Allah je otovrio dio brane Jedžudža i Medžudža ovako", i on je rukom sastavio broj devedeset.

– O Ademe!
– Odazivam Ti se i stojim Ti na raspolaganju, a sve dobro je u Tvojim rukama – reći će (Adem).
– Izvedi one koji će u Džehennem – reći će On.
– A koliko će biti onih koji će u Džehennem? – upitat će (Adem).
– Od svake hiljade devet stotina i devedeset devet – reći će (Allah).
Tada će dijete posijedjeti, svaka trudnica će svoj plod pobaciti, i ti ćeš vidjeti ljude pijane, ali oni neće biti pijani, nego će Allahova kazna strašna biti.
– Allahov Poslaniče, rekoše (ashabi) – a ko će od nas biti taj jedan?
– Radujte se – reče on – jedan čovjek od vas je naspram hiljadu (ljudi) od Jedžudža i Medžudža – a potom on nastavi: "Tako mi Onog u Čijoj je ruci moja duša, nadam se da ćete vi predstavljati četvrtinu ljudi u Džennetu."
Mi na to donesosmo tekbir, a on reče:
– Nadam se da budete trećina stanovnika Dženneta. Opet smo donijeli tekbir, a on reče:
– Nadam se da vi budete polovina stanovnika Dženneta.
Mi ponovo donesosmo tekbir, a on reče: "Vi ste u odnosu na ostale ljude poput crne dlake na koži bijelog bika, ili bijele dlake na koži crnog bika."

Vi ćete biti proživljeni bosi, goli i neobrezani," a potom je proučio: "Onako kako smo prvi put stvorili iz ništa, tako ćemo ponovo iz ništa stvoriti – to je obećanje Naše, Mi smo doista kadri to učiniti."

Ibrahim će na Sudnjem danu sresti svoga oca Azera. Na Azerovom licu će biti tama i prašina, i tada će mu Ibrahim reći: Zar ti nisam rekao da mi ne budeš nepokoran? Pa, danas ti nisam nepokoran – reći će njegov otac. Gospodaru moj – reći će Ibrahim – obećao si da me nećeš osramotiti na Dan proživljenja, a O Ibrahime, reći će se zatim – šta ti je pod nogama? On će pogledati i odjednom primijetiti uprljanog, kosmatog mužjaka hijene, koji će potom biti zgrabljen za noge i bačen u vatru.

Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, ušao je u Kabu i u njoj našao sliku Ibrahima i sliku Merjeme, pa je rekao: Šta je njima! Oni su čuli da meleki ne ulaze u kuću u kojoj se nalazi slika! Ovo je slika Ibrahima, a on nije strelicama tražio spoznaju sudbine.

On je vidio (slike) Ibrahima i Ismaila neka je mir Božiji s njima – a u njihovim rukama su bile strelice, te rekao: Allah ih ubio! Tako mi Allaha, njih dvojica nisu nikada srelicama tražili spoznaju sudbine.

Sinoć su mi (u snu) došla dvojica (meleka), došli smo i kod jednog visokog čovjeka, gotovo da mu i ne vidjeh glavu u visini. Bio je to Ibrahim, alejhis-selam.

Što se tiče Ibrahima, pogledajte u vašeg druga (Muhammeda, alejhis-selam), a što se tiče Musaa, on je jedar, smeđ, na crvenoj devi zauzdanoj užetkom; kao da ga gledam kako se spušta niz dolinu."

Ibrahim, alejhis-selam, obrezao se kad je imao osamdeset godina, i to teslom."

Ibrahim, alejhis-selam, slagao je samo tri puta."

