Allah Uzvišeni objavio je ajet kojim je zabranio alkohol, a u to vrijeme u Medini se pilo samo vino od hurmi".

" Alalhov Poslanik zabranio je da se miješaju zrele i zarudjele hurme, pa da se taj napitak pije. U vrijeme kada je zabranjen alkohol to je bilo najraširenije alkoholno piće."

Pojio sam ljude na dan kada je zabranjen alkohol u kući Ebu Talhe, radijallahu anhu. Služio sam ih pićem od nedozrelih datula sa zrelim. Čuli smo nekog da doziva, te mi reče: Izađi i vidi šta je.Ja sam izašao i čuo ga kako doziva: Alkohol je zabranjen!Medinskim sokacima potekao je alkohol, pa mi reče Ebu Talha, radijallahu anhu: Izađi i prospi ga.I ja sam tako uradio. Onda su oni rekli-ili je rekao neko do njih: ubijen je taj i taj, ubijen je taj i taj, a vino je bilo u njihovim stomacima. Prenosilac navodi: Ne znam da li je ovo dio Enesovog hadisa-pa je objavljen ajet: Onima koji vjeruju i dobra djela čine nema nikakva grijeha u onom što oni pojedu i popiju kad se klone onog što im je zabranjeno i kad vjeruju i dobra djela čine, zatim se Allaha boje i vjeruju i onda se grijeha čine i dobro čine". (El-Maide, 93.)

U Bici na Bedru zarobio sam kao plijen jednu devu, a i Allahov Poslanik mi je poslije dao jednu devu. Ja sam ih svezao ispred vrata jenog Ensarije želeći da naberem mirisne trave kako bih je prodao, a samnom je bio i jedan zlatar iz Benu Kajnuka'a.Želio sam time pomoći sebi prilikom ženidbe sa Fatimom. U toj kući bio je Hamza b. Abdulmutallib koji je pio, a robinja je pjevala: O Hamza, ustani i devama grbe odjseci... Pa je Hamza ustao, odsjekao im grbe, rasporio stomake i izvadio džigerice. Alija kaže: Pogledao sam prizor i zaprepastio se, otišao sam Allahovom Posalaniku, i kod njega zatekoh Zejda b. Harisea i kazao mu šta je bilo. Sa Poslaniko, sallallahu alejhi we selleme krenuo je i Zejd i ja sa njima. Ušao je kod Hamze i počeo ga grditi. Hamza je podigao pogled i rekao: Vi ste samo robovi mojih očeva. Poslanik, sallallahu alejhi we selleme onda se idući unazad vratio od njih i izašao."

"Vjernik hranom puni jedna crijeva (stomak), a nevjernik sedmera (sedam stomaka)."

"Musliman hranom puni jedna crijeva (stomak), a nevjernik sedmera (sedam stomaka)."

"Ebu-Nehik bio je velika izjelica, pa mu je Ibn-Omer rekao: Poslanik je, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Nevjernik hranom puni sedmera crijeva (sedam stomaka), na što on reče: Ja vjerujem u Allaha i Njegova Poslanika!"

"Doista vjernik hranom puni jedna crijeva (stomak), a nevjernik (ili licemjer ne znam šta je rekao Ubejdullah) sedmera (sedam stomaka)."

"Ibn-Omer nije jeo sve dok ne bi bio doveden neki siromah da jede s njim. Uveo sam jednom nekog čovjeka da jede s njim, pa je mnogo pojeo, te mi je on rekao: Nafi, ne dovodi mi više ovog čovjeka! Čuo sam Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao: Vjernik hranom puni jedan stomak, a nevjernik sedam."

"Hrana dvojice dovoljna je za trojicu, a trojice za četvericu."

