Ibn Madže | 3859
HADIS
Prenosi Aiša kao merfu-hadis u kojem stoji:
Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: 'Allahu moj! Molim Te Tvojim čistim, dobrim i blagoslovljenim imenom, koje je Tebi najdraže, Koji kad se pomoću njega zamoliš, Ti se odazivaš, a kad se pomoću njega od Tebe zatraži, Ti daješ; kad se pomoću njega njime zatraži Tvoja milost, Ti je daruješ; kad se pomoću njega zatraži izlaz iz teške situacije, Ti izlaz daješ!' Jednoga dana je rekao: 'O Aiša! Znaš li da mi je Allah, dž.š., ukazao na Njegovo ime, Koji kad se pomoću njega zamoli, On se odaziva?!' Rekla sam: 'Za tebe bih žrtvovala i oca i majku, o Allahov Poslaniče, reci mi koje je to ime!' Odgovorio je: 'Nije ti to potrebno!' Odmakla sam se i sjela nakratko, a onda sam ustala, poljubila njegovu glavu i rekla: 'O Allahov Poslaniče, reci mi koje je to ime!?' Rekao je: 'O Aiša, nije ti to potrebno! Ne treba da pomoću tog imena moliš bilo šta od ovoga dunjaluka!' Ustala sam, uzela abdest i klanjala dva rekata (dobrovoljnog namaza), a zatim proučila: 'Allahu moj, ja Te dozivam imenom Allah, i dozivam Te imenom Rahman, i dozivam Te imenom El-Berr er-Rahim, i dozivam Te svim Tvojim lijepim imenima za koje znam i za koje ne znam moleći Tvoj oprost za sebe i Tvoju milost meni!' To je izazvalo smijeh na licu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekao: 'Zaista je to ime među imenima pomoću kojih si dovila!'" (Hadis bilježi Ibn Madže, 3859)
ARAPSKI
حَدَّثَنَا أَبُو يُوسُفَ الصَّيْدَلاَنِيُّ، مُحَمَّدُ بْنُ أَحْمَدَ الرَّقِّيُّ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنِ الْفَزَارِيِّ، عَنْ أَبِي شَيْبَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُكَيْمٍ الْجُهَنِيِّ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ بِاسْمِكَ الطَّاهِرِ الطَّيِّبِ الْمُبَارَكِ الأَحَبِّ إِلَيْكَ الَّذِي إِذَا دُعِيتَ بِهِ أَجَبْتَ وَإِذَا سُئِلْتَ بِهِ أَعْطَيْتَ وَإِذَا اسْتُرْحِمْتَ بِهِ رَحِمْتَ وَإِذَا اسْتُفْرِجْتَ بِهِ فَرَّجْتَ " . قَالَتْ وَقَالَ ذَاتَ يَوْمٍ " يَا عَائِشَةُ هَلْ عَلِمْتِ أَنَّ اللَّهَ قَدْ دَلَّنِي عَلَى الاِسْمِ الَّذِي إِذَا دُعِيَ بِهِ أَجَابَ " . قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي فَعَلِّمْنِيهِ . قَالَ " إِنَّهُ لاَ يَنْبَغِي لَكِ يَا عَائِشَةُ " . قَالَتْ فَتَنَحَّيْتُ وَجَلَسْتُ سَاعَةً ثُمَّ قُمْتُ فَقَبَّلْتُ رَأْسَهُ ثُمَّ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ عَلِّمْنِيهِ . قَالَ " إِنَّهُ لاَ يَنْبَغِي لَكِ يَا عَائِشَةُ أَنْ أُعَلِّمَكِ إِنَّهُ لاَ يَنْبَغِي لَكِ أَنْ تَسْأَلِي بِهِ شَيْئًا مِنَ الدُّنْيَا " . قَالَتْ فَقُمْتُ فَتَوَضَّأْتُ ثُمَّ صَلَّيْتُ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ قُلْتُ اللَّهُمَّ إِنِّي أَدْعُوكَ اللَّهَ وَأَدْعُوكَ الرَّحْمَنَ وَأَدْعُوكَ الْبَرَّ الرَّحِيمَ وَأَدْعُوكَ بِأَسْمَائِكَ الْحُسْنَى كُلِّهَا مَا عَلِمْتُ مِنْهَا وَمَا لَمْ أَعْلَمْ أَنْ تَغْفِرَ لِي وَتَرْحَمَنِي . قَالَتْ فَاسْتَضْحَكَ رَسُولُ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ ثُمَّ قَالَ " إِنَّهُ لَفِي الأَسْمَاءِ الَّتِي دَعَوْتِ بِهَا "