Ibrahim, alejhis-selam, slagao je samo tri puta i to dva puta radi Allaha, dž.š." To je njegova izjava: Ja sam bolestan." i izjava: To je učinio ovaj najveći od njih." I dok je on bio sa Sarom, kaže (dalje Ebu Hurejra), došao je jednog dana (u mjesto) jednog nasilnika, kojem je rečeno: Ovdje je neki čovjek s kojim je jedna od najljepših žena." On posla po njega (i pošto je on došao) upita ga za nju: – Ko je ona? – Moja sestra – reče on, a potom dođe Sari i reče: – Saro! Na Zemlji nema pravog vjernika osim mene i tebe, a ovaj me pitao (o tebi), pa sam mu rekao da si mi sestra. Ti me nemoj opovrgnuti. Potom nasilnik posla po nju, pa pošto ona uđe, on pođe da je dohvati rukom, ali ga nešto zaguši, te on uzviknu: – Zamoli Allaha za mene, a ja ti neću više ništa činiti!
Ona zamoli Allaha, te ovaj bi pušten, a zatim pokuša drugi put da je dohvati, ali bi zagušen isto onako, ili još žešće, te (opet) reče: – Zamoli Allaha za mene, a ja ti neću više ništa činiti! Ona (ponovo) zamoli Allaha te on bi pušten, pa pozva nekog od svojih vratara i reče: Vi mi niste doveli ljudsko biće, nego ste mi doveli šejtana." Zatim joj on dade Hadždžeru za sluškinju, i ona dođe (Ibrahimu), a on stajaše na namazu i klanjaše, pa joj pokaza rukom: Šta ti je?" – Allah je nevjernika ili razvratnika ponizio vlastitim oružjem i dao Hadždžeru za sluškinju – reče ona. Ebu Hurejra je rekao: To je vaša majka, o sinovi nebeske vode."

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio da se ubija zelembać, rekavši: On je puhao na Ibrahima, sallallahu alejhi ve sellem."

Kada je objavljeno: (Bit će sigurni samo) oni koji vjeruju i vjerovanje svoje sa zulumom ne miješaju", mi smo rekli: Allahov Poslaniče, a ko od nas nije nasilje sebi učinio? Nije tako kao što vi govorite – reče on. – Vjerovanje svoje sa zulumom ne miješaju, znači: sa mnogoboštvom (ne miješaju). Zar niste čuli riječi Lukmana svome sinu: Ne smatraj druge Allahu ravnim. Mnogoboštvo je, zaista, veliki zulum."

Jednog dana Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, dobio je komad mesa i rekao: Na Sudnjem danu Allah će sakupiti i prijašnje i posljednje (sve ljude) na jednom mjestu, tako da će ih moći dovikati onaj koji zove i pogled ih moći obuhvatiti, i Sunce će im se jako približiti", ... i on je spomenuo hadis o šefaatu (u kojem se, pored ostalog, kaže): Oni će doći Ibrahimu i reći: – Ti si Allahov vjerovjesnik i Njegov prijatelj na Zemlji, zauzmi se za nas kod svoga Gospodara. On će se sjetiti svojih laži pa će reći: Dosta mi je moje brige! Idite Musau." Enes slijedi (Ebu Hurejru prenoseći ovaj hadis) od Vjerovjesnika.

Neka se Allah smiluje Ismailovoj majci! Da ona nije požurila, Zemzem bi bio tekući izvor."
3363. Ensari kaže da mu je Ibn Džurejdž pričao: A Kesir ibn Kesir mi je rekao: Sjedili smo ja i Osman ibn Ebu Sulejman sa Seidom ibn Džubejrom, koji je rekao: Ibn Abbas mi nije tako pričao, nego je rekao: Zaputio se Ibrahim s Ismailom i njegovom majkom – mir Allahov s njima – a ona ga je dojila i imala je mješinu – ovo nije pripisano Resulullahu, sallallahu alejhi ve sellem – zatim je Ibrahim došao s njom i njenim sinom Ismailom."

