Usejd ibn Hudajr ibn Simak, Ebu Jahja, je poznati ensarija iz plemena Evs. Usejd je poput svog oca bio poznat i priznat u svom narodu po hrabrosti i drugim plemenitim osobinama. Kada je Mus'ab ibn Umejr, r.a., Poslanikov, s.a.v.s., misionar došao u Medinu da ljude poziva u islam, njegov privlačni nastup i ophođenje sa ljudima je dalo prve rezultata, tako da su ga ljudi počeli slijediti. 

Evo kako se ovaj cijenjeni ashab opredijelio da pređe na islam. Mus'ab ibn Umer je obilazio kvartove Medine pozivajući ljude u islam, pa je došao u blizinu Usejda ibn Hudajra. Neko je obavijestio Usejda i Sada ibn Muaza, a bijahu to dvojica uglednika iz plemena Evs, da je mekkanski misionar došao u samu blizinu njihovih kuća, a da ga sa sobom vodi Esad ibn Zurare. Sead ibn Muaz reče Usejdu: -Oca nemao Usejde, idi tom mekkanskom mladiću koji je došao među naše domove da zavodi naše slabiće i da blati naše idole, pa mu to zabrani i upozori ga da od danas više ne stupi na ovaj naš teren!... Usejd uze svoje koplje i krenu prema njima. Kada ga je Esad ibn Zurare ugleda obrati se Mus’abu: -Teško tebi, Mus’abu! Ovo je poglavar plemena, najobdareniji razumom i najsposobniji od svih, Usejd ibn Hudajr. Ako on primi islam za njim će se povesti veliki broj drugih ljudi. Zato s njim u ime Allah najiskrenije i najljepše razgovaraj. Usejd ibn Hudajr stiže među njih, pa okrećući se Mus’abu i njegovom domaćinu reče: -Šta vas je dovelo među naše domove, da zavodite naše slabiće i nemoćne? Izbjegavajte ovo područje ako vam je život mio! Mus’ab pogleda Usejda i okrenu mu svoje, svjetlošću imana, obasjano lice, pa mu se obrati iskrenim i toplim glasom: -O poglavaru svoga naroda, bi li želio nešto bolje od toga? -A šta to? upita. Mus’ab reče: -Da sjedneš među nas i da poslušaš šta govorimo, pa ako ti se dopadne, ti ćeš to prihvatiti, a ako ne dopadne, mi ćemo odavde otići i više se nećemo vraćati. Usejd reče: -U pravu si, pa zabode koplje u zemlju i sjede. Mus’ab mu poče iznositi pojedinosti o islamu i učiti mu odlomke iz Kur'ana, a njegove se grudi rasprostraniše i lice ozari, te on reče: -Kako je lijepo to što govoriš, i kako je veličanstveno to što učiš! Šta činite kada hoćete da uđete u islam. Oni koji su prisustvovali ovom skupu su rekli: „Tako nam Allaha, dž.š., vidjeli smo islam na Usejdovom licu prije nego je izgovorio šehadet. Vidjeli smo to po njegovom sjaju i mirnoći.“ 

Nakon što je Usejd izgovorio šehadet. Toga dana on se priključi odredima islama, a bio je od najuglednijih arapskih konjanika i poglavar od najodabranijih starješina plemena Evs. Njegov narod ga je zvao „el-kamil“ -savršen. Zbog njegova visokog razuma i jakog korijena, a i zato što je vješto baratao i sabljom i perom. Kada se Usejd vrati Seadu ibn Muazu da ga obavijesti o svom zadatku, dok mu je prilazio, Sead reče onima koji su bili oko njega: -Kunem vam se, Usejdovo lice se promijenilo.“ 

Ubrzo nakon njega islam je prihvatio njegov prijatelj Sead ibn Muaz, što je bilo razlogom prelaska na islam mnoštva ljudi iz njihovog plemena. 

Usejd je bio hrabar u borbi u učestvovao je sa Poslanikom u većini pohoda koji su se desili. U presudnoj bici na Bedru nije učestvovao jer je mislio da neće doći do sukoba, što i on sam objašnjava ovim riječima: „Mislio sam da će to biti pohod zbog karavane, a da sam znao da će doći do bitke ja ne bih izostao.“ 

Usejd ibn Hudajr, r.a., je imao izuzetno lijep glas, pa je bio poseban doživljaj slušati njegovo učenja Kur'ana. Njegovo učenje je privlačilo kako ljude, tako i meleke, na što ukazuje slijedeći događaj. 

