Enciklopedija hadisa

Allah je odredio da trojicu Izraelićana: gubavca, ćelavca i slijepca, stavi na kušnju, te im je poslao meleka. Melek je došao gubavcu i rekao:
– Šta bi tebi bilo najdraže?
– Lijepa boja i lijepa koža. Ljudi osjećaju odvratnost prema meni – reče on, a ovaj ga potra (po tijelu) i s njega nesta (gubavosti) i on dobi lijepu boju i lijepu kožu.
– Koji ti je imetak najdraži? – upita potom (melek), a on odgovori:
– Deve – ili je rekao: krave, dvoumi se u tome (Ishak ibn Abdullah) da li su gubavac i ćelavac rekli, prvi: deve, a drugi: krave.
Potom on dobi devu koja je bila u desetom mjesecu trudnoće, a (melek) reče: "Neka ti bude berićet u njoj!"
(Melek) ga potra te s njega nesta (ćelavosti) i on dobi lijepu kosu.
– Koji ti je imetak najdraži? – upita (melek), a on odgovori:
Krave!"
Ovaj mu dade steonu kravu i reče: Neka ti bude berićet u njoj!"
Zatim je (melek) otišao ćelavcu i rekao:
Šta bi tebi bilo najdraže?"
– Lijepa kosa – reče on – i da nestane ovoga sa mene. Ljudi prema meni osjećaju odvratnost.
(Melek) ga potra te s njega nesta (ćelavosti) i on dobi lijepu kosu.
– Koji ti je imetak najdraži ? – upita (melek), a on odgovori:
Krave!"
Ovaj mu dade steonu kravu i reče: Neka ti bude berićet u njoj!"
Potom on dođe slijepcu i reče:
– Šta bi tebi bilo najdraže?
– Da mi Allah vrati moj vid pa da gledam ljude – odgovori slijepac.
Kaže (prenosilac): "On ga potra (po očima) i Allah mu vrati njegov vid.
– Koji ti je imetak najdraži? – upita (melek).
– Ovce – reče on, i ovaj mu dade sjanjenu ovcu.
Kod one dvojice su se (deve i krave) množile, a kod ovog (ovce) janjile, tako da je jedan imao dolinu deva, drugi dolinu krava, a treći dolinu ovaca.
Kasnije (onaj melek) dođe gubavcu u njegovom izgledu i liku (gubavca) pa reče: Ja sam jedan siromah kome je nestalo sredstava da nastavi put, i nema mi danas pomoći osim od Allaha, a zatim od tebe. Molim te, u ime Onog koji ti je dao lijepu boju, lijepu kožu i imetak, da mi daš jednu devu, kako bi njome produžio svoj put."
– Obaveze su mnogobrojne – odgovori mu on, a (melek) mu reče:
– Kao da ja poznajem tebe. Zar nisi bio šugav, ljudi te prezirali, i siromašan, pa ti Allah dao (ovaj imetak)?
– Ja sam to naslijedio od svojih predaka – reče on.
– Ako si slagao, neka te Allah vrati u ono što si bio – reče (melek).
Potom je otišao ćelavcu u njegovom izgledu i liku (ćelavca) i rekao mu slično onom što je rekao (gubavcu), a on mu je odgovorio kao što mu je odgovorio i onaj, i melek reče: "Ako si slagao, neka te Allah vrati u ono što si bio!"
Zatim je došao slijepcu u njegovom izgledu i rekao:
– Ja sam siromašan čovjek, putnik kome je nestalo sredstava da nastavi put, i nema mi dana pomoći osim od Allaha, a zatim od tebe. Molim te, u ime Onog koji ti je vratio vid, da mi daš jednu ovcu da pomoću nje produžim svoj put.
– Bio sam slijep – reče on – pa mi je Allah vratio moj vid, i siromašan sam bio pa me je učinio bogatim. Uzmi što god hoćeš! Tako mi Allaha, danas ti neću dodijavati ni za šta što uzmeš u ime Allaha!
– Zadrži svoj imetak – reče (melek) – vi ste samo bili stavljeni na kušnju, i Allah je zadovoljan tobom, a srdit na tvoja dva druga.

