Kurban (na arapskom el-udhijje) je vid ibadeta/bogoslužja koji podrazumijeva žrtvovanje određene životinje s ciljem približavanja Allahu. Propisan je druge godine po Hidžri. Žrtvovanje kurbana ustanovljeno je kurʼanskim ajetima, hadisima i konsenzusom islamskih učenjaka.

Uzvišeni Allah kaže: „Zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji“ (108:2). U drugom ajetu stoji: „Svakoj vjerskoj zajednici propisali smo klanje kurbana da bi spominjali Allahovo ime prilikom klanja stoke koju im On daje“ (22:34). Kurban se u Kurʼanu vezuje i za Ibrahima, a.s., kome je naređeno da žrtvuje kurban nakon što je, potaknut snom, htio žrtvovati sina.

Kurʼan o tome kaže: „I kad on [Ismail] odraste toliko da mu u poslu poče pomagati, Ibrahim reče: ʻO sinko moj, u snu sam vidio da treba da te zakoljem, pa šta ti misliš?ʼ ʻO oče moj, reče, ʻonako kako ti se naređuje postupi; vidjet ćeš, ako Bog da, da ću sve izdržatiʼ. I njih dvojica poslušaše, i kad ga on čelom prema zemlji položi, Mi ga zovnusmo: ʻO Ibrahime, ti si se onome što si u snu vidio odazvao, a Mi ovako nagrađujemo one koji dobra djela čine. To je, zaista, bilo pravo iskušenje!ʼ I kurbanom velikim ga iskupismo“ (37:102-107).

Ko je dužan žrtvovati kurban?
keyboard_arrow_down

O kurbanu govore i brojni hadisi, a u jednom od njih stoji da je Enes b. Malik, r.a., kazao: „Poslanik, s.a.v.s., žrtvovao je dva crno-bijela ovna; vidio sam kako je stavio svoju nogu na njihove obraze, proučio Bismillah i Allahu ekber, a potom ih zaklao svojom rukom.“ (Hadis bilježi Buharija 5558)

Prema drugom hadisu, koji se prenosi od El-Beraa b. Aziba, Poslanik, s.a.v.s., je kazao: „Prvo čime započinjemo ovaj naš dan [prvi dan Kurban-bajrama] je klanjanje bajram-namaza, a potom se vraćamo kući i koljemo kurban. Ko tako postupa, slijedi naš sunnet.“