Jedne noći, kada je noć dobro poodmakla, Usejd ibn Hudajr je sjedio u dvorištu, njegov sin Jahja spavao pokraj njega. Konj, kojeg je uvijek imao spremnog za džihad, bio je svezan nedaleko od njega. Noć je bila tiha i mirna, a nebo vedro i zvjezdano. Zvijezde kao da su probadale zemlju svojim veselim i blagim očima. Duša Usejda ibn Hudajra zaželi da ovaj ugodni ambijent začini Kur'anom, pa poče učiti svojim blagim i milozvučnim glasom. Tada on ču svoga konja kako se naglo uznemiri i poče skakati u krug tako da umalo pokida svoje veze. Usejd ušuti, a konj se odmah umiri i utiša. Onda Usejd nastavi učiti a konj se uznemiri više nego prvi put. On ponovo ušuti, a konj se opet umiri. To ponovi nekoliko puta, pa kada bi god zaučio, konj bi se uznemirio i otimao se, a kada bi god ušutio i konj bi se smirivao. On se poboja za svog sina Jahja'a da ga konj ne bi zgazio pa pođe da ga probudi. U tom času pogled mu se ote put nebesa pa on ugleda oblak kao šator ili nešto slično, od čega ništa ljepše ni čudnije oko nije vidjelo. Oko tog oblaka je bilo ukrašeno nešto poput brojnih svjetiljki, pa je sav vidokrug bio osvijetljen i blještav. Taj oblak se sve više i više penjao u visinu dok mu se ne izgubi iz vida. Kada osvanu jutro on ode Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., i ispriča mu šta je vidio. Resulullah mu reče: „To su meleki, Usejde, koji su došli slušati tvoje učenje. Da si nastavio dalje sa učenjem vidjeli bi ih ostali ljudi (bez ikakva zastora), ne bi se zaklanjali od njih. 

Ebu Bekr, r.a., je Usejda ibn Hudajra mnogo cijenio i nije davao nijednom od ensarija prednost nad njim. 

Aiša, r.a., je rekla: „Imaju trojica ensarija koje niko nije nadmašio u vrlinama: Sead ibn Muaz, Usejd ibn Hudajr i Abbad ibn Bišr.“ 

Kakva je bila njegova koncertracija i skrušenost kada uči Kur'an i koliko to ostavlja traga na njega ukazuje ova izreka koja se prenosi od Aiše, r.a., koja je rekla: „Usejd ibn Hudajr, r.a., je bio od najplemenitijih ashaba. Imao je običaj ovako reći: „Volio bih da stalno imam osjećaj koji imam kada se nalazim u tri situacije: kada učim ili slušam Kur'an, kada slušam Poslanikov, s.a.v.s., govor i kada budem prisutan na dženazi. 

Pored toga što je Usejd ibn Hudajr, r.a., bio mnogo pobožan i mnogo vremena je provodio u učenju Kur'ana i drugim vidovima ibadeta, imao je vremena da se našali. Dok je jednom prilikom Usejd razgovarao sa ashabima naiđe Allahov Poslanik, s.a.v.s., i šaleći se s njim ubode ga nekim štapom koji je držao u ruci. Tada Usejd, r.a., reče: „Poslaniče, ovo me zaboljelo, ja hoću da ti uzvratim istom mjerom. Poslanik, s.a.v.s., mu reče: -Hajde, ubodi i ti mene kao što sam ja tebe ubo. Tada Usejd, r.a., reče: -Ali, Poslaniče, ti si u košulji a ja nisam imao na sebi košulju kada si me povrijedio. Tada Poslanik, s.a.v.s., zavrnu svoju košulju a Usejd ga zagrli i poče ga ljubiti govoreći: -Ovo je ono što odavno priželjkujem, o Poslaniče.!“ Tako se Usejdu ibn Hudajru. r.a., ostvarilo ono što je odavno priželjkivao a to je da dodirne Poslanikovo, s.a.v.s., mubareć tijelo.

Usejd ibn Hudajr, r.a., je preselio na bolji svijet u vrijeme Omerovog, r.a., hilafeta. Omer, r.a., je lično učestvovao u nošenju njegovog tabuta do medinskih mezarluka El-Beki'a i on mu je klanjao dženazu-namaz. To je bilo dvadesete godine po Hidžri. Omer, r.a., kao pravedni halifa, je pomogao da se njegov dug koji je ostao iza njega vrati njegovim vlasnicima, tako da ne ostaje pod dugom a da zaštiti njegovu imovinu od rasprodaje, kako bi se izmirio taj dug. 

 

Autor: Fuad Sedić