Svaku noć bi Poslanik, s.a.v.s., nakon što legne u postelju, skupio šake i puhnuo u njih, a zatim proučio "Reci: On je Allah - Jedan" (el-Ihlas), "Reci: Utječem se Gospodaru svitanja" (el-Felek) i "Reci: Tražim zaštitu Gospodara ljudi" (en-Nas), potirući, koliko bi mogao, rukama svoje tijelo. Počeo bi od glave i lica i nastavio s ostalim dijelovima tijela, s prednje strane. To bi ponovio tri puta. (Buhari, Sahih, VI, str. 190, broj hadisa 5017)

Vjerovjesnik, s.a.v.s., je tokom bolesti u kojoj je umro, sam sebi puhao učeći sure el-Felek i en-Nas za zaštitu. Kada se bolest pogoršala, ja sam mu ih učila, pušući u njega i potirući (predio bola) njegovom blagoslovljenom rukom. Pitao sam Ibn Šihaba: Kako je on puhao, pa mi je rekao da bi puhnuo u ruke, a onda njima potrao lice. (Buhari, Sahih, VII, str. 134, broj hadisa 5751)

Kada bi Allahov Poslanik, s.a.v.s., osjetio kakvu bol, učio bi sure el-Felek i en-Nas i puhao niza se, a kada se jako razbolio, ja sam mu ih učila i potirala ga njegovom rukom, nadajući se blagoslovu u njoj. (Buhari, Sahih, VI, str. 190, broj hadisa 5016)

Jedan čovjek od Ensarija imamio je u džamiji u mjestu Kuba. Kada bi god otpočinjao suru koju bi prisutnima htio učiti u namazu u kojem se uči naglas, otpočinjao bi je surom "Reci: On je Allah - Jedan" (el-Ihlas), a kada bi je završio, učio bi drugu suru. To bi činio na svakom rekatu. Njegovi drugovi razgovarali su s njim o tome i rekli: "Uvijek otpočinješ učenje Kur'ana tim poglavljem. Ne misliš li da ti nije dovoljno za punovažnost namaza, pa učiš i drugu suru. Uči samo nju ili je ostavi pa uči neku drugu!" "Ja je ne ostavljam, a vi ako ste voljni da vam imamim, ja ću to i činiti, a ako to prezirete, ja ću vas ostaviti", rekao je. Oni su smatrali da je on najbolji među njima i nisu htjeli da im imami neko drugi. Kada im je došao Vjerovjesnik, s.a.v.s., obavijestili su ga o tome i on je rekao: "O taj i taj, šta te ometa da ne radiš onako kako ti tvoji drugovi traže i šta te nuka da učiš ovu suru obavezno na svakom rekatu?" "Ja je volim", rekao je on. "Tvoja ljubav prema njoj uvest će te u Džennet", rekao je Alejhisselam.

Od Usejd b. Hudajra, r.a., se prenosi da je jedne noći učio suru el-Bekare, a pored njega je bio svezan konj, koji se najednom uznemirio. Kada je prekinuo učenje, on se odmah smirio, ponovo je počeo učiti, a on se ponovo uznemirio. Još jednom prestade učiti, a on se odmah smiri, da bi se nakon novog početka (učenja) ponovo uznemirio. On odusta, a sin mu Jahja je bio blizu konja, pa se pobojao da ga konj ne udari. Nakon što ga je premjestio, podigao je glavu prema nebu i vidio nešto što je već nestajalo. Kada je svanulo, ispričao je Poslaniku, s.a.v.s., šta se desilo, a on je rekao: Uči Ibn Hudajre, uči Ibn Hudajre! Rekao je (Ibn Hudajr): Pobojao sam se da konj ne udari Jahjaa koji je bio blizu njega, podigao sam glavu i otišao do njega, zatim podigoh glavu ka nebu i vidjeh nešto slično tamnom oblaku na kome su se nalazile svjetiljke. Promatrao sam to sve dok se nije udaljilo toliko daleko da ga više nisam mogao vidjeti. Upitao je (Poslanik): Znaš li šta je to? Odgovorio je (Ibn Hudajr): Ne. On (Poslanik) reče: To su meleki koji su došli da slušaju tvoj glas. Da si nastavio učiti, oni bi tako ostali do svitanja i ljudi bi ih gledali, a da se oni uopće ne bi krili od njih.

