Njegovo pravo ime je Meadikerib, a Eš'as (što znači: nepočešljani) mu je nadimak, po kojem je postao poznat, s obzirom da mu je kosa u većini slučajeva bila nepočešljanja, pa je tako i prozvan. 

Ovaj ashab, r.a., je došao sa delegacijom od sedamdeset ljudi iz svoga plemena Allahovom Poslaniku, s.a.v.s. Tom prilikom ga je Poslanik, s.a.v.s., upitao: -Imaš li djece? On reče: -Imam jednog malog sina koji se rodio, kad sam krenuo prema tebi, a umjesto njega više bih volio da moj narod ima čime da se nahrani. Tada mu Poslanik, s.a.v.s., reče: -Nemoj tako govoriti, jer zaista su djeca radost i za njih imate sevap ako umru prije vas. I pored toga što sam rekao: djeca su ta zbog kojih čovjek biva strašljiv, tužan i škrt. To znači da čovjek ponekada ne ide u borbu (pa bude strašljiv), niti dijeli imetak zbog bojazni će njegova djeca ostati jetimi ili da će im nešto nedostajati (pa postane škrt). 

Ovaj ashab, r.a., je bio među onima koji su nakon Poslanikove, s.a.v.s., smrti prestali davati zekat. On je taj svoj grijeh uvijek imao u vidu i molio je Allaha, dž.š., da mu to oprosti. Drugim ashabima je priznavao njihovu prednost nad sobom, na što ukazuje i ovaj slučaj. Kajs ibn Ebi Hazim je rekao: „Bio sam na nekoj dženazi gdje su bili prisutni Eš'as i Džerir, pa je Eš'as, r.a., prepustio Džeriru da predvodi džemat rekavši: -Ovaj čovjek nije učinio spomenuti grijeh a ja sam ga učinio, te je on preči da klanja.“ 

Eš'as, r.a., je imao jednu lijepu osobinu a to je da je bio vrlo darežljiv. On je tu svoju darežljivost ispoljavao na posebno interesantan način, što potvrđuju slijedeće predaje: Kada je došao Ebu Bekru, r.a., kajući se zbog svoga grijeha, Ebu Bekr, r.a., ga je oženio svojom sestrom Fervom. Nakon toga on je od velike radosti otišao na stočnu pijacu gdje se prodaju deve i svojom sabljom je označio svaku devu koju je vidio da se prodaje. Tada su ljudi pomislili da je pomahnitao, na što im on reče: -Nisam pomahnitao nego me je Ebu Bekr, r.a., oženio svojom sestrom, pa bujrum, o stanovnici Medine, koljite ove deve i počastite se, a vlasnici deva neka dođu da im isplatim njihovu vrijednost. Da smo u našem kraju (selu) gozba bi bila još veća. 

Jedan od tabi'ina po imenu Ishak priča: Klanjao sam sabah namaz u Eš'asovoj džamiji pa kada sam predao selam vidio sam ispred sebe obuću i ogrtač. Pogledao sam pa sam vidio da je pred svakim klanjačem bilo isto tako. Kad sam upitao za to, džematlije mi rekoše: -Sinoć je stigao Eš'as i rekao: -Ko god klanja sabah namaz u ovoj našoj džamiji stavite ispred njega obuću i ogrtač (kao poklon)!“ 

Eš'as, r.a., je umro u Kufi 40. godine po Hidžri, četrdeset dana nakon Alije, r.a. Dženazu mu je klanjao Hasan sin Alije, r.a., koji je bio i njegov zet. 

 

Autor: Fuad Sedić