Kaže se da ju je u tome preteklo tek sedamnaest osoba. Kćerka je Ebu Bekra Es-Siddika, r.a., a sestra Poslanikove supruge Aiše, r.a., i ona je starija od Aiše, r.a., za deset godina. Inače, većina njene porodice su bili ashabi: otac Ebu Bekr, djed Ebu Kuhafe, sestra Aiša, brat Abdullah, muž Zubejr i sin Abdullah ibn Zubejr. 

Njena uloga u pomaganju Poslaniku, s.a.v.s., i njenom ocu Ebu Bekru, r.a., prilikom Hidžre je nezaboravna, kada im je donosila hranu i piće. S obzirom da to nije imala čim privezati za sedlo jahalice, ona je pojas svoje haljine razrezala na dva dijela i tako je privezala hranu i piće. Kada je Poslanik, s.a.v.s., vidio šta ona radi, zamolio je Allaha, dž.š., da joj podari dva pojasa u Džennetu. Od tada su je nazivali Vlasnicom dva pojasa (Zatun-nitakajni). 

Njena požrtvovanost i hrabrost je došla do izražaja, kada su mušrici počeli tražiti Poslanika, s.a.v.s., i Ebu Bekra. Tada su -priča Esma- došli do naše kuće i ja sam izišla pred njih. Tada su me upitali: -Gdje ti je otac? Ja sam rekla: -Tako mi Allaha, je ne znam gdje je. Tada je prišao Ebu Džehl i tako me jako ošamario da mi je menđuša spala sa uha. Nakon toga su otišli. 

Kada se ukazala prilika i Esma je sa svojim društvom učinila Hidžru. Bila je trudna i kada je nakon teškog i iscrpnog putovanja stigla u mjesto Kuba, u blizini Medine, tu je osjetila porođajne bolove i tu je rodila svog sina Abdullaha. On je bio prvo muhadžirsko dijete koje je rođeno u Medini, nakon Hidžre. Ashabi su od radosti donosili tekbire. Dječaka su odnijeli Poslaniku, s.a.v.s., i on je njegove desni protrljao omekšanim datulama. Zatim je proučio dovu za njega. 

Esma je bila udata za Zubejrom ibn Avvamom, r.a., poznatim i hrabrim ashabom. Živjeli su vrlo skromno. Poslušajmo šta Esma kaže o tom svom tegobnom životu: „Udala sam se za Zubejra a on nije posjedovao ništa osim svoga konja. Ja sam radila svakakve poslove: brinula se za njegovog konja nabavljajući mu hranu, mljela sam košpice od datula i time hranila devu sa kojom sam napajala zemlju. Vadila sam vodu iz bunara i spremala hranu. Sa Zubejrove zemlje koja je bila podaleko od Medine, sam nosila žito na glavi. Jednom prilikom me je Poslanik, s.a.v.s., vidio kako taj teret nosim, pa se začudio. To je prenio Ebu Bekru, mom ocu, pa je on poslao jednog slugu da preuzme poslove i brigu oko konja na sebe. Na taj način me toliko rasteretio, kao da me je oslobodio ropstva.“ 

Islam nalaže dobročinstvo prema roditeljima, pa čak i ako oni nisu muslimani. Ovo pravilo je došlo do izražaja upravo sa ovom sahabijkom. Kaže se da je Esmina majka Kutejla, koja još uvijek nije bila primila islam, došla u posjetu svojoj kćerki, pa je ona pitala Poslanika o tome, kako da se ophodi prema njoj? Tada joj je Poslanik, s.a.v.s., rekao da održava rodbinske veze i da lijepo postupa prema svojoj majci. 

Ovakav postupak sa roditeljima je sunnet i Poslanikova sugestija, a pogrešno je svoje roditelje proglašavati džahilima, pa čak i kafirima, zbog nebitnih stvari. 

Bila je vrlo plemenita i darežljiva osoba. Njen sin Abdullah, r.a., je kazao: „Nisam vidio plemenitijih žena od moje tetke Aiše i moje majke Esme, iako se njihova darežljivost ispoljavala na različite načine. Naime, što se tiče moje tetke Aiše, ona je najprije sakupljala imetak, a kada bi sakupila dovoljnu količinu, podijelila bi to siromasima i nevoljnicima, a moja majka je, pak, sve što je imala odmah dijelila i nije ništa ostavljala za sutra.“

Pored svojih svakodnevnih obaveza Esma je vodila računa o poznavanju propisa svoje vjere. Kaže se da je prenijela 58 hadisa od Allahovog Poslanika, s.a.v.s.