Allahov je Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Majka Kur'ana je sedam ajeta koji se ponavljaju i veličanstveni Kur'an"

"Istiniti snovi bili su počeci objave Allahovom Poslaniku, a.s. Što god je vidio u snu, to se i ostvarivalo jasno kao što dolazi svjetlost jutra. Često je odlazio u pećinu Hira i u njoj, nakon što bi uzeo potrebnu hranu, činio ibadet. Potom bi se vraćao Hatidži, koja bi ga opskrbila hranom za još neko vrijeme, (a onda bi opet odlazio i boravio tamo) sve dok mu, za vrijeme dok je bio u pećini Hira, nije došla objava. Javio mu se melek i rekao: Čitaj! Ja ne znam čitati!, odgovorio mu je Vjerovjesnik, a.s.

Tada me je on uhvatio, pričao je Vjerovjesnik, a.s., i stisnuo tako jako da sam to jedva podnio. Zatim me je pustio i ponovio: Čitaj! Ja ne znam čitati!, odgovorio sam. Uhvatio me je ponovo i stisnuo tako jako da sam to jedva podnio. Onda me je pustio i uzviknuo: Čitaj! Ja ne znam čitati!, odgovorio sam. Tada me je on i treći put uhvatio i stisnuo tako jako da sam to jedva podnio. Onda me je pustio i rekao: Čitaj, u ime Gospodara svoga, koji stvara... sve do riječi: ... ono što on, čovjek, ne zna!, pripovijedao je Allahov Poslanik, a.s.

Vratio se nakon toga kući i, drhteći od straha, ušao kod Hatidže: Pokrijte me, pokrijte me!, uzvikivao je. Pokrili su ga, i ostao je tako sve dok ga strah nije napustio. Šta mi se ovo desilo, Hatidža?!, uzvikivao je pričajući šta mu se dogodilo. Bojim se za sebe!, dodao je. Nemoj tako, reče mu ona, već, naprotiv, budi veseo! Tako mi Allaha, On te nikada neće poniziti, jer ti održavaš rodbinske veze, govoriš istinu, pomažeš siročad, prihvataš goste i podržavaš samo ono što je pravedno.

Hatidža je nakon toga otišla s njim svome amidžiću Vereki b. Nevfelu b. Esedu b. Abdul-Uzzau b. Kusajju. To je bio čovjek koji je u predislamsko doba prihvatio kršćanstvo. Poznavao je arapsko pismo, te je često prepisivao Indžil. Tada on već bijaše starac, a usto još i slijep. Amidžiću, reče mu Hatidža, poslušaj šta će ti tvoj bratić reći! Šta imaš reći, bratiću?, upitao je Vereka. Vjerovjesnik, a.s., obavijestio ga je o svemu što mu se desilo, a Vereka na to reče: To je melek koji je dolazio i Musau, a.s. Eh, da sam mladić, pa da budem živ kada te tvoj narod bude protjerivao! A zar će me oni progoniti?, upitao je Allahov Poslanik, a.s. Niko prije tebe nije došao s onim s čime ti dolaziš, odgovori Vereka, a da nije doživio neprijatnosti. Ako doživim taj dan, pomoći ću ti koliko mogu.

Ubrzo nakon toga Vereka je umro, a i Objava je jedno vrijeme bila prestala dolaziti. Vjerovjesnik, a.s., toliko se bio rastužio (na osnovu onoga što smo saznali) da je nekoliko puta odlazio na vrh stijene namjeravajući baciti se s nje, ali kad bi god došao, javljao bi mu se Džibril: Muhammede, ti si, uistinu, Allahov poslanik! Tako je iz njega iščezavala uznemirenost, srce bi mu se smirivalo, pa bi odustajao od svoje nakane. Ali kako se vrijeme bez objave oduljio, bio se odlučio još jednom na sličan korak. No kada je došao na vrh brda, i taj mu se put javio melek Džibril s istim riječima."

