On je prvi primio islam od stanovnika Medine. Hubejb ibn Abdurrahman je rekao: „Esad ibn Zurare i Zekvan ibn Abdu Kajs su došli u Mekku kod Utbe ibn Rebi'a i tada su čuli za Poslanika, s.a.v.s. Došli su kod njega i on ih je pozvao u islam proučivši im nešto iz Kur'ana. Oni su tada primili islam i bili su prvi koji su došli u Medinu kao muslimani. 

Također se kaže da se Esad ibn Zurare skupa sa petoricom ljudi iz Hazredža sreo sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., godinu dana prije prvog susreta na Akabi. Svi su tada primili islam i vratili su se u Medinu kao misionari. Naredne godine Esad je opet bio među delegacijom od dvanaest ashaba koja se sastala sa Poslanikom, s.a.v.s., i to je prvi dogovor na Akabi. Tada je Poslanik, s.a.v.s., s njima poslao Musaba ibn Umera, r.a., kao svog izaslanika da stanovnike Medine podučava islamu. Naredne godine ih je došlo više od sedamdeset i to je bio drugi dogovor na Akabi. Tada je Poslanik imenovao dvanaest predstavnika (nekiba) iz njihovih plemena koji će zastupati svoje sugrađane. Esad je bio predstavnik ispred plemena Beni Nedžar. Na čelu ove dvanaestorice predstavnika, kao glavni, bio je Esad ibn Zurare. 

Tom prilikom je Esad ibn Zurare, r.a., uzeo Poslanika, s.a.v.s., za ruku i upitao: -O ljudi, znate li šta obećavate Muhammedu. Vi se obavezujete da ćete se boriti protiv Arapa i nearapa, protiv džina i ljudi: Oni tada rekoše: -Borićemo se protiv onoga ko se bude borio protiv nas a bićemo u miru sa onima koji sa nama budu u miru. Esad tada reče Poslaniku: -Traži od mene šta hoćeš! Poslanik, s.a.v.s., reče: -Obavežite se da ćete svjedočiti da nema drugog boga osim Allaha i da sam ja Njegov Poslanik, da će te obavljati namaz, davati zekat, biti pokorni i poslušni i da ćete uvažavati vašeg pretpostavljenog, te da ćete me štititi od onoga od čega štitite sebe i svoje porodice. Oni rekoše: -Obećavamo. Tada jedan ensarija upita: -To je tebi, o Poslaniče, a šta ćemo mi dobiti? On reče: -Vama pripada Džennet i pobjeda.“

Esad ibn Zurare, r.a., je organizirao zajedničko klanjanje džume-namaza u Medini prije dolaska Allahovog Poslanika, s.a.v.s., i tada ih je bilo četrdeset klanjača. Ovu činjenicu potvrđuje naredna predaja: 

Abdurrahman ibn Keab ibn Malik kaže: „Kada je moj otac oslijepio ja sam ga vodio, pa kada bismo pošli na džumu-namaz i kada bi on čuo ezan tada bi učio dovu za Esada ibn Zuraru i molio Allaha, dž.š., da mu oprosti grijehe. Ja sam ga upitao, zašto uvijek kada čuje ezan za džumu-namaz, uči dovu za Esada ibn Zuraru? On mi odgovori: -Eh moj sine, Esad ibn Zurare je bio prvi koji je s nama klanjao džumu-namaz u Medini...i bilo nas je četrdeset.“ 

Esad ibn Zurare, r.a., je umro prve godine po Hidžri dok je Poslanik, s.a.v.s., gradio svoju džamiju u Medini. On je prvi ensarija koji je ukopan u medinsko mezarje El-Beki', a prvi muhadžir koji je umro u Medini i ukopan u isto mezarje bio je Osman ibn Maz'un, r.a. 

Zehebi -rahimehullah- smatra da je Esad ibn Zurare umro kao šehid, s obzirom da ga je zadesila teška bolest, upala grla. Poslanik, s.a.v.s., ga je pokušao izliječiti, ali je Allahova odredba bila da on umre. Tada je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Ja ne mogu pomoći ni njemu ni sebi, kada dođe Allahova odredba.“ 

Kada je on umro onda su ljudi iz njegovog sela došli i tražili od Poslanika, s.a.v.s., da im imenuje novog predstavnika, s obzirom da je Esad umro. Tada je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Ja sam vaš predstavnik,“ i oni su se time ponosili. 

Prije smrti Esad ibn Zurare, r.a., je oporučio Poslaniku, s.a.v.s., da se pobrine za njegove tri kćerke koje su ostale poslije njega. To su bile. Furej'a, Kebša i Habiba. Poslanik, s.a.v.s., se za njih brinuo i kada je jednom prilikom dobio neki nakit u zekatu, onda ih je time okitio. 

 

Autor: Fuad Sedić