Moj brat, zbog nacionalnih pritisaka i problema u sredini u kojoj smo tada živjeli, pokušao je samoubistvo. U trenutku kada ga je u sobi, krvavog, bez svijesti, pronašla mama (žiletom je isjekao ruke i vrat, a nož zabio kraj srca), ja i ona smo učinile sve što smo mogle ne bi li, uz Allahovu pomoć, ostao živ. Ostao je živ Allahovom voljom, ali duševno obolio, a ja i mama smo do danas od njega doživjele bezbroj teških i nemilih situacija. Stalno sebe preispitujem, da li je bilo ispravno pomoći osobi koja je digla ruku na sebe, makar ona bila i bliski srodnik. Da li smo se tim činom ogriješile pred Allahom dž.š. i da li su svi nemili događaji koje smo doživjele od njega, kazna nama od Allaha dž.š?