Pojas je prvi put od žena upotrijebila Ismailova majka. Ona je upotrijebila pregaču da bi sakrila svoj trag od Sare."
Kasnije je Ibrahim došao s njom i njenim sinom Ismailom, dok ga je ona dojila, i ostavio ih pored (temelja) Kabe, pod jednim velikim drvetom, iznad Zemzema, na najuzvišenijem mjestu (kasnijeg) mesdžida Kabe. Tada u Mekki nije bilo nikoga, niti je u njoj bilo vode. On je njih dvoje ostavio tamo, a pored njih je stavio ranac s datulama i mješinu s vodom. Zatim se Ibrahim okrenuo natrag, a Ismailova majka ga je slijedila govoreći:
– O Ibrahime, gdje ideš a nas ostavljaš u ovoj dolini u kojoj nema ni ljudskog bića, niti išta drugo? – To mu je rekla nekoliko puta, ali se on nije obazirao na nju, te ona reče: – Je li ti Allah ovo naredio?
– Da – odgovori on.
– Dakle, On nas neće upropastiti – reče ona, a zatim se vrati.
Ibrahim se udaljavao sve dok nije došao do pijevoja, tako da ga oni ne vide, a onda se licem okrenuo prema Kabi i zamolio ovim riječima podigavši ruke i rekavši: "Gospodaru naš, ja sam neke potomke svoje naselio u kotlini u kojoj se ništa ne sije", do riječi – "da bi zahvalni bili."
Ismailova majka je dojila Ismaila i pila tu vodu sve dok se nije potrošilo ono što je bilo u mješini, a zatim je ožednjela, a ožednio joj je i sin, te je ona počela gledati na njega, a on se previja – ili je rekao – prevrće. Potom je ona otrčala ne mogavši gledati kako se on (muči), i vidjela Safu, koja je bila najbliže brdo do nje, te se popela na njega, a zatim se okrenula prema dolini i pogledala ne bi li koga ugledala, ali nikoga nije vidjela. Onda se spustila sa Safe, i pošto je stigla u dolinu, podigla je kraj svoje košulje, a zatim potrčala kao što čovjek u nevolji trči, dok nije prešla dolinu. Potom je došla do Merve, (brežuljak) popela se na nju i pogledala ne bi li koga ugledala, ali nije vidjela nikoga. Učinila je tako sedam puta. Ibn Abbas kaže da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: To je saj (trčanje) ljudi između (Safe i Merve)."
Kada se popela na Mervu, čula je nekakav glas i rekla: Šuti!", misleći na sebe, a potom osluhnula i čula isto pa rekla: Omogućio si mi da te čujem, ako kod tebe ima pomoći, (pomozi)." I odjednom je (ugledala) meleka na mjestu gdje je Zemzem. Čeprkao je nogom ili krilom sve dok se nije pojavila voda. Ona je poče zagrađivati, pokazivati rukom ovako i grabiti vode u svoju mješinu, a voda je šikljala poslije njena zahvatanja. Ibn Abbas kaže da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Neka se Allah smiluje Ismailovoj majci; da je ostavila Zemzem – ili je rekao – da nije zahvatala vodu – Zemzem bi bio tekući izvor."
Kaže (Ibn Abbas): Ona se napila i podojila svoje dijete, te joj melek reče: Ne bojte se propasti! Ovdje će biti Bejtullah (Kaba), koju će sagraditi ovaj dječak i njegov otac, a Allah neće upropastiti njezine stanovnike."
Kada je bila (Kaba) uzdignuta iznad zemlje, poput brežuljka, bujice su nalijetale na nju i krnjile je s desne i s lijeve strane.89 I tako je bilo sve dok pokraj njih nije naišla jedna skupina (iz plemena) Džurhum, ili porodica iz Džurhuma, dolazeći iz pravca Kedaa. Odsjeli su u podnožju Mekke, vidjeli pticu kako kruži i rekli:
Ova ptica sigurno kruži oko vode, a mi poznajemo ovu dolinu. U njoj nema vode." Potom oni poslaše jednog ili dvojicu izaslanika, a kad oni nađoše vodu, vratiše se i saopćiše im vijest o vodi. Uputiše se tamo, i kako kaže (prenosilac: zatekoše) Ismailovu majku pored vode.
Rekli su:
– Da li ćeš nam dozvoliti da se kod tebe nastanimo?
– Da – reče ona – ali vi nemate prava na vodu.
– Dobro – rekoše oni.
Ibn Abbas kaže da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: To je zateklo Ismailovu majku, a ona je voljela druževnost."
Oni su se (tu) nastanili i poslali po svoje porodice, pa su se i one s njima nastanile. Kad je u (Mekki) bila čeljad nekoliko njihovih porodica i dječak odrastao i naučio od njih arapski (jezik), dopao im se i zadivio ih kao mladić. Pošto je postao zreo, oženili su ga s jednom svojom djevojkom, a majka Ismailova je (potom) umrla.
Nakon što se Ismail oženio, Ibrahim je došao da izvidi svoju zaostavštinu, ali Ismaila nije našao. Upitao je njegovu ženu za njega, a ona reče:

