Buharija | 2097

Pričao nam je Muhammed ibn Beššar, njemu Abdul-Vehhab, a ovome Ubejdullah prenoseći od Vehba ibn Kejsana, on od Džabira ibn Abdullaha, radijallahu anhuma, da je rekao

Bio sam s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, u jednoj vojni pa me je zadržao moj devac i nije mogao ići. Kasnije mi je došao Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: Džabire!
Da. – rekao sam.
Šta ti je bilo? – upitao je on.
Zadržao me moj devac i nije mogao ići, pa sam izostao. Potom je on sjahao, povukao ga (udario) svojim kukastim (na vrhu iskrivljenim) štapom i rekao: Jaši! Ja sam ga, potom, uzjahao i stalno gledao kako da ga zadržim da ne pretekne Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Jesi li oženjen? – upitao je on.
Da. – odgovorio sam.
Djevojkom ili udovicom? – upitao je.
Udovicom. – kazao sam.
A što se nisi oženio djevojkom da se s njom igraš i da se ona s tobom igra? – rekao je on.
Odgovorio sam: Imam (malih) sestara pa sam želio vjenčati ženu koja će ih čuvati, češljati i bdjeti nad njima.
Ti ćeš se vratiti (kući) – rekao je on – pa kada stigneš, u pamet, u pamet (nastoj da ti se nađe dijete)!
Zatim reče: Hoćeš li prodati svoga devca?
Hoću. – odgovorio sam.
On ga je od mene kupio za ukijju (srebra). On se vratio prije mene. Ja sam stigao sutra ujutro, došao u džamiju i našao ga na vratima džamije.
Zar si sada stigao? – upitao je.
Da. – rekao sam.
Ostavi svoga devca, uđi i klanjaj dva rekata. – rekao je.
Ušao sam i klanjao, a on potom naredi Bilalu: Izmjeri mu ukijju srebra! Bilal je izmjerio i dao da na vagi pretegne.
Zatim sam pošao i već se udaljio, a on reče: Zovni mi Džabira!
Sada će mi – rekao sam – vratiti devca, a nije mi bilo ništa mrže od njega.
Uzmi svoga devca – rekao je – a tvoja je i za njega primljena novčana vrijednost."