"Ibrahim, a.s., ikada ništa nije slagao, osim u tri slučaja. U dva slučaja se ticalo Al ahova Bića; kad je rekao: - ja sam bolestan! (Es-Saffat, 89.) i drugi ut kad je rekao: - Učinio je to ovaj ovdje najveći! (El-Enbija, 63.) Jedno je bilo u vezi sa Sarom, jer je bio došao u zemlju jednog tiranina a s njim je bila i Sara, koja je bila jedna od najljepših žena. On je njoj rekao: - Ako ovaj tiranin bude znao da si mi ti žena, on će mi te uzeti. Stoga, ako te bude pitao, reci mu da si moja sestra, jer mi ti i jesi sestra u islamu, budući da ja na čitavoj Zemlji i ne znam nijednog drugog muslimana osim mene i tebe! Kad su zašli u to područje, jedan tiraninov čovjek ju je vidio i prema mu: - U tvoje područje je zašla jedna žena, koja ne bi trebala pripasti nikome drugome do li tebi! - pa je on poslao po nju te mu je dovedena. Ibrahim, a.s., je tu stupio u namaz. Kad je ona ušla kod tiranina, on se nije mogao suzdržati i pružio je svoju ruku prema njoj i ruka mu se ukočila pa joj je on rekao: - Zamoli Allaha da mi oslobodi ruku, a ja ti zuzvrat neću ništa nažao učiniti! - i on je zamolila, no on je opet pokušao. Ovog puta mu se ruka još jače stegla pa joj je ponovo rekao da zamoli Allaha, i ona je to učinila, a on je opet pokušao. Ruka njegova se stisnula još više nogoli dva prethodna puta. Tada joj je rekao: - Zamoli Allaha da mi oslobodi ruku i Allah ti je, eto, jamac da ti ništa nažao neću učiniti! Ona je zamolila Allaha i njegova je ruka bila oslobođena. On je pozvao onoga koji ju je doveo i rekao mu: - Ti si mi doveo šejtana a ne insana! Izvedi je iz mog područja i podaj joj na dar Hadžeru! Ona se okrenula i pošla, a kad ju je Ibrahim, a.s., ugledao, završio je namaz i upitao je: - Šta ima? Šta je bilo?! - Dobro je! - odgovorila je ona. - Allah je spriječio ruku razvratnikovu i još mi je podario sluškinju!" Ebu Hurejre kaže: -To je vaša pramajka, o sinovi vode nebesa (Arapi)! (Muslim, 2371)
