Talha ibn Ubejdullah ibn Osman, Ebu Muhammed iz plemena Kurejš.

Bio je među prvih osam ljudi koji su prigrlili Islam. Jedan je od desetorice ashaba, r.a., kojima je Poslanik, s.a.v.s., obećao Džennet. Također je jedan od šestorice članova savjetodavnog vijeća koje je Omer, r.a., imenovao da odaberu halifu poslije njega. 

Ibn Asakir za njega kaže da je bio od priznatih ljudi u plemenu Kurejš i od njihovih učenjaka. 

Isticao se svojom hrabrošću u borbama i bio je vrlo darežljiv, tako da su ga zvali: darežljivi Talha. 

Imao je razvijenu trgovačku mrežu sa Irakom tako da je bio među bogatijim ashabima. Tim svojim imetkom je pomagao mnoge u izdržavanju familije, vraćanju duga i tome slično. 

Njega i Ebu Bekra, r.a., su zvali „dva sudruga“, zato što ih je strogi Nevfel ibn Haris vidio kako skupa izlaze od Poslanika, nakon što je Talha primio Islam, onda je on njih dvojicu skupa svezao užetom. 

Talha, r.a., nije učestvovao u bici na Bedru jer je Allahov Poslanik, s.a.v.s., poslao njega i Seida ibn Zejda u pravcu Šama da prate kada će se vratiti mekanska karavana. To je bilo desetak dana prije nego je Poslanik, s.a.v.s., pošao u pravcu Bedra. Oni su stigli do mjesta Havra' i tu iščekivali nailazak karavane. S obzirom da je karavana promijenila uobičajeni put i otišla zaobilaznim, obalskim putem oni je nisu primjetili, tako da je vijest o njenom kretanju stigla do Poslanika. Kada su Talha i Seid to uvidjeli, požurili su prema Medini, gdje su stigli na dan bitke na Bedru. Oni su krenuli prema Bedru ali nisu stigli da učestvuju u bici. To im je teško palo, pa im je Poslanik dodijelio dio ratnog plijena.

Talha se posebno istakao u bici na Uhudu kada je uporno i hrabro štitio Poslanika, s.a.v.s., od mušrika koji su htjeli da ga ubiju. Tada se zavjetovao Poslaniku da će ga braniti sve do smrti. Tom prilikom je zadobio dvadeset i četiri rane, na što je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Talha je zaslužio Džennet.“ 

Džabir, r.a., opisuje događaj sa bitke na Uhudu, pa kaže: „Na jednom mjestu zadesio se Poslanik sa dvanaestoricom ashaba među kojima je bio i Talha. Kada su ih mušrici opkolili, Poslanik upita: -Ko će da se bori? Talha reče: -Ja ću. Poslanik reče: -Kako ti? Tada jedan drugi ashab reče: -Ne, ja ću se boriti. Borio se sve dok nije poginuo. Tada se Poslanik okrenu i ugleda mušrike koji su navaljivali, te opet upita: -Ko će da se bori? Talha reče: -Ja ću. Poslanik reče: -Kako ti? Tada slijedeći ashab reče: -Ne, ja ću se boriti. I on se borio sve dok nije poginuo. Tako su se borili svi prisutni ashabi dok nisu poginuli. Ostao je sa Poslanikom samo Talha. Poslanik upita: -Ko će se sada boriti? Talha reče: -Ja ću. Tada se Talha hrabro borio poput one jedanaestorice. Kada su mu mušrici odsjekli prste, tada Talha uzviknu: -Uh. Poslanik mu na to reče: -Da si rekao „Bismillah,“ meleki bi te podigli u visinu a ljudi bi to gledali. Tako je Talha uspio odvratiti mušrike od Poslanika.“

Prenosi se da mu je ruka, kojom je štitio Poslanika, s.a.v.s., ostala osušena, pa Kajs kaže: „Vidio sam osušenu Talhinu ruku kojom je štitio Poslanika, s.a.v.s., na Uhudu.“ 

 Pored tih teških rana ipak je ostao živ, tako da je mogao učestvovati i u narednim bitkama. 

