Tirmizi

Zaista je nekom čovjeku iz davnih vremena došao melek da uzme dušu i pitao ga: - Jesi li uradio kakva dobra? - On je odgovorio: - Ne znam. - Prisjeti se! - Tada je rekao: - Ne sjećam se ničega, osim što sam pozajmljivao ljudima dok sam bio na dunjaluku, pa sam im opraštao. Odlagao sam naplatu od imućnog i opraštao onome ko je bio u nevolji. - Allah ga je uveo u Džennet.

Obratit će se Allah stanovnicima Dženneta: - Džennetlije! - Oni će odgovoriti: - Odazivamo Ti se, naš Gospodaru! Kod Tebe je svaka sreća. - On će upitati: - Jeste li zadovoljni? - Oni će odgovoriti: - Kako da ne budemo zadovoljni, kada si nam dao ono što nikome od Svojih stvorenja nisi dao. - On će reći: - Ja ću vam dati nešto bolje od toga! - Oni će upitati: - Gospodaru naš, što je to bolje od ovoga što si nam već dao? - On će reći: - Na vas ću spustiti Svoje zadovoljstvo/ridvan i nakon toga se nikad više na vas neću rasrditi.

Nakon što Allah uvede džennetlije u Džennet, a džehennemlije u Džehennem, reći će: - Dovedite smrt! - Ona će biti dovedena na zid, koji će biti postavljen između džennetlija i džehennemlija, a zatim će biti kazano: - O džennetlije! - Oni će, prestrašeni, pohrliti, a bit će kazano i: - O džehennemlije! - Oni će sretni pohitati, nadajući se šefaatu. Onda će i džennetlijama i džehennemlijama biti kazano: - Poznajete li ovu? - I jedni i drugi će odgovoriti: - Upoznali smo je već: to je smrt kojoj su naši životi bili povjereni. - Nakon toga će biti povaljena na bok i preklana na zidu, koji će biti postavljen između Dženneta i Džehennema. Potom će biti kazano: - Džennetlije, živite vječno u Džennetu! Smrti više nema! Džehennemlije, živite vječno u Džehennemu! Smrti više nema!