Trojica su ljudi od onih koji su prije vas putovali pa ih je zadesila kiša. Oni su se sklonili u jednu pećinu, a potom se pećina zatvorila i jedan od njih reče ostalima: Hej vi, tako mi Allaha, ne može vas spasiti ništa osim iskrenosti, pa nek svako od vas učini dovu onim što zna da je iskreno uradio."
Tada jedan od njih reče: Moj Allahu, Ti znaš da sam ja imao jednog najamnika koji je radio za ferek riže, pa je otišao ostavivši tu (najamninu). Ja sam uzeo taj ferek i sijao ga (godinama), pa je taj slučaj išao dotle da sam ja od toga kupio nekoliko krava. Kasnije mi je on došao da traži svoju nadnicu te sam ja rekao: Uzmi ove krave, jer one su od onog fereka, pa ih je on otjerao. Ti znaš da sam ja to učinio iz straha prema Tebi, pa otvori nam!" I stijena se malo pomakla.
Drugi je rekao: Moj Allahu, Ti znaš da sam ja imao stare, iznemogle roditelje i da sam im svake noći donosio mlijeko od svojih ovaca. Jedne večeri sam zakasnio, i kad sam došao, oni su već bili zaspali, a moja žena i djeca su plakali od gladi. Običavao sam da ih ne pojim prije nego što piju moji roditelji, a bilo mi je žao da ih budim, kao što mi je bilo nezgodno da ih ostavim, pa da oslabe zbog neuzimanja večere. I tako sam iščekivao sve dok se nije pojavila zora. Ti znaš da sam ja to uradio iz straha prema Tebi, pa otvori nam!" I stijena se toliko pomakla da su mogli vidjeti nebo.
Onda je posljednji rekao: Moj Allahu, Ti znaš da sam ja imao jednu stričevku, koja mi je bila draža od cijelog svijeta. Navraćao sam je na grijeh, ali je ona odbila dok joj ne dam sto dinara, te sam ih ja iskupljao dok nisam sakupio i donio ih joj i predao. Tada mi se ona omogućila. Kad sam joj pao među noge, ona je rekla: Boj se Allaha! Ne razvaljuj mi prsten (himen) osim na zakonit način po vjenčanju!
Ja sam odmah ustao, a onih sto dinara sam ostavio. Ti znaš da sam ja to uradio iz straha prema Tebi, pa otvori nam!" Tada ih je Allah izbavio te nedaće i oni su izišli."

Jedna žena je dojila svoga sina, a pored nje je naišao konjanik. Ona, i dalje dojeći dijete, reče: Moj Allahu, ne usmrti mi sina dok ne bude poput ovoga. Moj Allahu, nemoj me učiniti poput njega, reče (dijete) i vrati se dojci. Potom je provedena neka žena koju su vukli i poigravali se njome, pa je (dječakova majka) rekla: Moj Allahu, ne učini mi dijete poput ove! Moj Allahu, učini me poput ove, reče (dijete), a potom nastavi: Što se tiče jahača, on je nevjernik, a što se tiče one žene, za nju govore: Ti činiš blud, a ona govori: Meni je dosta Allah, i govore: Ti činiš blud, a ona govori: Meni je dosta Allah, i govore: Ti kradeš, a ona govori: Meni je dosta Allah!"

Nekakav pas je obilazio oko bunara, gotovo umoren od žeđi. Ugleda ga jedna izraelićanska prostitutka, izu svoju cipelu i napoji ga, pa joj je zbog toga oprošteno."

Stanovnici Medine, gdje su vam učenjaci? Ja sam čuo Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kako ovo zabranjuje i kaže: Izraelićani su upropašeteni kada su ovo počele raditi njihove žene."