Ibn-Abbas veli da falikul-isbah znači "svjetlost sunca danju i svjetlo mjesečine noću". (Buharija 6982)

"Poslanik mi je, sallallahu alejhi ve sellem, jednom prilikom rekao: Prouči Kuran svakog mjeseca!, na što sam mu odgovorio: Ja mogu više od toga! Na kraju mi Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: Prouči ga za sedam dana, i nemoj više smanjivati rok!" (Buhari 5054)

"Otac me je oženio djevojkom iz ugledne porodice, pa ju je povremeno obilazio i raspitivao se o tome kakav joj je muž. Ona bi mu odgovarala da je njen muž divan čovjek, ali da još nijedanput, otkad su u braku, nije legao u našu postelju niti je dodirnuo. To je tako potrajalo jedno vrijeme, spomenuo je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. On reče neophodno da se susretne sa mnom. Kada smo se, poslije, sreli, upitao me je: Koliko postiš? – Svaki dan, odgovorih mu. A za koliko vremena proučiš cijeli Kuran?, upita on. Svake noći, odgovorih mu. On mi potom reče: Posti tri dana u svakom mjesecu, a Kuran prouči jedanput mjesečno! – Ja mogu više od toga!, rekoh. onda posti tri dana sedmično!, reče on. Mogu više od toga!, rekoh. Onda dva dana ne posti a jedan dan posti!, reče on. Ja mogu više od toga!, rekoh. Onda posti najboljim postom, postom Davudovim, alejhis-selam: posti dan, a ne posti dan, a Kuran prouči jedanput sedmično!, reče on. Kamo sreće da sam prihvatio olakšicu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, to zato jer sam ostario i oslabio!" On (Abdullah b. Amr) bi nekome od svoje porodice svakog dana učio sedminu Kurana, a ono što uči preslušava se po danu i tako je sebi olakšavao učenje na noćnom namazu. A kada bi želio fizički ojačati, postio bi nekoliko dana, ali bi ih brojao poslije napaštao, ne želeći ostaviti bilo šta od onoga na čemu je ostavio Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Ebu-Abdullah veli: "Neki kažu da se Kuran može proučiti za tri ili pet dana, ali većina ravija od Abdullaha b. Amra smatra da se može učiti za sedam." (Buhari 5052)

koji kaže da je razmišljao o tome koliko je potrebno (dnevno) proučiti iz Kurana, pa je ustanovio da nema sure manje od tri ajeta. Stoga je smatrao da niko sebi ne bi smio dopustiti da ne prouči barem tri ajeta (dnevno). (Buhari 5051)

"Ružno je to što neko od njih kaže: Zaboravio sam taj i taj ajet!? Već mu je u zaborav stavljen!" (Buhari 5039)

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo je nekog čovjeka kako u džamiji uči Kuran, pa je rekao: Allah mu se smilovao, podsjetio me je na te i te ajete iz te i te sure!" (Buhari 5037)

"Ponavljajte Kuran! Tako mi Onoga u čijoj ruci je moja duša, on se brže zaboravlja nego što se deve oslobađaju od užeta kojim su privezane." (Buhari 5033)

"Ružno je da neko od vas kaže: Zaboravio sam taj i taj ajet (koji sam znao napamet), već treba kazati učinjeno je da ga zaboravim (tj. šejtan mi je zaborav nametnuo). Ponavljajte Kuran, jer se Kuran izvlači iz prsa ljudi zaboravlja brže nego što deve pobjegnu (ako se ne čuvaju)!" (Buhari 5032)

"Vlasnik (hafiz) Kurana sličan je vlasniku privezanih deva: ako ih bude nadgledao, sačuvat će ih, a ako ih pusti, otići će." (Buhari 5031)

