Poslao je Vjerovjesnik, s.a.v.s., vojsku u pohod poznat kao Džejšul-umera i slično se desilo (prespavali su). Ništa nas nije probudilo do vrelina sunca, koje je izašlo, pa ustasmo bojažljivo da obavimo namaz, a Poslanik, s.a.v.s., reče: 'Polahko, polahko, niste ništa zgriješili', a kad je sunce malo odskočilo, reče: 'Ko nije klanjao dva rekata neka to obavi.' Nakon toga ustaše i obaviše dva rekata oni koji nisu klanjali, kao i oni koji su to već bili obavili. Zatim je naredio da se pozove narod na namaz, što je i učinjeno, a on je predvodio džemat. Kad je završio reče: 'Hvala Allahu, da nas nije ništa dunjalučko odvratilo od namaza, nego su naše duše bile u rukama Uzvišenog Allaha, pa ih je poslao kada je On htio. A ko sutra živ i zdrav dočeka namaz neka ga nadoknadi s njime onaj koji je propustio.'" (Hadis bilježi Ebu Davud 438.)

Bijaše Poslanik, s.a.v.s., na putu, i ja s njim putovah, kad reče: 'Vidi!' Rekoh: 'To je neki putnik, evo ih dvojica, pa trojica.' Tako putovasmo dok nas ne bi sedmero, kad Poslanik, s.a.v.s., reče: 'Pripazite da nam ne prođe naš namaz', tj. sabah-namaz. Ali, ništa nisu čuli i nije ih probudilo ništa do sunčeve vreline. Tada ustaše i malo krenuše, a potom se zaustaviše i uzeše abdest. Bilal je proučio ezan, te su klanjali dva i dva rekata sabaha i onda nastaviše putovanje. Tada jedan drugome rekoše: 'Propustismo svoj namaz', a Poslanik, s.a.v.s., reče: 'Nema propusta u spavanju, propust je u budnom stanju. Ako neko od vas zaboravi na namaz, neka ga obavi čim se sjeti, i od sljedećeg dana da navrijeme klanja.'" (Hadis bilježi Ebu Davud 437.)