Među narodima koji su bili prije vas bilo je pronicljivih ljudi, a ako u ovom mom ummetu ima neko od njih, onda je to Omer ibn Hattab."

Među Izraelićanima je bio jedan čovjek koji je ubio devedeset i devet ljudi, a potom krenuo da pita (može li se pokajati), te je došao nekom monahu i upitao ga: Ima li (mogućnosti) pokajanja?"
Ne", reče (monah), te ovaj i njega ubi. Potom on (opet) poče pitati (za pokajanje) i jedan čovjek mu reče: Idi u to i to selo."
(On se uputi tamo, ali ga na pola puta) stiže smrt i on se svojim grudima nage prema tom (selu). Meleki milosti i meleki patnje se počeše prepirati o njemu, te Allah objavi ovom (dobrom selu) da se približi, i objavi Allah onom (lošem selu) da se udalji.
Izmjerite koliko je između ta dva (sela)", reče (melek koji je poslan da im presudi, te oni izmjeriše). Tada je on nađen za pedalj bliže ovom (dobrom selu), pa mu je bilo oprošteno.

Jedan čovjek je vodio goveče, a potom ga uzjahao i udario, te ono reče: Nismo stvoreni za ovo, nego smo stvoreni za oranje.
– Neka je slavljen Allah – rekoše ljudi – goveče govori!
– Ja vjerujem u to – reče (Resulullah, alejhis-selam) – ja, Ebu Bekr i Omer.
A njih dvojica nisu bila tu (izjavio je prenosilac).
I dok je jedan čovjek bio kod svojih ovaca, vuk je iznenada napao i odnio jednu ovcu. Ovaj ju je tražio, i kad je bio skoro spasio, vuk mu je rekao: A koga ona ima na Dan divljači, dan u kome ona neće imati drugog pastira osim mene?"
– Neka je slavljen Allah – rekoše ljudi – vuk govori!
– To vjerujemo – reče on – ja, Ebu Bekr i Omer.
A njih dvojica nisu bila tu.
I pričao nam je Alija, njemu Sufjan od Misara, on od Sada ibn Ibrahima, ovaj od Ebu Seleme, on od Ebu Hurejre, a ovaj od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, slično ovom.

Jedan čovjek je od drugoga kupio posjed, pa je ovaj čovjek što je kupio posjed našao u tom posjedu krčag sa zlatom, te je onaj što je kupio posjed rekao onom drugom:
– Uzmi od mene svoje zlato, jer ja sam od tebe kupio samo zemlju, a zlato nisam kupio!
– Ja sam tebi prodao zemlju i sve što je u njoj – reče onaj što je bila njegova zemlja. Potom se oni obrate jednom čovjeku da im presudi. Taj od kojeg su tražili presudu upita:
– Imate li vas dvojica djece?
– Ja imam sina – reče jedan od njih dvojice.
– Ja imam kćerku – reče drugi, a onaj (koji je posredovao u sporu) reče:
– Vjenčajte toga mladića i djevojku, i od toga potrošite na njih dvoje i podijelite sadaku.

Kuga je kazna koja je poslana jednoj skupini Izraelićana, ili onima koji su bili prije vas, pa kad čujete da ona vlada u nekom kraju, ne ulazite u nj, a kada se pojavi u kraju u kome ste vi, onda ne izlazite bježeći od nje." Ebu Nadr je rekao: Neka vas bježanje od (kuge) ne izvodi iz tog kraja."

Pitala sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o kugi. On mi je saopćio da je to kazna koju Allah šalje onome kome hoće, a da je za vjernike milost. Kada se pojavi kuga, ko god ostane u svom mjestu strpivši se i nadajući se nagradi, znajući da mu se ne može desiti ništa osim ono što mu je Allah odredio, imat će (nagradu) poput nagrade šehida."

