Ovaj ashab je primio islam preko Musaba ibn Umejra, r.a., kojeg je Allahov Poslanik, s.a.v.s., poslao u Medinu kao svog izaslanika da ljude poziva u islam. Koliko je Sead ibn Muaz, r.a., bio poštovan i cijenjen među svojim narodom pokazuje nam slijedeći slučaj. Kada je Sead ibn Muaz, r.a., prihvatio islam stao je pred svoj narod (pripadnike plemena Evs) i upitao ih: „O potomci plemena Abdul-Ešhela, kakvog me kao čovjeka poznajete? Oni su odgovorili: - Najodabraniji i najbolji od nas. On im tada reče: -Zabranjujem vam da sa mnom razgovarate, i muškarci i žene, sve dok ne povjerujete u Allaha, dž.š., i Njegovog Poslanika, s.a.v.s.“ Pa se kaže da niko od plemena Abdul-Ešhela nije ostao a da nije primio islam. 

Sead je učestvovao je u bici na Bedru, Uhudu i ostalim pohodima koji su bili do bitke na Hendeku. 

U bici na Hendeku jedan mušrik je pogodio Seada ibn Muaza, r.a., strijelom, prekinuvši mu glavnu venu na ruci, tada mu reče: „Evo ti od mene, a ja sam Ibn Arika (Sin Znojnog). Tada mu Sead reče: „Allah ti lice oznojio u Džehennemu!“ Nakon toga je Sead proučio ovu dovu: „Allahu moj, ako je ostalo još rata protiv Kurejša, ostavi me da se borim, jer nema ni jednog naroda protiv kojeg se više volim boriti u Tvoje ime, kao što su Kurejšije, koji su zlostavljali Tvog Poslanika, u laž ga ugonili i iz Mekke ga istjerali. A ako više neće biti rata protiv njih onda mi ovo ranjavanje upiši kao šehidsku pogibiju i nemoj me usmrtiti sve dok ne budem zadovoljan razračunavanjem sa plemenom Benu Kurejza.“ To jest sa židovskim plemenom koje je, nakon potpisanog ugovora sa njima, izdalo muslimane u najpresudnijem momentu, a to je opsada Medine u bici Ahzab, ili bici na Hendeku, kako se ona također zove. 

Kaže se da mu je nakon ranjavanja Allahov Poslanik, s.a.v.s., dva puta pokušao zaustaviti krvarenje kauterizacijom (prženjem) rane, ali to nije koristilo, nakon čega je Sead ibn Muaz proučio ovu spomenutu dovu. Kada je proučio ovu dovu krv je stala i tako je ostalo sve dok nije završena presuda plemenu Benu Kurejzom. Kada je to bilo završeno, onda se rana ponovo otvorila i ubrzo nakon toga on je umro. 

Evo te presude za koju je Sead molio Allaha, dž.š. Nakon bitke na Hendeku, općeg opsjedanja Medine od strane mušrika i ostalih njihovih saveznika, što se dogodilo 5. godine po Hidžri, židovsko pleme Benu Kurejza, sa kojima je Poslanik već bio potpisao ugovor o potpomaganju i zajedničkoj odbrani Medine, je tada u tom vrlo teškom momentu izdalo muslimane. Nakon završetka bitke Džibril, a.s., je obavijestio Muhammeda, s.a.v.s., da treba kazniti to pleme. Nakon što su ih muslimani opkolili onu su prihvatili da između njih presudi Sead ibn Muaz, njihov saveznik prije Hidžre, nadajući se toj olakšavajućoj okolnosti. Kada su oni to prihvatili Poslanik, s.a.v.s., je poručio da Sead ibn Muaz, r.a., dođe. Došao je jašući na magarcu, obzirom da je bio ranjen, kao što je već spomenuto. Tada mu Poslanik, s.a.v.s., reče: -Reci mi šta da uradim sa ovim plemenom? On odgovori Poslaniku: -Ja znam da ti je Allah, dž.š., već naredio kako da s njima postupiš i ti to trebaš sprovesti. Poslanik mu reče: -Tako je, ali ja ipak želim da im ti presudiš, jer su oni izrazili tu želju. Tada Sead ibn Muaz reče: -Kada bih ja odlučivao o njima naredio bih da se njihovi borci poubijaju a njihov imetak da bude ratni plijen. Tada Poslanik reče: „Tako mi Onoga u Čijoj ruci je moja duša, ti si im presudio onako kako mi je Allah, dž.š., naredio da postupim prema njima.“ Svakako da je ovo bila adekvatna presuda za izdaju. U drugoj predaji stoji da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Presudio si im Allahovom presudom koju je Allah donio iznad sedam nebesa.“ 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je dozvolio da se Seadu namjesti šator u predvorju Poslanikove džamije, tako da ga on i ostali ashabi mogu lahko obilaziti. 