Pored toga, dobro je znala tumačiti snove. Kaže se da je jedan od najpoznatijih tumača snova, iz generacije tabi'ina, Seid ibn Musejjib to znanje preuzeo upravo od Esme, a ona je to preuzela od svog oca Ebu Bekra. 

Rukej ibn Rebi' je rekao: Ušao sam kod Esme, kada je već duboko zagazila u starost, pa sam vidio jednu ženu, kako Esmi, za vrijeme klanjanja govori: -Sada ustani, sada sjedi, sada uči to, a sada to! Već je bila ostarila, ali je bila vitalna i obavljala namaz, mada nije bila u stanju da klanja bez nečije pomoći. Ovo je uputstvo nama, kako treba da postupamo sa osobama koje dođu u takvo stanje a žele klanjati. 

Kada je Hadžadž, nepravedni namjesnik, došao u Meku sa velikom vojskom i opkolio Abdullaha ibn Zubejra, r.a., on je došao pitati svoju majku za savjet. Ona je krajnje hrabro i odvažno odgovorila: „Sine, ja bih te žalila ako bi poginuo radi neistine! A Abdullah joj je rekao: -Budi sigurna, majko, da tvoj sin nije nikada svjesno učinio nevaljalo djelo, niti prekršio Allahovu odredbu, niti izigrao povjerenje, niti je svjesno učinio zulum (nepravdu) i nasilje muslimanu ili nemuslimanu. Kod mene ništa nije vrijednije od postizanja Allahovog zadovoljstva. Ovo ne govorim da bih pravdao sebe, jer Allah najbolje zna moje stanje, već govorim da bih tvoje srce ispunio strpljivošću i saburom. Ponosna majka mu je odgovorila: -Hvala Allahu Koji mi je podario takvog sina, s kojim je Allah zadovoljan i s kojim sam ja kao tvoja majka zadovoljna. Priđi mi, dragi sine, da osjetim tvoj miris i dotaknem tvoje tijelo, jer ovo je naš zadnji susret. 

Nakon što mu je majka dala podršku za borbu na putu istine, pri rastanku on joj još reče: -Majko, nemoj prestati moliti za mene! Kada je otišao, Esma je podigla ruke prema nebu učeći ovu dovu: „Moj Allahu, smiluj mu se zbog dugog ibadeta i silnog plača i jecanja u noćnoj tmini na noćnom namazu, dok su drugi spavali! Moj Allahu, smiluj mu se zbog posta dok je gladovao i trpio žeđ u podnevnim medinskim i mekanskim žegama. Moj Allahu, smiluj mu se zbog njegovog dobročinstva prema ocu i majci. Moj Allahu, ja ga prepuštam Tebi i zadovoljna sam s onim što si mu odredio. Daj mi snage, Allahu, da se strpim i podari mi nagradu koji si obećao strpljivima!“

Tog dana je Abdullah i poginuo. Ubio ga je krvnik Hadžadž, pa ga je čak i razapeo. Nakon bitke je došao njegovoj majci Esmi, pokušavajući je udobrovoljiti i žaleći se na njenog sina. Hadžadž joj reče: -O majko, naš (umejevićki) halifa je rekao da s tobom postupam lijepo, pa treba li ti nešto? Ona mu hrabro odgovori. -Ja nisam tvoja majka, ja sam majka onoga kojeg si razapeo. Hadžadž joj reče: -Tvoj sin je bio razbojnik, pa je okusio kaznu. Ona mu opet reče: -Lažeš! On je bio pravi musliman, pokoran svojoj majci, danju je postio a noću klanjao. Ja od tebe ništa ne tražim, nego samo da ti kažem ono što nam je Allahov Poslanik, s.a.v.s., najavio i rekao: „Iz plemena Sekif će se pojaviti dva lažljivca, drugi će biti gori od prvog i taj će ubijati ljude!“ Htjela je reći da je on taj drugi, koji je gori. 

Pred kraj života Esma je, inače, bila slijepa. Učila je dovu i molila Allaha, dž.š., da ne umre sve dok joj ne omogući da svoga sina lijepo okupa, namiriše i opremi u kefine. To joj je omogućeno, te ga je ona tako slijepa opremila. Nakon što je klanjata dženaza-namaz, desetak dana nakon toga je i Esma, r.a., preselila na bolji svijet. 

Esma bint Ebi Bekr, r.a., je poživjela dugo. Umrla je 70. godine po Hidžri, tako da je bila muhadžirka koja je posljednja umrla. 

 

Autor: Fuad Sedić