Poznat je još po nadimku Ebu Sufjan, ali to nije onaj Ebu Sufjan (Sahr ibn Harb, umro 31.h.g.) koji je ratovao protiv Poslanika na Uhudu, Hendeku i drugim bitkama. 

Ovaj Mugire, zvani Ebu Sufjan, je bio i Poslanikov brat po mlijeku, jer ga je zadojila Halima, r.a., Poslanikova dojilja. 

U džahilijjetu je bio poznati pjesnik pa se kao takav pokazao kada je Poslanik počeo pozivati u islam, te je sadržajem svojih pjesama vrijeđao Poslanika i muslimane. 

Kada je Poslanik, 8. godine po Hidžri krenuo u oslobođenje Mekke tada mu je Mugire ibn Haris, skupa sa svojim sinom DŽE'FEROM IBN EBI SUFJANOM izišao u susret. Sreli su se sa muslimanskom vojskom kod Ebva'a. Tada se Poslanik okrenuo od njega zbog njegovog neprijateljstva prema islamu. Tada je Poslanikova supruga Ummu Seleme rekla Poslaniku: „Pa nije, valjda tvoj, amidžić bio najgori čovjek prema tebi?!“ Alija je tada Mugiri rekao: „Priđi Poslaniku direktno prema njegovom licu i reci ono što su Jusufova, a.s., braća rekla Jusufu: „Tako nam Allaha, Allah je tebe nad nama uzvisio, mi smo doista zgriješili,“ jer Poslanik ne dozvoljava da iko ljepše od njega uzvrati i odgovori. Tako je Mugire i postupio, pa mu je Poslanik rekao: „Ja vas sada neću koriti, Allah će vam oprostiti, od milostivih On je najmilostiviji.“

 Mugire je tada primio islam, ali se kaže da više nikada nije mogao podići svoj pogled prema Posalniku, s.a.v.s., iz stida i poštovanja prema njemu. Nakon toga Mugire je pristupio muslimanskoj vojsci u oslobađanju Mekke, zatim je učestvovao sa Poslanikom u bici na Hunejnu i tu je bio od malog broja ashaba koji su bili pribrani i čvrsto ostali uz Poslanika. Čvrsto je držao uzde njegove deve. Skupa s njim je tada bio njegov spomenuti sin Dže'fer ibn Ebi Sufjan, Abbas, r.a., i Mugirin brat Nevfel. 

Nakon toga ga je Poslanik, s.a.v.s., zavolio i postao je jedan od njegovih bliskih saradnika. Čak je Poslanik, s.a.v.s., za njega rekao: „Ebu Sufjan, (tj. Mugire) je moj brat i od mojih najboljih rođaka. Nakon Hamzine pogibije Allah mi je dao njega.“ Neki su ga, nakon ove Poslanikove izjave, nazivali „Allahov lav“ ili „Poslanikov lav“ 

Mugire je mnogo sličio Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., pa se kaže da su od ashaba njemu s.a.v.s., sličili ovi ljudi: Dže'afer, Hasan ibn Alija, Kusem ibn Abbas i Ebu Sufjan (Mugire) ibn Haris. 

Seid ibn Mesejjeb kaže: „Ebu Sufjan je ljeti imao običaj klanjati nafilu sve do momenta kada postaje pokuđeno klanjati, (tj. do pred podne namaz) a nakon podne namaza bi također klanjao sve do ikindije.“

Također se prenosi da mu je Allahov Poslanik, s.a.v.s, obećao Džennet rekavši: „Ebu Sufjan (tj. Mugire) ibn Haris će biti od džennetskih mladića.“

Kada je bio na hadžu i brico mu obrijao glavu, tada mu je osjekao bradavicu koja je bila na glavi od čega će se jako razboljeti i umrijeti nakon povratka u Medinu. Zbog toga ga neki ubrajaja među šehide. Spominje se da je sebi iskopao kabur i sjedio pored njega neko vrijeme, te je dva dana nakon toga umro. 

Kada mu se smrt primakla Mugire je prisutnima rekao: „Nemojte za mnom plakati, ja, nakon što sam primio islam, nisam počinio nikakav grijeh.“ Dženazu mu je klanjao halifa Omer, r.a. 

 

Autor: Fuad Sedić