"Poslanik je, sallallahu alejhi ve sellem, pripremio veselje prilikom vjenčanja sa Zejnebom, ponudivši prisutnima obilje dobra (tj. hrane, hljeba i mesa). Zatim je, kao što je običavao prilikom svakog vjenčanja, obišao sobe svih supruga i dovu im činio, a one su njemu uzvratile dovom. Zatim se on udaljio, ali je vidio dva čovjeka, te se vratio. Ne znam jesam li ga ja obavijestio o njihovu izlasku, ili je već bio obaviješten o tome..."

"Nije dopušteno ženi tražiti razvod svoje sestre (muslimanke), kako bi sve imala za sebe; njoj pripada samo ono što joj je već određeno."

"Najpreči uvjeti koje ste dužni ispoštovati jesu oni kojima ste tražili da vam supruge budu halal.."

"Došao mi je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na dan kada sam stupila u brak i sjeo na moju postelju, isto kao što ti sada sjediš, pa su naše robinje počele udarati u def i hvaliti one od mojih predaka koji su ubijeni u Bici na Bedru. Tada jedna od njih reče: I među nama je Poslanik, koji zna šta će se sutra desiti! – Ostavi se toga, reče joj on, i govori ono što si malo prije govorila!"

"(Kada mi je kćerka Hafsa postala udovica), sreo sam Ebu-Bekra i rekao mu: Ako hoćeš, oženit ću te svojom kćerkom Hafsom! Nakon što je prošlo nekoliko noći, zaprosio ju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem Poslije toga sreo me je Ebu-Bekr i rekao mi: Mene je spriječilo da ti odgovorim na ponudu samo to što sam znao da ju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, već bio spomenuo, a ja nisam želio odati tajnu Poslanikovu, sallallahu alejhi ve sellem A da ju je ostavio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ja bih je prihvatio." Ovo predanje potvrđuju Junus, Musa b. Ukba i Ibn-Ebu-Atik, koji ga prenose od Zuhrija.

"Prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Čuvajte se sumnjičenja, jer je sumnjičenje najlažniji govor! I nemojte uhoditi jedni druge, niti jedni drugima istraživati mahane, niti se međusobno mrziti, već budite braća!" "I neka niko od vas ne prosi onu koja je već zaručena od njegova brata (muslimana), sve dok se on njome ne oženi ili ne odustane!"

"Poslanik je, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio da se da se jedan drugom namećete u kupoprodaji i neka niko ne prosi ženu koju je zaprosio njegov brat sve dok on ne odustane, ili mu sam to ne dopusti."

"kako je čovjek po imenu Hizam udao svoju kćerku... "(slično prethodnom hadisu).

"Da ju je njen otac udao – a već je ranije bila udavana – te nisam bila zadovoljna. Otišla sam do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i on je poništio taj brak."

"Rekla sam: Allahov Poslaniče, nevina se djevojka stidi! – Njeno je zadovoljstvo njena šutnja, reče on."

"Poslanik je, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Udavana žena neće se vjenčati bez njenog odobrenja, a nevina se neće udati bez njene saglasnosti. – A šta je to njena saglasnost, Allahov Poslaniče?, upitaše prisutni. Da šuti, odgovori Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem"

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oženio njome kada je imala šest godina, a počeo je živjeti sa njom kada je imala devet godina." Hišam veli: "Meni su kazivali da je ona provela kod njega devet godina."

"Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oženio se mnome kada sam imala šest godina, a uvedena sam mu kada sam imala devet godina. S njim sam provela devet godina."

"Oni traže od tebe propise o ženama. Reci: Allah će vam objasniti propise o njima..." (En-Nisa, 127; do kraja ajeta) – rekla: "Ovo se odnosi na siroticu koja se nađe u kući čovjeka i bude suvlasnik u njegovu imetku; on ne pokazuje zanimanje da se njome oženi, a istovremeno prezire da je za drugog uda, ne želeći da neko drugi s njim dijelii njegov imetak, te je tako izolira. Uzvišeni Allah zabranio im je (starateljima) da to čine."

"Udao sam svoju sestru za jednog čovjeka, pa ju je pustio. Ali kada joj je istekao priček (iddet), on je ponovo došao da je prosi. Ja mu tada rekoh: Ja sam te oženio, svoju ti sestru dao i lijepo te počastio, ali si je ti pustio, a sad si ponovo došao da je prosiš?! Ne, tako mi Allaha, ona se nikada neće tebi vratiti! On nije bio loš čovjek, a i ona mu se željela vratiti, pa je Uzvišeni Allah objavio: ... ne smetajte im da se ponovo udaju... Tada sam rekao: Sada ću to ponovo učiniti, Allahov Poslaniče! I nakon toga sam je ponovo udao za njega."