Talha, r.a., se ubraja među najodabranije ashabe koji su zaslužili Džennet i imaju posebnu deredžu šehida. Na tu ukazuju naredni hadisi. 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: Ko želi da vidi šehida koji hoda na svojim nogama neka pogleda u Talhu ibn Ubejdullaha.“

Ebu Hurejre, r.a., pripovijeda da je jednom prilikom Allahov Poslanik, s.a.v.s., bio na brdu Hira', skupa sa Ebu Bekrom, Omerom, Osmanom, Alijom, Talhom i Zubejrom, pa se stijena na kojoj su stajali zatresla. Tada joj Poslanik reče: „Smiri se, na tebi se ne stoji niko, nego Poslanik, Siddik (istinoljubivi, tj. Ebu Bekr) i šehid.“ 

Alija, r.a., je na dan bitke na Džemelu rekao: Čuo sam iz Poslanikovih, s.a.v.s., usta da je rekao: „Talha i Zubejr su moje komšije u Džennetu.“ 

Talha, r.a., je bio vrlo darežljiv čovjek. Jednom prilikom je otkupio jedan bunar i zaklao nekoliko deva, te je nahranio narod. Na to mu je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Ti su velikodušni i darežljivi Talha.“ 

Kabisa ibn Džabir kaže: „Bio sam u društvu Talhe, pa nisam nikada vidio čovjeka da više dijeli skupocjeni imetak od njega, bez da od njega iko išta zaišće.“ 

Čak se kaže da je on otkupio deset zarobljenika na Bedru sa svojim imetkom. 

Jednom prilikom mu je stigao imetak iz Hadramevta čija vrijednost je bila sedamsto hiljada. Te noći se Talha prevrtao u svojoj postelji ne mogavši zaspati. Žena ga upita: -Šta ti je? On odgovori: -Cijelu noć razmišljam kako misli račun polagati onaj čovjek koji zanoći a ovoliki imetak u njegovoj kući? Žena mu na to reče: -Pa gdje su ti tvoji ahbabi i prijatelji, kada osvaneš uzmi posude i vagu pa to razdjeli. On joj na to reče: - Allah ti se smilovao, ti si hajirli kći, od hajirli oca. A ona je bila Ummu Kulsum, kći Ebu Bekrova. Kada je Talha osvanuo uzeo je posude i vagu pa je imetak podijelio među muhadžirima i ensarijama, pa je i Aliji poslao jedan dio. Nakon toga ga žena upita: -A imamo li mi pravo na dio tog imetka? On joj reče: -Pa gdje si bila cijeli dan, uzmi ovo što je preostalo i radi s tim šta hoćeš. Ostao je jedan zavežljaj sa hiljadu dirhema. 

Talha je ubijen u sukobu na Džemelu 36. h.g. boreći se na strani Aiše, r.a. 

Ubio ga je Mervan ibn Hakem smatrajući da se time sveti za ubistvo Osmana, r.a. 

Kada ga je Alija, r.a., vidio ubijenog sišao je sa svoje deve, obrisao prašinu sa njegovog lica i rekao: „Teško mi je o Talha što te vidim u ovakvom stanju, neka mi Allah bude u pomoći u ovoj mojoj žalosti." 

U drugoj predaji stoji da mu je Alija predao rahmet i tada je svome sinu Hasanu rekao: „Hasane, kamo sreće da sam umro dvadeset godina prije ovoga dana.“ 

Alija, r.a., je rekao: „Obradujte Talhinog ubicu sa džehennemskom vatrom.“ 

Zehebi -rahimehullah- kaže: „Ubica Talhe, r.a., je griješan kao što je griješan ubica Alije, r.a.“ 

Talha, r.a., je ukopan u Basri. Njegova kćerka Aiša ga je vidjela u snu i on joj je rekao da ga premjesti iz tog kabura jer su ga podzemne vode već mnogo uznemiravale. Ona ga je otkopala i premjestila u drugi kabur. Kada su ga otkopali vidjeli su da se na njemu nije ništa promijenilo, osim nekoliko dlaka u njegovoj bradi. To je bilo oko trideset godina nakon njegove pogibije, r.a.

 

Autor: Fuad Sedić