– Izašao je da nam traži (nešto za opskrbu).
Potom je on upita o njihovom životu i stanju, a ona reče:
– Mi smo slabo. U muci smo i nevolji – i ona mu se tako potuži, a on reče:
– Kad ti dođe muž, prenesi mu selam i reci mu da izmijeni kućni prag.
Kada je Ismail došao, kao da je osjetio, upita:
– Da li vam je iko dolazio?
– Da – reče ona – došao nam je takav i takav starac i pitao nas o tebi, pa sam mu saopćila (gdje si). Pitao me je kakav nam je život, pa sam ga izvijestila da smo u oskudici i nevolji.
– Da li ti je nešto oporučio? – upita on, a ona reče:
– Da, naredio mi je da ti prenesem selam i kažem da promijeniš kućni prag.

– To je moj otac, i on mi je naredio da se rastanem s tobom, idi svojima! – reče on i pusti je, a potom se od njih oženi drugom.
Ibrahim nije dolazio koliko je Allah htio, a potom im je došao, ali ga (opet) nije našao (kod kuće), pa je ušao kod njegove žene i zapitao je o njemu. Ona je rekla:
– Izišao je da nam traži (nešto za opskrbu).
– Kako vi? – reče on i upita je o njihovom životu i stanju.
– Mi smo u dobru i blagostanju – reče ona i zahvali se Allahu.
– Šta imate za hranu? – upita on.
– Mesa – odgovori ona.
– A šta imate za piti? – reče on.
– Vode – odgovori ona.
– O, moj Gospodaru, podari im berićet u mesu i vodi – reče on.
Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: Oni tada nisu imali žita, a da su ga imali, zamolio bih im (za berićet) u njemu."
– Neće se niko izvan Mekke osloniti samo na njih dvoje – reče on – a da mu to bude dovoljno.
– Pa, kad ti dođe muž – reče (Ibrahim) – prenesi mu selam i naredi mu da učvrsti prag svojih vrata.
Kada je Ismail došao upita:
– Da li vam je neko dolazio?
– Da, došao nam je starac lijepa izgleda – reče ona i pohvali ga – pitao me o tebi, pa sam mu saopćila (šta radiš), a zatim me pitao kako živimo, te sam mu saopćila da smo dobro.
– Da li je išta poručio? – upita on, a ona reče:
– Da, on ti šalje selam i naređuje ti da učvrstiš kućni prag.
– To je moj otac – reče on – a ti si taj prag, i naredio mi je da te držim.

Potom on nije dolazio koliko je Allah htio, a onda je poslije toga došao i zatekao Ismaila kako sebi zarezuje strijele pod onim velikim drvetom blizu Zemzema. Kad ga je ugledao, ustao je ispred njega, te njih dvojica postupiše kao što postupa otac sa sinom i sin sa ocem (zagrliše se, rukovaše se i sin poljubi ocu ruku), a potom on reče:
– O, Ismaile, Allah mi je naredio jednu stvar.
– Pa uradi ono što ti je naredio tvoj Gospodar – reče on.
– A ti ćeš mi pomoći? – priupita (Ibrahim).
– Ja ću ti pomoći! – reče on.
– Allah mi je naredio da sagradim Kabu ovdje – reče on i pokaza na brežuljak koji se uzdizao iznad svoje okolice.

