Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: Kupac i prodavac imaju pravo izbora (prihvatiti ili odbiti kupoprodajni ugovor) dok se nisu rastavili, ili dok jedan od njih ne kaže svome drugu (sugovorniku): Odaberi (odluči se). A možda je rekao: Ili dok je trgovina u statusu prava izbora."

Kupac i prodavac imaju pravo izbora ugovora dok se ne rastanu." Ahmed je dodao: Nama je pričao Behz i rekao: To je kazao i Hemmam." Potom sam to iznio Ebu Tejjahu, a on reče: Bio sam s Ebu Halilom kada mu je taj hadis ispričao Abdullah ibn Haris."

Kupac i prodavac imaju pravo izbora (prihvatiti ili ne prihvatiti kupoprodajni ugovor) u svojoj kupoprodaji sve dok se ne rastave jedan od drugog, ili kada kupoprodaja bude uvjetovanog prava izbora."
Nafi kaže: Kada bi ibn Omer kupio nešto što bi mu se sviđalo, odmah bi se rastavio od njenog bivšeg vlasnika."

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: Sinovi Nedždžara, odredite mi vrijednost vaše bašče!" A u njoj je bilo razvalina i palmi.

Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao je Omeru, radijallahu anhuma, svilenu ili prugastu odoru. Kasnije ju je vidio na njemu i rekao: Nisam ti je poslao da je oblačiš. Nju oblači samo onaj ko nema udjela (na Sudnjem danu). Poslao sam ti je samo zato da se njom koristiš, tj. da je prodaš."

Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, dao je da mu se uradi hidžama i onom koji mu je uradio platio je, a da je to (zvanje) zabranjeno, ne bi mu za to platio."

Ebu Tajbe je uradio hidžamu Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i on mu odredio sa datula, a njegovom vlasniku naredio da mu smanji (olakša) porez."

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: Primjer dobrog i lošeg druga je kao primjer trgovaca mirisom i kovačevog mijeha. Od prodavca mirisa ili ćeš kupiti mirris ili ćeš osjetiti njegov miris, a mijeh kovača opržit će ti tijelo ili odjeću ili ćeš od njega osjetiti ružan zapah."

Izašli smo s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, u godini Hunejna, pa mi je on dao da prodam oklop Ebu Katade. Ja sam ga prodao i od toga kupio sebi mali palmovik u plemenu Benu-Seleme i to je prvo što sam zaimao u islamu."

Amr je kazao: Ovdje je bio jedan čovjek po imenu Nevvas i imao deve sa bolešću koja izaziva neutoljivu žeđ. Kasnije je otišao ibn Omer, radijallahu anhuma, i kupio te deve od njegova ortaka. Poslije mu je došao taj njegov ortak i on reče: Prodali smo onu devu."
A kome si je prodao? – upitao je Nevvas.
Starcu tom i tom. – rekao je on.
Teško tebi! – rekao je Nevvas. To je, Allaha mi, Abdullah ibn Omer.
Nevvas je zatim došao Abdullahu ibn Omeru i rekao: Moj ortak je tebi prodao deve bolesne od žeđi, a nije te poznavao (ili: nije te o tom upoznao).
Goni ih. – rekao je ibn Omer.
I kad ih je on htio goniti, Abdullah ibn Omer je kazao: Ostavi ih! Zadovoljni smo sudom Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: Nije bolest sama po sebi prelazna, (tj. Allah Uzvišeni daje bolest)."
Tako je Sufjan čuo Amra.

U predislamsko doba bili su trgovi (vašari): Ukaz, Midženne i Zul-Medžaz. Nakon pojave islama muslimani su smatrali grijehom trgovati na bilo kojem od njih, pa je Allah objavio: Nije vam grijeh... u sezonama hadždža po kiraetu ibn Abbasa."

Bio sam s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, u jednoj vojni pa me je zadržao moj devac i nije mogao ići. Kasnije mi je došao Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: Džabire!
Da. – rekao sam.
Šta ti je bilo? – upitao je on.
Zadržao me moj devac i nije mogao ići, pa sam izostao. Potom je on sjahao, povukao ga (udario) svojim kukastim (na vrhu iskrivljenim) štapom i rekao: Jaši! Ja sam ga, potom, uzjahao i stalno gledao kako da ga zadržim da ne pretekne Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Jesi li oženjen? – upitao je on.
Da. – odgovorio sam.
Djevojkom ili udovicom? – upitao je.
Udovicom. – kazao sam.
A što se nisi oženio djevojkom da se s njom igraš i da se ona s tobom igra? – rekao je on.
Odgovorio sam: Imam (malih) sestara pa sam želio vjenčati ženu koja će ih čuvati, češljati i bdjeti nad njima.
Ti ćeš se vratiti (kući) – rekao je on – pa kada stigneš, u pamet, u pamet (nastoj da ti se nađe dijete)!
Zatim reče: Hoćeš li prodati svoga devca?
Hoću. – odgovorio sam.
On ga je od mene kupio za ukijju (srebra). On se vratio prije mene. Ja sam stigao sutra ujutro, došao u džamiju i našao ga na vratima džamije.
Zar si sada stigao? – upitao je.
Da. – rekao sam.
Ostavi svoga devca, uđi i klanjaj dva rekata. – rekao je.
Ušao sam i klanjao, a on potom naredi Bilalu: Izmjeri mu ukijju srebra! Bilal je izmjerio i dao da na vagi pretegne.
Zatim sam pošao i već se udaljio, a on reče: Zovni mi Džabira!
Sada će mi – rekao sam – vratiti devca, a nije mi bilo ništa mrže od njega.
Uzmi svoga devca – rekao je – a tvoja je i za njega primljena novčana vrijednost."

