako jede ispred sebe! Tako su radili sve dok se svi nisu zasitili. Poslije toga veliki ih je broj izišao, ali su neki ostali razgovarati, što me je ražalostilo. Zatim je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izišao i otišao prema sobama svojih supruga. Onda sam za njim izišao ja i rekao mu: Oni su otišli! On se tada vratio i ušao u kuću, spustivši za sobom zastor, a ja ostadoh u sobi. (Nedugo zatim) čuh ga kako uči: O vjernici, ne ulazite u sobe Vjerovjesnikove, osim ako vam se dopusti radi jela, ali ne da čekate dok se ono zgotovi; tek kada budete pozvani, onda uđite, i pošto jedete, raziđite se, ne upuštajući se jedni s drugima u razgovor. To smeta Vjerovjesniku, a on se stidi vas (da vam to rekne), a Allah se ne stidi istine! (El-Ahzab, 53)." Ebu-Osman veli da je Enes za sebe kazivao kako je bio na usluzi Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, deset godina

"Čuo sam od Aiše da je ona pripremala za prvu bračnu noć jednu ženu koja se udala za nekog ensariju, pa joj je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Aiša, zar niste priredile nikakvu zabavu? Ensarije vole zabavu."

"Poslanik je, sallallahu alejhi ve sellem, upitao: Jeste li donijeli ukrasne zastore? – Otkud nam ukrasni zastori, Allahov Poslaniče?, upitah ja. Doći će!, reče on."

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oženio se mnome, pa me je tog jutra majka dovela u njegovu kuću, u kojoj sam, na svoje iznenađenje, zatekla samo Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem"

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, proboravio je tri dana između Hajbera i Medine kad je stupio u brak sa Safijjom b. Hujej. Pozvao sam muslimane na njegovo veselje, na kojem nije bilo ni hljeba ni mesa. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio je da se prostre platno za sofru, pa je na njega stavljeno nešto hurmi, sira i masla, i to je bio ručak na dan veselja. Muslimani tada rekoše: Je li ona jedna od majki vjernika (Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, žena) ili je jedna od njegovih robinja? Ako je zakloni, onda je jedna od majki vjernika, a ako je ne zakloni, onda je jedna od njegovih robinja. Kada je krenuo, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, smjestio ju je iza sebe i načinio zastor između nje i ostalih."

"Jedan od prijašnjih poslanika krenuo je u boj rekavši: Neka me ne slijedi nijedan od vas koji se vjenčao sa ženom, a još nije stupio u odnos s njom!"

"Kada se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oženio mnome, majka me je dovela u njegovu kuću, a tamo su bile žene ensarija, koje su me dočekale riječima: Sa hajrom i bereketom, i sa srećom!"