Njegova govornička sposobnost je došla do izražaja kada je podsticao Mekkelije na izlazak u bitku na Bedru, govoreći im: „Zar ćete dozvoliti da Muhammed i njegovi 'krivovjerci' uzmu vašu karavanu i prisvoje taj imetak. Ko hoće imetka, evo mu imetka, ko hoće snage, evo mu snage...“ Bio je vrlo darežljiv i nije škrtario. U svom govoru je bio vrlo ubjedljiv u utjecajan. 

Suhejl je bio među zarobljenicima u bici na Bedru pa je nakon toga oslobođen. 

Njega su Mekkelije poslali kao svog pregovarača sa Muhammedom, s.a.v.s., na dan ugovora na Hudejbiji, 6. h.g. Kada ga je Muhammed, s.a.v.s., ugledao da dolazi, nakon nekoliko Mekkelija koji su pokušali pregovarati prije njega, tada je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Ova vaša situacija je olakšana.“ Ime Sehl u prijevodu znači: lahak, olakšan, pa je Poslanik, s.a.v.s., tako optimistički gledao i na njegovo ime Suhejl, što je deminutiv od te riječi. 

Suhejl, r.a., nije primio islam sve do dana oslobođenja Mekke, u ramazanu 8. h.g. Suhejl kaže: Kada je Poslanik ušao u Mekku ja sam zatvorio vrata svoje kuće i poslao sam sina Abdullaha da potraži zaštitu za mene kod Poslanika, što je Poslanik i prihvatio. Nakon toga je Suhejl govorio: Allah je učinio veliko dobro mom sinu time što ga je uputio islamu. 

Ibn Sead u Tabekatima prenosi da je Suhejl krenuo sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., u bitku na Hunejnu, kao mušrik i da je primio islam u povratku sa Hunejna u mjestu zvanom El-Džea'rene. Tada mu je Poslanik, s.a.v.s., dao stotinu deva od ratnog plijena. 

Kasnije je Suhejl, r.a., postao pravi, iskreni musliman. Prenosi se da je rekao: „Tako mi Allaha, šta god sam pomogao mušricima tako ću isto pomoći muslimanima, što god sam udijelio kao mušrik isto ću tako podijeliti musliman pa i više, ne bi li jedno pobrisalo drugo.“ 

Kada je Allahov Poslanik, s.a.v.s., preselio na bolji svijet, onda je Suhejlova, r.a., govornička sposobnost došla do izražaja za smirivanje i utjehu muslimana u Mekki, jer je on tamo održao govor sličan onome koji je održao Ebu Bekr, r.a., muslimanima u Medini. 

Suhejl je mnogo klanjao, postio i udjeljivao na Allahovom putu. Učestvovao je u džihadu ali ga to nije odvraćalo od dobrovoljnog posta, tako se u licu znao potpuno izmjeniti od iscrpljenosti. Kada bi učio ili slušao Kur'an mnogo je plakao, razmišljajući o njegovom značenju. 

Ebu Seid ibn Ebi Fedalete El-Ensari, r.a., kaže: Bio sam skupa sa Suhejlom ibn Amrom, r.a., kada nas je Ebu Bekr, r.a., poslao u bitku u pravcu Sirije. Tada sam čuo Suhejla, r.a., da kaže: Čuo sam Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da kaže: „Sat vremena boravka nekog od vas na Allahovom putu je vrjedniji od svih njegovih dijela koja uradi kod svoje kuće.“ Suhejl je na to dodao: „Ja ću ostati u džihadu sve do svoje smrti i neću se nikako vraćati u Mekku.“ 

Bio je vođa konjice u poznatoj bici na Jermuku kada je kao šehid i poginuo, r.a. 

 

Autor: Fuad Sedić