Buharija | 3950

Sa'd ibn Muaz kaže da je on bio prijatelj Umejje ibn Halefa, pa kad bi Umejja prolazio pored Medine, odsjedao je kod njega, a kad bi on prolazio pored Meke, odsjedao je kod Umejje.

Tako je Sa'd jednom otišao obaviti umru i tom prilikom posjetio Umejju i rekao mu: 'Vidi kad kod Kabe ne bude bilo nikoga pa da obavim tavaf!' Tako je on izišao s njim, negdje oko podneva, ali su naišli na Ebu Džehla. 'Ko je to s tobom, Ebu Safvane?', upitao ga je i on mu je rekao: 'Ovo je Sa'd.' Onda je Ebu Džehl rekao Sa'du: 'Vidim, po Meki hodaš sigurno, iako ste primili one otpadnike i tvrdite da ćete ih pomagati i podupirati! Tako mi Boga, da nisi s Ebu Safvanom, ne bi se čitav vratio svojima!' Na to mu je Sa'd povišenim glasom uzvratio: 'Tako mi Allaha, ako bi ti meni ovo onemogućio, ja bih tebi, zbilja, onemogućio nešto što bi tebi bilo teže od ovoga – zapriječio bih ti put prema Medini!' Umejja mu je rekao: 'Sa'de, ne viči na Ebul-Hakema (tj. Ebu Džehla), prvaka ove doline!' 'Dosta je i tebe, Umejja!', odgovorio mu je Sa'd. 'Ta ja sam, tako mi Allaha, čuo Božijega Poslanika, s.a.v.s., kad je rekao da će te ubiti!' 'U Meki?!', upitao je on, a Sa'd mu je rekao da to ne zna. Umejju je od toga obuzeo golem strah, pa kad se vratio kući, svojoj je ženi rekao: 'Ummu Safvan, znaš šta mi je rekao Sa'd?' 'Šta ti je rekao?', upitala je ona. On odgovori: 'Tvrdi da im je Muhammed kazao da će me ubiti!' 'U Meki?!', upitala je ona; on reče da to ne zna. Zatim je dodao: 'Boga mi, neću napuštati Meku!' Međutim, kad je trebalo krenuti na Bedr, Ebu Džehl je podsticao ljude da pođu. 'Spasite svoj karavan!', govorio je, no kako Umejja nije bio voljan krenuti, Ebu Džehl je otišao kod njega i rekao mu: 'Ebu Safvane, kad ljudi vide da ti izostaješ – a ti si prvak ove doline – i oni će ostati s tobom!' Tako ga je salijetao sve dok on na kraju nije rekao: 'Eto si me nagovorio! Pa, tako mi Boga, kupit ću sebi za tu svrhu najboljeg devca u Meki!' Zatim je Umejja dodao: 'Ummu Safvane, opremi me za polazak!' 'Ebu Safvane', kazala mu je ona, 'zar si zaboravio šta ti je rekao onaj tvoj prijatelj iz Jesriba!?' 'Nisam zaboravio', rekao je on, 'i neću ići s njima a da ne budem u blizini svog devca!' Kada je pošao s njima, nije nigdje stao da se odmori a da tu nije svezao i svoga devca. Tako je postupao sve dok nije poginuo na Bedru." (Predanje bilježi Buhari, 3950.)