"Omer je nakon što mu je Hafsa, poslije smrti Ibn-Huzafe Sehmija, ashaba Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, jednog od učesnika Bitke na Bedru, koji je umro u Medini, ostala udovica Kaže Omer: sreo sam Osmana b. Affana i rekao mu: Ako hoćeš oženit ću te svojom kćerkom Hafsom.

"Osman mi reče: Ja ću porazmisliti o tome. Nakon što je prošlo nekoliko noći, sreo me je i rekao mi: Ja sam odlučio da se ne ženim ovih dana. Sreo sam zatim Ebu-Bekra i rekao mu: Ako želiš, oženit ću te svojom kćerkom Hafsom..."

"... nešto vam je već kazano u knjizi o ženama sirotim, kojima uskraćujete ono što im je propisano, a ne želite se njima oženiti..." (En-Nisa, 127) – rekla: "Ovo se odnosi na siroticu koja se nađe kod čovjeka i bude suvlasnik u njegovu imetku: svakako je najpreče da se on oženi njome, ali on ne pokazuje zanimanje za nju, pa je ometa da se uda zbog njenog imetka i ne dopušta da se uda za drugoga, ne želeći da neko drugi s njim dijeli njen imetak."

"Kazivala mi je Aiša, supruga Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, da su u predislamsko doba postojale četiri vrste braka. Jedna je od njih ista kao i danas: da čovjek zaprosi štićenicu ili kćerku određenog čovjeka, pa joj da određeni mehr i uzme je za svoju suprugu. Druga je vrsta bila takva da suprug kaže svojoj supruzi, nakon što joj prestane hajz, da ode do toga i toga čovjeka i da s njim ima odnos, a on joj uopće ne prilazi sve dok se ne pokaže njena trudnoća s dotičnim čovjekom; kada se njena trudnoća ustanovi, on joj može prići ako to želi. To su pojedinci radili jer su željeli imati posebno dobru djecu. Ovaj brak je bio brak traženja odnosa. Treća je vrsta bila takva da se sakupi nekolicina ljudi, manje od deset, pa svi spolno opće s jednom ženom; ako ona zanese i rodi dijete pozove ih , nakon što prođe nekoliko dana, sve zajedno – a niko od njih nema pravo da se ne odazove – i zatim im kaže: Vi znate šta je bilo, a, evo, ja sam rodila dijete, i ono je tvoje..., prozivajući koga želi od njih, te se dijete pripiše njemu, a on to nije imao pravo odbiti. Četvrta je vrsta bila takva da se sakupi veća grupa ljudi, te onda oni uđu kod žene, koja se ne brani nikome od njih. To su bile prostitutke; one su na svoja vrata postavljale zastave koje su bile njihov znak. Ko god je htio, mogao je ući kod njih. A kada bi neka od njih zanijela, a zatim rodila dijete, oni bi se svi sakupili i pozvali vještaka, a dijete bi bilo pripisano onome za koga su smatrali da je njegovo. Ona bi ga njemu dala, tako da bi se smatralo njegovim, a on to nije imao pravo odbiti. Kada je poslan Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, s istinom, srušeni su svi džahilijetski brakovi, izuzev braka koji je danas uobičajen kod ljudi."

"Aiša, supruga Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, kazivala mi je kako je kupila jastučić na kome su bile slike. Kada ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ugledao, stao je na vratima sobe i nije ušao." Aiša dalje pripovijeda: "Na njegovom licu prepoznala sam srdžbu, te mu rekoh: Allahov Poslaniče, ja molim oprost od Allaha i Njegova Poslanika, u čemu sam to pogriješila? – A šta je s ovim jastučićem?, upita Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem Kupila sam ga tebi, rekoh, da na njemu sjediš i na njemu spavaš. Tada Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: Zaista će oni koji su ove slike naslikali biti kažnjeni na Sudnjem danu, i reći će im se: Oživite ono što ste stvorili!, a zatim dodade: Zaista meleki neće ući u kuću u kojoj se nalaze slike!"

"Poslanik mi je, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Ja sam te vidio u snu. Vidio sam kako te melek donosi u komadu svile i kaže: Ovo je tvoja supruga! Razgrnuo sam s tvog lica odjeću i ugledao tebe. Tada rekoh: Ako je ovo od Allaha, tako će i biti!"