Tada su, kaže (prenosilac), podigli temelje Kabe. Ismail je donosio kamenje, a Ibrahim je gradio. Kad se građevina uzdigla, on je donio ovaj kamen i postavio mu ga, pa je (Ibrahim) stao na njega. Tako je on gradio, a Ismail mu donosio kamenje. Obojica su govorili:
Gospodaru naš, primi od nas, jer Ti, uistinu, sve čuješ i sve znaš."
I tako su oni gradili, kaže (prenosilac) kružeći oko Kabe i govoreći:
Gospodaru naš, primi od nas, jer Ti, uistinu, sve čuješ i sve znaš."

Kada se desilo između Ibrahima i njegove porodice ono što se desilo, on je krenuo s Ismailovom majkom. Imali su mješinu s vodom, pa je Ismailova majka pila iz te mješine, a mlijeko je obilno priticalo njezinom djetetu. Kad je stigla u Mekku, ostavio ju je pod jednim velikim drvetom, a potom se Ibrahim vratio svojoj ženi (Sari). Ismailova majka ga je slijedila sve dok nisu došli u Keda, a onda ga je pozvala otraga:
– O, Ibrahime, kome nas ostavljaš?
– Allahu – reče on.
– Zadovoljna sam Allahom – reče ona.
Potom se ona vratila, kaže (prenosilac), i počela piti iz one mješine, a mlijeko je obilno priticalo njezinom djetetu, ali kad je vode nestalo, ona je rekla: Da odem i pogledam, možda ću nekoga primijetiti." I ona je, kaže (prenosilac), otišla i popela se na Safu, te pogledala. Gledala je hoće li ikoga zapaziti, ali nikog nije primijetila. Pošto se spustila u dolinu, potrčala je i došla na Mervu. Učinila je tako nekoliko puta, a potom rekla: Da odem i vidim šta je on uradio", misleći na dijete. Otišla je i pogledala, kad Ismail je u takvom stanju kao kad se zahropti pred smrt. Duša joj ne dade mira, i ona reče: Da odem i pogledam, možda ću zapaziti nekoga." Otišla je i popela se na Safu, pa pogledala i gledala dugo, ali nikoga nije primijetila. Tako je upotpunila sedam (pretrčavanja između Safe i Merve), a zatim rekla: Da odem i vidim šta je on uradio." I odjednom je čula neki glas, te rekla:
– Pomozi, ako kod tebe ima ikakva dobra!
Džibril se ukaza i, kaže (prenosilac), ovako udari svojom nogom, i zagreba svoju nogu u zemlju, te voda provre, kaže (prenosilac). Ismailova majka se začudi i poče kopati. (Ibn Abbas) kaže da je Ebul-Kasim, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Da ga je ostavila, voda bi bila tekuća."
Kaže (Ibn Abbas): Potom je ona počela piti vodu, a mlijeko je obilno priticalo njezinom djetetu."
Kaže (dalje Ibn Abbas): Kasnije je kroz tu dolinu naišla skupina ljudi iz plemena Džurhum, i iznenada primijetila jednu pticu. Kao da im je to bilo čudno, pa rekoše: Ptica bude samo iznad vode. Potom oni poslaše jednog izaslanika i on pogleda, kad ono voda! On dođe njima i obavijesti ih (o tome), te oni dođoše njoj i rekoše: Majko Ismailova, hoćeš li nam dozvoliti da budemo s tobom, ili da stanujemo s tobom?"
I (tako je među njima) odrastao njezin sin i oženio se s jednom njihovom djevojkom.
Kaže (Ibn Abbas): Kasnije je Ibrahimu naumpalo (da ih posjeti) te reče svojoj ženi: Ja ću malo pogledati svoju ostavštinu."
Kaže (Ibn Abbas): On je došao i nazvao selam, a potom upitao:
– Gdje je Ismail?
– Otišao je da lovi – odgovori njegova žena, a on reče:
– Kad dođe, reci mu da promijeni prag svojih vrata.
Pošto je on došao, ona mu to saopći, a on reče: To si ti, idi svojima!"
Kaže (Ibn Abbas): Potom se opet Ibrahim dosjetio (da ih posjeti), te reče svojoj ženi:
– Ja ću malo pogledati svoju ostavštinu.
I on je, kaže (Ibn Abbas), došao i upitao:
– Gdje je Ismail?
– Otišao je da lovi, reče njegova žena, a potom nastavi: – Zar nećeš malo odsjesti, nešto pojesti i popiti?
– Šta imate za jelo i piće? – upita on, a ona odgovori:
– Hrana nam je meso, piće nam je voda.
– Moj Gospodaru, daj im berićet u njihovoj hrani i piću – reče (Ibrahim).
Kaže (Ibn Abbas) da je Ebul-Kasim, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "(Ovaj) berićet je od Ibrahimove dove."
Kaže (dalje Ibn Abbas): – Zatim se Ibrahim sjetio (da ih opet posjeti), te rekao svojoj ženi: Ja ću pogledati svoju ostavštinu. I on dođe i zateče Ismaila iza Zemzema, kako sebi popravlja strijele. Reče mu:
– Ismaile, tvoj Gospodar mi je naredio da Mu gradim Hram.
– Poslušaj svoga Gospodara – reče (Ismail).
On mi je naredio da mi pomogneš u tome – reče (Ibrahim).
– Dakle, učinit ću to – reče on to ili tako nešto.
Kaže (Ibn Abbas): I njih dvojica počeše (raditi). Ibrahim je zidao, a Ismail dodavao kamenje, dok su obojica govorili: Gospodaru naš, primi od nas, jer Ti, uistinu, sve čuješ i sve znaš."
(Ibn Abbas) nastavlja: "Kad se građevina uzvisila i starac onemoćao da prenosi kamenje, stao je na kamen Mekami (Ibrahim), pa mu je (Ismail) dodavao kamenje, a obojica govorahu: Gospodaru naš, primi od nas, jer Ti, uistinu, sve čuješ i sve znaš."