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kupio je od jednog Jevreja nešto hrane na kredit (veresiju) i kod njega založio svoj oklop."

Allahov Poslaniče, hoćeš li da ti napravim nešto na čemu ćeš sjediti? Ja imam slugu stolara."
Ako hoćeš." – odgovorio je.
Ona je, potom, naredila (slugi) napraviti minber. I kada je bio petak, Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, sjeo je na taj minber koji mu je načinjen, pa je panj palme kod njega, na kome je on ranije držao govor, zaplakao da se skoro raspukne. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, potom je sišao, uzeo ga i prislonio uza se, a on poče jecati kao što jeca dijete kada se ušutkuje dok se ne umiri.
Plakao je zbog onog što je slušao od učenja zikra (Kurana, spominjanja Allaha)." – rekao je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem.

Neki ljudi su došli Sehlu ibn Sadu da ga pitaju za minber, pa je rekao: Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je poručio jednoj ženi da naredi svome sluzi koji bijaše stolar da mu napravi nekoliko drvenih dasaka na koje će sjedati kada svijetu drži govor. Ona mu je naredila da to napravi od tamariskovog (tarfa) drveta. Kada je to uradio, ona ga je poslala Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. On je naredio, pa se to postavilo (u džamiji) i on je na njemu sjedio."

Čuo sam Sehla ibn Sada, radijallahu anhu, kada je rekao: Jedna žena donijela je ogrtač (Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem). A znate li šta je to ogrtač (burda)? – upitao je Sehl.
Da. To je mantil sa izvezenim krajevima. – odgovoreno mu je.
Ta žena je rekla Allahovom Poslaniku: Allahov Poslaniče, ovo sam otkala svojom rukom da ti ga obučem.
I kako mu je bio potreban, Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, ga je uzeo i kasnije među nas izašao njim ogrnut.
Potom je jedan od prisutnih rekao: Allahov Poslaniče, sallallahu alejhi ve sellem, ogrni me njim!
Hoću. – odgovorio je on.
Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je zatim seo na tom sijelu, a onda se vratio kući, smotao ogrtač i poslao mu ga.
Poslije toga ljudi su prigovorili tom čovjeku: Nisi dobro uradio što si mu ga zatražio. Ti si sigurno znao da on ne odbija nikoga ko mu što zatraži.
Allaha mi ja sam mu ga zatražio da mi bude kefin kada umrem.
I on mu je kasnije i bio kefin."

Jedan krojač pozvao je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na jelo koje je za njega pripremio. S Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, otišao sam i ja na to jelo. Pred Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, (domaćin) je primakao kruh i čorbu u kojoj je bilo bundeve i komadića mesa. Vidio sam Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kako traži bundevu po ćasi. Od tada sam stalno volio bundevu."

U predislamsko doba bio sam kovač i imao sam kod Asa ibn Vaila svoje potraživanje, pa sam mu otišao da ga naplatim."
Neću ti ga dati" – rekao je on – sve dok ne napustiš vjerovanje Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem."
Neću ga napustiti dok te Allah ne usmrti i potom budeš proživljen." – rekao sam.
Pa ostavi me dok umrem i budem proživljen. Tada će mi biti dati imetak i djeca, pa ću ti isplatiti." – rekao je on.
Potom je objavljeno: Vidje li onog što niječe naše dokaze i kaže sigurno će mu biti dati imetak i djeca? Zna li on tajnu ili je od Allaha uzeo obećanje?!"

Allah je Mekku učinio svetom i nije dozvolio (borbe u njoj) nikome prije mene, a niti ikome poslije mene. Meni ju je dozvolio samo jedan čas. Njena trava neće se kositi, njeno drveće potkresivati (sjeći), ni njen lov razgoniti, a niti uzimati u njoj izgubljena stvar osim od onog koji će je obznaniti."
Potom je Abbas ibn Abdil-Muttalib rekao: Osim izhira za naše zlatare (kovače) i za krovove naših kuća?"
Osim izhira." – kazao je (Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem).
Zatim je Ikrime rekao: Znaš li što je to rastjerivanje lovine Harema? To je da je otjeraš iz hlada, a ti se spustiš na njeno mjesto."
Abdul-Vehab je rekao prenoseći od Halida: "... za naše kovače i naše grobove."

Imao sam ja jednu postariju devu od mog dijela ratnog plijena (s Bedra). Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, dao mi je tu devu iz (državne) petine. Kada sam se htio oženiti Fatimom, kćerkom Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dogovorio sam se sa kujundžijom iz plemena Kajnuka da pođe sa mnom da donesemo izhira kojeg sam naumio prodati nekom od zlatara (kovača) i time se pomoći u pripremi gozbe za svoju svadbu."