Nakon što je primio islam bio je uz Allahovog Poslanika, s.a.v.s., učestvujući s njim u svim pohodima. Među ashabima se isticao posebnom vještinom u rukovanju strijelom i lukom. 

Bavio se trgovinom i imao je mnogo robova. Jedan od njegovih robova se jednom prilikom požalio Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., i rekao: -Poslaniče, Hatib će sigurno otići u Džehenem. Poslanik, s.a.v.s., mu na to reče: -Slagao si, on neće u Džehenem, jer je učestvovao u bici na Bedru i bio prisutan na Hedejbiji. 

Iz ovog hadisa vidimo koliku deredžu i položaj kod Allaha, dž.š., i Njegovog Poslanika zauzimaju oni koji su učestvovali u presudnoj bici na Bedru. Naredni događaj na to još više ukazuje. 

Abdurrahman sin Hatiba ibn Ebi Beltea pripovijeda slijedeći događaj: Kada je Poslanik, s.a.v.s., odlučio da sa vojskom krene u oslobađanje Mekke, moj otac Hatib je Mekelijama napisao pismo u kojem ih obaviještava o tom pohodu. Poslanika, s.a.v.s., je Allah, dž.š., preko meleka Džibrila obavjestio o tom pismu, pa je Poslanik pozvao Aliju i Zubejra i rekao im: -Krenite i stignite jednu ženu, na tom i tom mjestu, i uzmite od nje pismo, te mi ga donesite. Kada su njih dvojica sustigli ženu na određenom mjestu tražili su od nje pismo. Ona je rekla da u nje nema ništa. Tada joj oni zaprijetiše da će joj skinuti odjeću i da će ga oni sami naći. Ona im reče: -Pa zar vi niste muslimani, kako bi tako nešto učinili? Oni joj rekoše: -Jesmo muslimani, ali nam je Poslanik, s.a.v.s., naredio da od tebe uzmemo pismo i donesemo ga njemu. Tada ona rasplete svoju kosu i iz nje izvadi pismo koje je Hatib poslao Mekelijama. Kada je Poslanik, s.a.v.s., dobio pismo pozvao je Hatiba i pismo je pročitano. Hatib je priznao da je to napisao, a Poslanik ga upita: -Šta te je na to navelo? On reče: -Poslaniče, ja to nisam uradio iz nevjerstva, niti sam napustio svoju vjeru, nego je u Meki ostala moja porodica i moja rodbina a njih nema ko da zaštiti, s obzirom da nisu iz nekog velikog i poznatog plemena, pa sam na ovaj način htio da ih zaštitim od mušričkog maltretiranja. Tada Omer, r.a., reče: -Allahov Poslaniče, dozvoli mi da ga ubijem! Poslanik mu odgovori: -Nećeš Omere, to je čovjek koji je učestvovao u bici na Bedru. Ti ne znaš, Omere, možda je Allah, dž.š., svim učesnicima na Bedru saopštio slijedeće: „Radite šta god hoćete, Ja sam vam oprostio!“ Nakon toga je objavljen ovaj kur'anski ajet: „O vjernici, s Mojim i svojim neprijateljima ne prijateljujte i ljubav im ne poklanjajte...“ (El-Mumtehane, 1) 

Iz ovog događaja možemo zaključiti da i kod najboljih ljudi ponekada nastupe momenti ljudske slabosti i padanja u razna iskušenja. Upravo zbog toga sa ljudima se moramo ophoditi na tim osnovama. Ovaj ashab je uradio ovo misleći da time ne nanosi nikakvu štetu Allahovom Poslaniku, niti muslimanima. Nepogrešiv je jedino Allahov Poslanik, s.a.v.s., kojeg Allah štiti od zapadanja u greške. Također vidimo Poslanikovu, s.a.v.s., staloženost i smirenost koja pomaže da se i najteže situacije pozitivno riješe i završe. Veliko priznanje prvim ashabima a posebno učesnicima u bici na Bedru. Njih je Allah, dž.š., štitio od činjenja grijeha a ako bi se to desilo onda bi oni požurili da se od tog grijeha iskreno pokaju kako bi im Allah to oprostio. 

RAZGOVOR HATIBA, R.A., SA MUKAVKISOM

Kada je Allahov Poslanik, s.a.v.s., slao svoje izaslanike vladarima okolnih država, pozivajući ih u islam, onda je za to birao najsposobnije ashabe za tu zadaću. Među onima koje je poslao šeste godine po Hidžri, nakon ugovora na Hudejbiji, bio je i Hatib ibn Ebi Beltea, r.a., kojeg je poslao Mukavkisu, vladaru Aleksandrije, u Egiptu. Hatib, r.a., kaže: Nakon što sam odnio Poslanikovo, s.a.v.s., pismo Mukavkisu on me je lijepo dočekao i ugostio nekoliko dana. Zatim me je pozvao i u prisustvu svojih savjetnika mi rekao: -Ja ću ti nešto reći pa želim da to od mene razumiješ. Ja mu rekoh: -Izvoli! On reče: -Reci mi o ovom svom drugu (Poslaniku), zar nije on Božiji poslanik? Ja mu rekoh: -Da, svakako, on je Allahov Poslanik. Pa kako da on nije učio dovu protiv svog naroda, nakon što su ga istjerali iz njegovog grada u drugi grad? Ja tada upitah njega: -Pa kako to da Isa sin Merjemin, koji je također bio Allahov poslanik, nije učio dovu protiv svog naroda da ih Allah uništi, a taj narod ga je htio razapeti. Nakon toga ga je Allah uzdigao sebi na nebesa? Mukavkis tada reče: -Lijepo si mi to rekao, ti si vrlo mudar i poslao te vrlo mudar Poslanik. Ovo su pokloni za Muhammeda i ja ću s tobom poslati stražu koja će te otpratiti do mjesta na kojem ćeš biti siguran. Među poklonima je bila robinja Marija, r.a., koja je primila islam na putu prema Medini i kasnije, kao Poslanikova, s.a.v.s., supruga rodila mu sina Ibrahima. 

Hatib, r.a., od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., prenosi nekoliko hadisa. Evo jednog od tih hadisa: Hatib, r.a., prenosi da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: 

„Ko me (u snu) vidi nakon moje smrti, taj kao da me vidio dok sam bio živ, a ko umre u jednom od dva harema (Meka i Medina) biće proživljen među bezbjednima na Sudnjem danu.“ 

Hatib, r.a., je umro u Medini 30. godine po Hidžri i tada je imao šezdeset i pet godina. Dženazu namaz mu je klanjao treći halifa Osman, r.a.

 

Autor: Fuad Sedić