Ebul-A's ibn Er-Rebi' kojem je bilo ime Kasim, je bio zet Allahovog Poslanika, s.a.v.s., s obzirom da je Poslanikova najstarija kći Zejneba, r.a., bila njegova supruga. Ebul-A's je bio poznati i pouzdani kurejševićki trgovac. On se oženio sa Zejnebom još u vrijeme džahilijjeta u Mekki. Kada je Muhammedu počela dolaziti objava i kada su počeli sukobi mušrika s njim, onda su oni tražili od njegovih zetova da Muhammedu vrate njegove kćeri kako bi mu otežali situaciju. Muževi od Rukajje i Ummu Kulsume su vratili svoje supruge Muhammedu a Ebul-A's to nije htio učiniti, bez obzira na insistiranje Mekkelija da to učini. 

Njihovu kćerku, svoju unuku, Umamu je Allahov Poslanik, s.a.v.s., ponekada držao u naručju dok bi klanjao namaz. Držao bi je u naručju, pa kada bi učinio sedždu on bi je spustio, a kada bi se vratio sa sedžde ponovo bi je uzeo u naručje. Ovo ukazuje na Poslanikovu, s.a.v.s., samilost prema djeci i da je dozvoljeno uzeti dijete u namazu kada za to ima potrebe. 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je bio ponosan na ovog svog zeta, pa ga je pohvalio u jednom hadisu u kojem kaže: „Kada mi je govorio, to bi bila istina, također što bi mi obećao, to je izvršio.“ Sa ovim Poslanik, s.a.v.s., misli na to što mu je njegov zet Ebul-A's, nakon bitke na Bedru obećao da će poslati svoju ženu Zejnebu, njenom ocu u Medinu, i to je ispoštovao i uradio onako kako je obećao, što ukazuje na brigu roditelja za svoju kćerku i nakon njene udaje. 

Među zarobljenicima u bici na Bedru je bio i Ebul-A's, Zejnebin, r.a., suprug, koji je od svog naroda bio prisiljen da iziđe u bitku. Aiša, r.a., kaže: „Kada su Mekelije počele slati otkupnine za svoje zarobljenike u bici na Bedru, Zejneba, r.a., Poslanikova kći, je poslala imetak koji je imala kako bi otkupila svoga muža. U tom imetku je bila ogrlica od njene majke, hazreti Hatidže, koju joj je ona poklonila prilikom njene udaje za Ebul-A'sa. Kada je Poslanik, s.a.v.s., ugledao i prepoznao tu ogrlicu, njegovo lice prekri neka brižna tuga. Smilovao se prema svojoj kćeri, pa se obrati ashabima govoreći: „Zejneba je poslala svoj imetak da otkupi Ebul-A'sa, pa ako se slažete da joj pustimo njenog muža iz zarobljeništva i da joj vratimo i njen imetak?“ Ashabi rekoše: „Učinićemo to što tražiš kako bi te zadovoljili i usrećili, o Allahov Poslaniče.“ Tom prilikom je Poslanik, s.a.v.s., tražio od Ebul-A'sa obećanje da će mu poslati Zejnebu u Medinu, s obzirom da je objavljena zabrana udaje muslimanki za nemuslimane. Poslanik je poslao Zejda ibn Harisu i još jednog ensariju da je sačekaju van Mekke i da je dovedu u Medinu.“ 

Ebul-A's je uistinu puno volio i cijenio svoju suprugu Zejnebu, ali ju je ipak poslao ocu u Medinu, s obzirom da mu je to obećao. Svakako da mu je rastanak sa njegovom suprugom teško pao. Čim je stigao u Mekku on reče svojoj ženi da se pripremi za put i obavijesti je da je ashabi čekaju nedaleko od Mekke. On je opremi za put i zaduži svog brata Amra ibn Rebi'a da je isprati i preda ashabima. Amr zabaci svoj luk na rame, ponese tobolac sa strijelama, dovede Zejnebi devu sa nosiljkom na sedlu i krenu s njom usred bijela dana na očigled Kurejšija. Oni se uskomešaše i ustrkaše, te pojuriše za njima i sustigoše ih nedaleko odatle. Tu uznemiriše i uplašiše Zejnebu. Tada Amr uze strijele, zategnu luk i viknu: „Allaha mi, koji god čovjek priđe, pogodiću ga strijelom pravo u vrat!“ A kada bi gađao strijelom, uvijek bi pogađao cilj. 

Njemu priđe Ebu Sufjan ibn Harb, koji je bio među Kurejšijama, pa mu reče: „O bratiću, spusti svoj luk da malo popričamo!“ Amr spusti svoj luk, a Ebu Sufjan mu reče: „Nisi dobro uradio s tim što činiš. Izašao si sa Zejnebom javno, pred svim ljudima, a mi svi to gledamo, a svi Arapi znaju šta nam se desilo na Bedru i kakva nas je nesreća zadesila od ruke njenog oca Muhammeda. Pa ako je ovako javno odvedeš, kao što si zamislio, sva će nas plemena proglasiti kukavicama i opisivaće nas kao ponižene i poražene. Sada je vrati u Mekku pa je onda tajno izvedi, jer mi nemamo ništa protiv njenog odlaska u Medinu. Tako je Amr i postupi te je Zejneb otišla kod svog oca u Medinu. 

Ebul-A's je malo prije osvojenja Mekke otišao sa karavanom u Šam radi trgovine. Kada se vraćao u Mekku sa svojom karavanom iznenadi ih jedna od Poslanikovih izvidnica te ih zarobi i dovede u Medinu. Tada Zejneba uze Ebul-A'sa pod svoju zaštitu, što muslimani odobriše. Nakon Poslanikovog posredovanja muslimani vratiše Ebul-A'su njegov imetak i on krenu prema Mekki. Neki muslimani mu predlagaše da primi islam i da ostane sa imetkom Mekelija da živi u Medini. On im na to odgovori: „Ružno je to čemu me pozivate da otpočnem život u novoj vjeri sa prevarom.“ Tako on preuze karavanu i krenu u Mekku. Kada je stigao u Mekku i dao svakom čovjeku njegov imetak, onda im reče: „Eto, ja sam vam dao vaše imetke i zarade, a sada pred svima izjavljujem da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed Njegov poslanik! Tako mi Allaha, jedino zbog čega nisam primio islam dok sam bio kod Muhammeda u Medini, bijaše strah da ne pomislite kako sam htio da prisvojim vaše imetke. Sada kada vam je Allah sve vaše vratio i kada sam se razdužio, primio sam vjeru islam.“ 

 

Autor: Fuad Sedić