"Jedna je žena došla Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i kazala: Allahov Poslaniče, došla sam da ti poklonim sebe! Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je podigao pogled prema njoj i dobro ju je pogledao, a zatim oborio glavu. Kada je vidjela da on nije donio odluku o njoj, ona je sjela. Tada jedan od njegovih ashaba ustade i reče: Allahov Poslaniče, ako ti nemaš potrebe za njom, udaj je za mene! – Imaš li šta sa sobom?, upita ga Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem Ne, tako mi Allaha, nemam ništa, Allahov Poslaniče!, reče on. Otiđi i potraži nešto kod svojih!, reče mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem On ode i vrati se, rekavši: Tako mi Allaha, Allahov Poslaniče, nisam našao ništa! – Potraži makar gvozdeni prsten!, reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. On ode i ponovo se vrati, kazavši: Tako mi Allaha, nisam našao ni gvozdeni prsten, ali, evo, moj donji dio odjeće (izar, kojim se prekriva donji dio tijela). Na to Sehl će: Ali on nema gornje odjeće (prekrivača ridaa), te joj može dati samo pola izara! Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, okrenu se ovom čovjeku i upita ga: Kako ćeš riješiti problem sa svojim donjim pokrivačem? Ako ga obučeš ti, njoj neće ostati ništa, a ako ga obuče ona, tebi onda neće ostati ništa! Čovjek je nakon toga sjeo i dugo ostao sjedeći. Zatim je ustao pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vidio da je krenuo da iziđe te je naredio da ga pozovu. Šta znaš od Kurana?, upita ga kada je došao, a on odgovori: Znam tu suru i tu suru i tu suru nabraja ih – Znaš li ih napamet?, upita ga Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem Da, Allahov Poslaniče!, odgovori on. Idi, udao sam je za tebe na osnovu onoga što znaš napamet iz Kurana!, reče mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem" (Buhari 5030)

"Musliman koji uči Kuran i postupa po njemu sličan je narandži: lijepi su joj i okus i miris. Musliman koji ne uči Kuran i ne postupa po njemu sliči datuli: okus joj je lijep, a mirisa uopće nema. Licemjer koji uči Kuran sličan je bosiljku: miris mu je lijep, a okus gorak. A licemjer koji ne uči Kuran sliči divljoj tikvi: okus joj je neprijatan, a miris ružan." (Buhari 5059)

"Jedna je žena došla Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekla da sebe poklanja Allahu i Njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem Ja nemam potrebe za ženama!, odgovorio joj je on. Tada neko od prisutnih povika: Udaj je za mene! – Daj joj odjeću (kao mehr)!, reče mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem Nemam odjeće!, odgovori čovjek. Daj joj barem gvozdeni prsten!, reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Nakon što mu se čovjek ponovo ispriča, Poslanik ga, sallallahu alejhi ve sellem, upita: Koliko Kurana znaš napamet?–– Toliko i toliko, odgovori on. Udajem je za tebe na osnovu tog dijela Kurana, koji znaš napamet!, reče Poslanik , sallallahu alejhi ve sellem" (Buhari 5029)

"Nabolji je među vama onaj koji nauči Kuran i njemu (druge) poučava." Sead b. Ubejda kaže da je Ebu-Abdur-Rahman druge poučavao Kuranu otkad je Osman, radijallahu anhu, postao halifa pa sve do vremena Hadždžadža, a sam Abdur-Rahman veli da ga je to (ovaj hadis) zadržalo na ovom mjestu (to cijelo vrijeme). (Buhari 5027)

"Zavidnost je dopuštena samo u dva slučaja: čovjeku kojeg je Allah poučio Kuranu, pa ga on danonoćno uči (i po njemu postupa), a njegov ga komšija čuje i kaže: Kamo sreće da je i meni dato ono što je dato njemu, pa da i ja činim ono što čini on!, i čovjeku kome je Allah podario (veliki) imetak, pa ga on troši na putu istine, te neko kaže: Kamo sreće da je i meni dato ono što je dato njemu, pa da i ja postupam onako kako postupa on!" (Buhari 5026)