Kada je Muhammed, s.a.v.s., počeo pozivati u islam i kada je objavljena sura Tebbet jeda Ebi Lehebin ve tebb/ Neka propadne Ebu Leheb, i propao je!, Ebu Leheb, se tada naljutio i naredio svom sinu da raskine tu zaruku, što je ovaj i učinio. 

Ona je primila islam kada i njena majka Hatidža. Kao muslimanku oženio ju je Osman ibn Affan, r.a., te su skupa činili hidžru u Abesiniju dva puta. Kasnije su se nastanili u Medini. Spominje se da je Poslanik, s.a.v.s., rekao Usami: „Jesi li ikada vidio ljepši i sretniji bračni par od Rukajje i Osmana.“ Kaže se da su oni prva porodica koja je učinila hidžru nakon Luta, a.s. 

Rukajja, r.a., se pred bitku na Bedru jako razboljela, tako da je Poslanik, s.a.v.s., naredio Osmanu, r.a., da ostane uz nju i da ne ide u taj pohod. Rukajja je baš u toku pohoda na Bedr preselila na bolji svijet, ne dočekavši povratak svog oca. Umrla je u dvadeset trećoj godini života. Kada se Poslanik, s.a.v.s., vratio, dženaza je već bila obavljena, te je sa svojom kćerkom Fatimom, r.a., otišao na Zejnebin, r.a., kabur. Dok su stajali pored njenog kabura, Poslanik je učio dovu a Fatima je plakala za svojom sestrom. Poslanik, s.a.vs., joj je prišao, i tješeći joj potrao suze dijelom svoje odjeće. 

Autor: Fuad Sedić