Uz nju je naslijedio pet deva i nekoliko ovaca i to je bilo sve što je naslijedio od svoga oca. Muhammed, s.a.v.s., ju je oslobodio nakon ženidbe sa svojom prvom suprugom Hatidžom. Ummu Ejmen, r.a., je bila vrlo bliska Muhammedu, s.a.v.s., jer se brinula o njemu nakon smrti njegove majke Amine. Bila je skupa sa njima kada je Muhammedova majka Amina išla da posjeti svoju rodbinu u Medini. U mjestu El-Ebva' je Amina umrla i Ummu Ejmen, r.a., je preuzela brigu o malom Muhammedu u tim najkritičnijim momentima njegovog života, kada je on izgubio najdražu osobu, svoju majku. Tada je imao svega šest godina. Od tih dana on se sa Ummu Ejmen mnogo zbližio, a ona nije štedjela svog truda i brige prema malom Muhammedu. Zbog svega što je ona za njega učinila Poslanik, s.a.v.s., ju je mnogo cijenio i poštovao. Čak se spominje da ju je zvao drugom majkom. Imao je običaj kada bi joj se obraćao reći: „O majko!“ Na njihovu veliku bliskost ukazuje i Poslanikova, s.a.v.s., izreka u kojoj kaže: „Ona je dio moje porodice.“ Time je Ummu Ejmen uživala privilegije kod Poslanika, te je imala poseban tretman kod njega. Mogla je sjediti u njegovoj kući bez mahrame kao i ostali ženski članovi familije. 

Njeno pravo ime je Bereka i bila je udata za Ubejdom ibn Harisom, pa mu je rodila sina Ejmena i po njemu se kasnije zvala. Ejmen, r.a., će mnogo godina kasnije poginuti kao šehid u bici na Hunejnu. Kasnije se udala za Zejda ibn Harisa. Nakon što je Poslaniku, s.a.v.s., počela dolaziti objava, ona je među prvima primila islam. Kaže se da su među prvima primili islam, Poslanikova žena Hatidža, Zejd ibn Haris, njegova supruga Ummu Ejmen i njegov amidžić Alija. Uvažavajući njen trud za islam i drugi angažman, Poslanik, s.a.v.s., je jednom prilikom rekao: „Koga raduje da oženi ženu dženetlijku, neka oženi Ummu Ejmen.“ To je bio motiv pa ju je oženio Zejd ibn Haris, r.a., Poslanikov miljenik. Ona mu je rodila Usamu ibn Zejda, jednog od najomiljenijih Poslanikovih drugova. 

Kao i ostali muslimani i muslimanke i Ummu Ejmen je pretrpjela mnoga zlostavljanja i doživjela velika iskušenja od nevjernika Mekke. Bila je s onim muslimanima koji su učinili hidžru u Abesniju, a zatim u Medinu i sav svoj život je posvetila islamu. Hidžru u Medinu je učinila sama i to pješice. Sa sobom nije imala ni hrane ni vode, a taj dan je postila. Dug put i vrelo pustinjsko sunce su je iscrpili tako da je prije samog iftara bila potpuno klonula od žeđi i umora. A kada je sunce zašlo i nastupilo vrijeme iftara, desio joj se keramet i čudo koje Allah daje samo Svojim iskrenim robovima i na taj način ih učvršćuje u njihovom vjerovanju. 

Dok je sjedila tako umorna i iscrpljenja, odjednom je ugledala kofu koja se spuštala s nebesa prema njoj, uzela ju je s oduševljenjem i radošću da vidi šta se u njoj nalazi. U kofi je bila hladna voda koja je bila zapečaćena divnim bijelim pečatom na vrhu kofe. Napila se vode iz kofe koja ju je osvježila i „oživila“ tako da je bez poteškoće nastavila put do Medine. Nakon tog događaja, Ummu Ejmen je često govorila: „Postila sam mnogo puta po najvećoj vrućini i žegi, ali nakon pijenja vode koja mi je spuštena s nebesa, nimalo žeđ nisam osjećala. 

Poslanikova šala sa ovom sahabijkom 

Spomenuta bliskost Poslanika, s.a.v.s., sa Ummu Ejmen je rezultirala da se Poslanik, s.a.v.s., ponekada sa njom i šalio. Pred jedan pohod ashabi su dolazili kod Poslanika i tražili od njega da im posudi jahalicu. Tako je došla Ummu Ejmen i tražila od Poslanika, s.a.v.s., da je poveze na nekoj od jahalica. Poslanik joj odgovori: -Daću ti mladunče deve, neka te ono nosi. Tada ona reče- Neću ja to, kako će me nositi mladunče deve?! Poslanik, s.a.v.s., joj ponovi: -Neću ti dati ništa osim mladunče deve i ono će te nositi.“ Tako se Poslanik, s.a.v.s., šalio s njom, jer ustvari svaka deva je mladunče neke starije deve.

Njena žalost zbog prekida silaska Objave 

Kada je Poslanik, s.a.v.s., preselio na bolji svijet, njegov prvi halifa Ebu Bekr, r.a., je rekao Omeru: -Hajdemo posjetiti Ummu Ejmen kao što ju je posjećivao Muhammed, s.a.v.s., dok je bio živ. Kada su stigli do nje zatekli su je da plače. Oni je upitaše: -Zašto plačeš? Ono što Poslanik, s.a.v.s., ima kod svog Gospodara je bolje za njega. Tada im ona reče: -Znam ja da će Poslaniku, s.a.v.s., biti bolje kod njegovog Gospodara, ali ja ne plačem zbog toga, nego plačem zbog toga što Objava sa nebesa neće više silaziti. Ovako mudar odgovor od strane Ummu Ejmen je natjerao i Ebu Bekra i Omera, te su sve troje skupa plakali.

Također se prenosi da je Ummu Ejmen plakala na dan kada je ubijen drugi halifa Omer, r.a., i tada je rekla: „Danas je islam oslabljen!“

Ova vrijedna sahabijka, r.a., je umrla u vrijeme Osmanovog, r.a., hilafeta. 

 

Autor: Fuad Sedić