"Ponudila je guštera Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Iako je rijetko pružao ruku prema hrani prije nego što mu se kaže ime hrane, on je pružio ruku prema gušteru. Neka od prisutnih žena reče: "Recite Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, šta ste mu pripremile, to je bodljorepi gušter." On je podigao ruku s guštera, a Halid b. Velid reče: "Je li zabranjeno (haram) jesti guštera (dabba), Allahov Poslaniče?" "Ne", reče on, "ali ga nije bilo u zemlji moga naroda, pa mi se gadi." Halid veli: "Isjeckao sam ga i pojeo, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, gledao je u mene."

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zatražio je hranu. Nije našao ništa osim prekrupe, pa je malo prezalogajio, a i oni su prezalogajili s njim. Zatim je zatražio vodu, izaprao usta, a potom klanjao – a i oni su klanjali – i nije se abdestio (obnovio abdest).

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pozvao je da se (gušteri) pojedu, i pojedeni su na njegovoj sofri, a on ih je izbjegao jesti kao nešto odvratno i gadljivo. Ali da je njihovo jedenje bilo zabranjeno, ne bi bili pojedeni na Poslanikovoj, sallallahu alejhi ve sellem, sofri niti bi on naredio da se jedu."

"Stanovnici Šama su Ibn-Zubejra izvrgavali poruzi govoreći mu: Sine vlasnice dvaju pojasa! Esma mu reče: Sine moj, oni ti se izruguju zbog dvaju pojasa, a znaš li ti šta su to bila dva pojasa? To je bio moj pojas koji sam ja prepolovila: jednom sam polovinom svezala Poslanikovu, sallallahu alejhi ve sellem, mješinu za vodu, a od druge sam mu polovine načinila sofru." Kaže: "Kada bi ga stanovnici Šama grdili i sramotili spominjući dva pojasa, govorio bi: Samo vi nastavite, to je tužba čija sramota ne pogađa!"

"Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao intimni odnos sa Safijjom, radijallahu anha, pozvao sam muslimane na svadbenu svečanost; on je naredio da se prostru kožne sofre i na njih su stavljene datule, sir i maslo." Amr prenosi od Enesa da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao s njome intimni odnos, a da je potom pripremio jelo hais (datule s maslom) te da je posluženo na kožnim soframa.

"Ne znam da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, ikada jeo iz tanjirića, niti da mu je ikada pravljen somun, niti da je jeo sa sinije." Katada je upitan: "S čega su onda jeli?" "Sa sofre", odgovori on.

"Bili smo kod Enesa, a imao je svoga pekara, pa je rekao: Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije jeo somun niti ošurenu pa ispečenu ovcu sve do svoje smrti."

"Izišli smo s Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, na Hajber. Kada smo došli u Sahbau, nadomak Hajbera", kaže Jahja, "Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pozvao je da se iznese hrana. Iznesena je samo prekrupa; prezalogajili smo i jeli, a onda je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zatražio vodu, izaprao usta, a i mi smo to učinili. Potom je s nama klanjao akšamski namaz, a nije se abdestio." Sufjan veli: "Čuo sam to od njega prije i poslije."

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, preselio je na ahiret onda kada smo se počeli najedati datulama i vodom."

"Bilo nas je stotinu i trideset s Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, i on reče: Ima li iko od vas hrane? Kod jednog čovjeka bio je sa hrane, ili otprilike toliko. Zamiješeno je tijesto, a uto dođe neki čovjek – idolopoklonik (mušrik), rasčupane kose, visok, tjerajući ovce. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu reče: Prodaješ li ili daješ (ili reče: poklanjaš)? Ne poklanjam, nego prodajem, reče čovjek. Kupio je od njega ovcu, i ona je pripremljena, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naredio da se džigerica posebno ispeče. Tako mi Allaha, nema nijednog od stotinu i trideset, a da mu nije odsjekao komadić džigerice: ako je bio prisutan, dao mu ga je, a ako je bio odsutan, ostavio je za njega. Zatim je hranu podijelio u dvije zdjele, svi smo jeli i najeli se. U obje zdjele još je ostalo hrane, i ja sam to stavio na devu i ponio" (ili kako je već rekao).