– Allahov Poslaniče, koji je mesdžid prvi postavljen na Zemlji? – El-Mesdžidul-Haram (u Mekki) – odgovori on. – A koji je poslije njega? – kaže da je Ebu Zerr upitao. – El-Mesdžidul-Aksa (u Jerusalemu) – reče on. – Koliko je proteklo (vremena) između (gradnje) ova dva hrama – upitao sam. – Četrdeset godina – reče on – a poslije (njih dva), gdje god te zadesi namaz, nakon (što nastupi namasko vrijeme), klanjaj ga, jer je vrijednost u tome (da obaviš namaz u njegovom pravom vremenu).

Ovo je brdo koje nas voli i koje mi volimo! Moj Gospodaru, Ibrahim je Mekku učinio svetom, a ja (proglašavam) svetim ono što je između dva kamenjara (Medine)." Ovaj hadis prenosi i Abdullah ibn Zejd od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem.

Zar ne znaš da je tvoj narod (Kurejšije) – kad su popravljali Kabu – umanjio je u odnosu na Ibrahimove temelje? Allahov Poslaniče – rekla sam – zašto je ne vratiš na Ibrahimove temelje? Da nije vremenske bliskosti tvoga naroda (Kurejšija) i nevjerovanja, (ja bih to uradio) – odgovorio je on. Abdullah ibn Omer je rekao: Aiša je ovo zaista čula od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ja ne mislim da bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izostavio doticanje dvaju uglova koji su do Hidžra, nego samo zato što Kaba nije u potpunosti (izgrađena) na Ibrahimovim temeljima."
Ismail kaže: Abdullah je sin Muhammeda, sina Ebu Bekrova."