Mikdad je bio među prvih sedam osoba koje su javno obznanile svoj prelazak na islam. To su bili Allahov Poslanik, s.a.v.s., Ebu Bekr, Ammar, njegova majka Sumejja, Suhejb, Bilal i Mikdad, r.a. Bio je poznati strijelac i on je prvi ashab koji se borio na Allahovom putu na konju. U bici na Bedru on i Mersed su jahali na konjima a ostali ashabi su bili na devama ili išli pješice. 

Mikdad ibn Esved, r.a., je bio od odabranijih Poslanikovih, s.a.v.s., drugova, na što ukazuju slijedeći hadisi: 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: „Zaista mi je Allah, dž.š., naredio da volim četvoricu i obavijestio me je da ih i On voli: Alija, Mikdad, Ebu Zerr i Selman.“ 

U drugom hadisu Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Nije bilo ni jednog ranijeg Poslanika a da nije imao sedmoricu odabranih i bliskih pomoćnika. Meni ih je dato četrnaest, a to su: Hamza, Džeafer, Ebu Bekr, Omer, Alija, Hasan, Husejn, Abdullah ibn Mes'ud, Selman, Ammar, Huzejfe, Ebu Zerr, Mikdad i Bilal.“

Mikdad se uspješno borio protiv šejtanske klopke u koju vrlo često upadaju ljudi koji dođu na neki položaj, ili im bude data neka funkcija. To ih učini da se osile, uzohole pa počnu činiti nepravdu i zulum. Evo kako je on doživio svoje postavljanje na jednu od funkcija. Mikdad kaže: Poslanik, s.a.v.s., me je poslao sa jednom skupinom vojnika i postavio je mene za vojskovođu. Kada sam se vratio, Poslanik me upita: -Kako je biti vojskovođa? Ja mu iskreno odgovorih: -Na momente sam osjećao da sam bolji od ostalih i da su oni kao moje sluge. Tada Poslanik, s.a.v.s., reče: -To je tako, pa ako hoćeš da i dalje budeš odgovoran prihvati se toga ili to ostavi! Ja mu tada rekoh: -Tako mi Onoga koji te je poslao sa istinom, nikada u životu više neću preuzimati nikakvu odgovornost, pa čak ni da sam odgovoran za dvojicu ljudi.“ Dao je prednost borbi na Allahovom putu nad položajima koja sa sobom nose opasna iskušenja u koja ljudi zapadaju. 

Mikdad, r.a., je uistinu bio ashab koji je znao šta, gdje i kako treba reći. Njegove riječi pred bitku na Bedru su bile tako snažne i obradovale su Poslanika, s.a.v.s., kao i ostale borce. Kada je Poslanik, s.a.v.s., tražio mišljenje ashaba po pitanju bitke, onda su govorili Ebu Bekr, zatim Omer. Nakon toga je nastupio Mikdad, r.a. Za ovaj njegov govor Abdullah ibn Mes'ud, r.a., kaže: „Prisustvovao sam tom Mikdadovom nastupu, a da je bio moj nastup bilo bi mi draže od svega na zemlji. Mikdad je prišao dok je Poslanik, s.a.v.s., učio dovu, moleći Allaha za pomoć protiv mušrika. Tada mu Mikdad reče: „O Božiji Poslaniče! Kreni onako kako ti je Allah naredio da činiš. Mi ćemo svi biti uz tebe. Tako mi Allaha, dž.š., nećemo nikada reći ono što su Benuisrailćani rekli Musa'u, a.s.,: „Onda ti i tvoj Gospodar idite i borite se, a mi ćemo ovdje sjediti.“ Umjesto toga mi ćemo reći: „Idite ti i tvoj Gospodar a i mi ćemo se boriti zajedno sa vama.“ Tako mi Allaha, dž.š., Koji te je poslao sa istinom, da nas povedeš na kraj svijeta mi ćemo trpjeti sve nedaće dok zajedno sa tobom ne stignemo na cilj. Borićemo se sa tvoje lijeve i sa tvoje desne strane, ispred tebe i iza tebe, sve dok ti Allah, dž.š., ne pošalje pobjedu.“ Ove Mikdadove riječi su tako dirljivo i optimistički djelovale na ashabe i podigle njihov borbeni moral, te su odlučno krenuli u bitku. 

Koliko je Mikdad poštovao i cijenio Poslanikovu porodicu pokazuje činjenica da je prije svoje smrti oporučio da se od njegove ostavštine da Poslanikovim unucima, Hasanu i Husejnu trideset i šest hiljada, a Poslanikovim ženama, r.a., svakoj od njih po sedam hiljada dirhema. 

Ovaj časni ashab, r.a., je umro 33. godine po Hidžri. Dženazu mu je klanjao Osman ibn Affan, r.a., a ukopan je u medinskom mezarju El-Beki'. Tada je imao oko sedamdeset godina. 

 

Autor: Fuad Sedić