One koji su bili prije vas upropastilo je to što su, kada bi počinio krađu onaj ko je među njima častan, puštali ga (nekažnjenog), a kada bi počinio krađu onaj ko je među njima slab, izvršili bi na njemu kaznu. Tako mi Allaha, da je Fatima, kćerka Muhammedova, počinila krađu, sigurno bih joj odsjekao ruku!"

Čuo sam nekog čovjeka kako uči (jedan ajet) za koji sam čuo Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, da ga uči drugačije i saopćio sam mu to, a potom sam ugledao namrgođenost na njegovom licu.
– Vas obojica ste dobri (dobro proučili) – reče on – i ne podvajajte se, jer oni koji su bili prije vas razilazili su se pa su propali.

Kao da gledam Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kad je pričao o jednom Vjerovjesniku kojeg je njegov narod udarao i okrvavio, a on je brisao krv sa svoga lica i govorio: Moj Bože, oprosti mom narodu, jer oni ne znaju."

Jednom čovjeku, koji je bio prije vas, Allah je dao mnogo imetka. Kad mu je došla smrt, taj čovjek je rekao svojim sinovima:
– Kakav sam vam ja otac bio?
– Dobar otac – odgovorili su oni, a on je potom rekao:
– Šta te podstaklo (na takvu oporuku)?
– Strah od Tebe – rekao je on, i (Allah) ga primi u svoju milost.
A Muaz je rekao da mu je Šube prenio od Katade, koji je čuo Ukbu ibn Abdul-Gafira, a ovaj je čuo Ebu Seida el-Hudrija kako prenosi od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem. (Pogledati hadis 3478)

Jedan čovjek je bio na samrti. Pošto je osjetio da mu je kraj života, oporučio je svojoj porodici: Kad ja umrem, sakupite mi mnogo drva, a zatim zapalite vatru, i kad ona proguta moje meso i dođe do kostiju, uzmite to i zdrobite, a zatim me razaspite po moru, u toku vrućeg, ili vjetrovitog dana. Potom ga je Allah sastavio i upitao ga:
Zašto si to učinio?"
Iz straha od Tebe", rekao je on, i (Allah) mu je oprostio.
– I ja sam ga čuo da je to rekao – izjavio je Ukbe.
Pričao nam je Musa, njemu Ebu Avane, a ovom Abdul-Melik (ovaj hadis i umjesto "u vrućem danu") rekao: "u vjetrovitom danu."

Jedan čovjek davao je ljudima robu u zajam i govorio svom momku: Kad dođeš siromahu, snizi mu cijenu (oprosti mu), pa će možda i Allah nama smanjiti (kaznu)." I on se susreo s Allahom kaže (prenosilac), i On mu je zaista i smanjio (oprostio mu grijehe).

Jedan čovjek je puno griješio, pa kad mu je došla smrt, rekao je svojim sinovima: Kad ja umrem, spalite me, potom me smrvite, a zatim me razaspite na vjetru. Tako mi Allaha, ako moj Gospodar odredi tako, sigurno će me kazniti kako nikog kaznio nije."
Kad je umro, uređeno je tako s njim, te je Allah naredio zemlji:
Sakupi ono što ima od njega u tebi", i ona je to uradila, kad on odjednom stoji, te mu (Allah) reče: Šta te podstaklo na ono što si uradio?"
Moj Gospodaru", reče on, "strah od Tebe". I On mu je oprostio. Drugi (prenosilac) je rekao: Strah od Tebe, moj Gospodaru."

Jedna žena je kažnjena zbog mačke koju je zatvorila toliko dugo da je krepala, pa je zbog nje ušla u Džehennem. Kad ju je zatvorila, nije joj davala ni hranu ni vodu niti ju je puštala da jede insekte po zemlji.

Jedan čovjek je oholo vukao svoj plašt (i zbog toga) je propao (u zemlju), i on će tonuti kroz zemlju do Sudnjeg dana.
Abdurrahman ibn Halid se slaže s Junusom (prenoseći ovo od Zuhrija).