Džabir, r.a., kaže: Došao je Džibril, a.s., Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., pa ga upita: „Ko je ovaj dobri čovjek koji je umro. Njemu su se otvorila nebeska vrata i zbog njegove smrti se zatresao Allahov arš (prijesto)? Tada je Allahov Poslanik, s.a.v.s., izašao i vidio je da je Sead preselio na bolji svijet. 

U drugoj predaji stoji da mu je Allahov Poslanik, s.a.v.s., na samrti rekao: „Neka te Allah, dž.š., nagradi svakim dobrom o predvodniče svoga naroda, ti si uistinu ispunio sve ono što si mi obećao, a i Allah, dž.š., će tebi sigurno dati ono što ti je obećao.“

Kada je Sead umro imao je samo trideset i sedam godina. 

Esma bint Jezid, r.a., kaže: Kada je umro Sead ibn Muaz, r.a., njegova majka je bolno zaplakala, pa je Allahov Poslanik, s.a.v.s., upita: -Hoćeš li da ti kažem nešto, nakon čega nećeš više ni plakati ni žalostiti se. Tvoj sin je prvi kome se Allah, dž.š., nasmiješio i zbog radosti susreta s njim Allahov arš (prijesto) se zatresao.“ Također se kaže da su se meleki mnogo obradovali susretu sa Seadovom dušom. 

Aiša, r.a., je rekla: „Kada je Sead umro u njegovom šatoru su bili prisutni Allahov Poslanik, s.a.v.s., Ebu Bekr i Omer, r.a., pa tako mi Onoga u Čijoj ruci je Muhammedova duša ja sam mogla u svojoj sobi čuti i raspoznati Ebu Bekrov plač od Omerovog plača za njim. Oni su bili kao što ih je Allah, dž.š., u Kur'anu opisao: „Samilosni jedni prema drugima.“ Alkame tada upita Aišu: -A kako je Poslanik postupio? Ona reče: -On nije plakao ni za kim od ashaba, ali kada bi žalio i bilo mu teško onda bi svojom rukom uzeo svoju bradu.“ 

Kada je došlo vrijeme da se Sead opremi za klanjanje dženaze, Allahov Poslanik, s.a.v.s., je požurio i ashabi s njim. Toliko je brzo išao da su ashabima vezovi na obući pucali i ogrtači im spadali s ramena. Oni su ga upitali zašto toliko žuri, a on im odgovori: „Bojim se da nas meleki preteknu do njega pa ga okupaju kao što su okupali Hanzalu, r.a.“ Misli na ashaba, r.a., koji je poginuo u bici na Uhudu a nije bio okupan, pa su ga meleki okupali iz počasti prema njegovoj šehidskoj pogibiji. 

Sead, r.a., je inače bio visok i dosta krupan čovjek, ali kada su ashabi nosili njegov tabut, rekli su Allahovom Poslaniku, s.a.v.s.: -Poslaniče, nismo nikada nosili mejjita lakšeg od Seada? On im tada reče: „Kako da ne bude lagahan, kad se zbog njegove dženaze spustio toliki broj (sedamdeset hiljada) meleka koji do danas nisu nikada dolazili na zemlju, pa su oni s vama nosili dženazu.“ 

Ebu Seid El-Hudri, r.a., je rekao: „Bio sam među onima koji su kopali kabur za Seada ibn Muaza, r.a., pa kada god smo iskopali dio zemlje osjetili bi lijep miris miska i tako je bilo sve dok nismo iskopali kabur do dna.“ Čak se prenosi da je jedan od ashaba uzeo jedan busen zemlje sa Seadovog kabura, pa kada se odmakao vidio je da se to pretvorilo u najljepši miris misk. 

 Jednom prilikom je Allahov Poslanik, s.a.v.s., dobio na poklon skupocjeni ogrtač, pa kada su ga ashabi ugledali počeli su ga dodirivati i diviti se tome. Poslanik, s.a.v.s., im na to reče: „Zar se čudite ovom ogrtaču, tako mi Allaha, zaista su maramice Seada ibn Muaza u Džennetu ljepše i bolje od ovoga čemu se vi divite.“ 

Aiša, r.a., je rekla: „Ni za kim ashabi, osim Poslanika i prve dvojice halifa, nisu toliko žalili kao za Seadom ibn Muazom.“

 

Autor: Fuad Sedić