Njegovo puno ime je Amir ibn Abdullah ibn El-Džerrah iz plemena Kurejš. Rođen je u Meki 40. godine prije hidžre. Jedan je od desetorice ashaba kojima je obećan Džennet (ašere mubeššere). Bio je od ashaba koji su naučili kompletan Kur'an napamet. 

Bio je od prvih sljedbenika Muhammeda, s.a.v.s., učesnik u svim bitkama a kasnije poznati vojskovođa.

Jezid ibn Ruman kaže: „Skupa su došli Osman ibn Mez'un, Ubejde ibn El-Haris, Abdurrahman ibn Avf, Ebu Seleme ibn Abdul-Esed i Ebu Ubejde ibn El-Džerrah i sreli se sa Muhammedom, s.a.v.s. On im je izložio Islam i upoznao ih sa njegovim propisima, pa su svi skupa prihvatili Islam. To je bilo prije nego što je Poslanik, s.a.v.s., počeo podučavati ashabe u Erkamovoj kući.“ 

Ibn Asakir je rekao: „Dvojica najpriznatijih i najpametnijih ljudi u plemenu Kurejš bili su Ebu Bekr i Ebu Ubejde.“ Kada se birao prvi halifa, nakon Poslanikove smrti, tada je Ebu Bekr, r.a., rekao: „Izaberite jednog od ove dvojice ljudi, pa je pokazao na Omera i Ebu Ubejdu.“ Međutim, Ebu Ubejde je predložio Ebu Bekra, r.a., za halifu, znajući njegove kvalitete i sposobnosti. 

Amr ibn El-'As, r.a., je tražio od Poslanika, s.a.v.s., pomoć u bici Zatus-selasil. On mu je poslao vojsku u kojoj su bili Ebu Bekr i Omer, a za vojskovođu je imenovao Ebu Ubejdu ibn El-Džerraha, r.a. 

U bici na Uhudu, Poslanik, s.a.v.s., je bio ranjen. Ebu Ubejde mu je iz lica, svojim prednjim zubima, izvadio ostatke štita, nakon čega su mu ispali prednji zubi i niko nije imao tako lijepo lice, bez prednjih zuba, kao što je imao Ebu Ubejde. 

Kada je Omer ibn El-Hattab, r.a., stigao do mjesta Serg, u blizini Tebbuka, čuo je da u Siriji vlada kuga, rekao je: „Ako umrem, a Ebu Ubejde bude živ imenovaću ga za svog nasljednika, pa ako me Allah, dž.š., upita zašto sam njega imenovao da upravlja Muhammedovim ummetom, reći ću: „Zato što sam čuo Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da kaže: „Svaki narod je imao svog povjerenika / emina a povjerenik ovog ummeta je Ebu Ubejde ibn El-Džerrah.“ Neki ljudi su na to rekli: Šta je sa velikodostojnicima Kurejša, misleći na nasljednike Fihra. Zatim je Omer, r.a., rekao: „Ako umrem, a Ebu Ubejde ne bude živ, ostaviću za nasljednika Muaza ibn Džebela, pa ako me moj Gospodar za to upita, reći ću: Zato što sam čuo Tvog Poslanika, s.a.v.s., da kaže: „Zaista će Muaz ibn Džebel biti proživljen prije ostalih učenjaka na udaljenosti pogleda.“

Jednom prilikom je Omer, r.a., rekao svome društvu: „Hajde neka svako od vas poželi neku želju. Neko od njih je poželio punu kuću zlata, drugi dirhema, treći dijamanata, da ih potroše na Allahovom putu. Tada Omer reče: „Ja bih želio imati punu kuću ljudi poput Ebu Ubejde ibn El-Džerraha, Muaza ibn Džebela i Huzejfe, da ih postavim za svoje namjesnike.“

Huzejfe, r.a., priča da su Poslaniku, s.a.v.s., došli dvojica biskupa, El-Akib i Es-Sejjid, iz Nedžrana i rekli mu: Pošalji sa nama jednog dobro povjerljivog čovjeka. Poslanik im reče da će sa njima poslati uistinu povjerljivog čovjeka. Tada su ashabi željno očekivali da vide koga će Poslanik, s.a.v.s., poslati sa njima, pa Poslanik reče: „Ustani, o Ebu Ubejde!“, pa ga je poslao sa njima.

Ebu Ubejde, r.a., se posebno isticao u svojoj skromnosti, blagosti i lijepom ponašanju, tako da je Poslanik, s.a.v.s., za njega rekao: „Kada bih htio, svakom od vas bih našao mahanu u njegovom ponašanju, osim Ebu Ubejde.“ 

Poslanik, s.a.v.s., je jednom prilikom poslao vojsku u pravcu morske obale. Bilo ih je trista vojnika i za komandanta je postavio Ebu Ubejdu ibn El-Džerraha. Kada im je ponestalo opskrbe onda je Ebu Ubejde naredio da se sva preostala hrana sakupi na jedno mjesto i štedljivo ih je hranio dajući im samo po nekoliko datula, sve dok nisu počeli dobijati samo po jednu datulu dnevno. Jedan čovjek je upitao ashaba koji je bio s njima: Pa šta vam je koristila ta jedna datula? On odgovori: To smo najbolje osjetili kada je i toga nestalo. Zatim su došli do obale mora. Tu su zatekli veliku ogromnu ribu (kit), koju je morska voda izbacila na obalu. Ebu Ubejde je prvo rekao: „To je lešina.“ Nakon toga je promijenio mišljenje pa je rekao: „Ne, mi smo Poslanikovi izaslanici i mi smo na Allahovom putu, pa slobodno jedite.“ Oni su se tom ribom hranili osamnaest dana. Nakon toga je Ebu Ubejde naredio da se njena dva rebra odusprave i ispod toga je prošao konjanik a nije dodirnuo gornju stranu rebara.“ 

Abdullah ibn Mes'ud, r.a., je rekao: „Najodabraniji od Poslanikovih ashaba su: Ebu Bekr, Omer i Ebu Ubejde.“ 

Kada je Omer, r.a., preuzeo hilafet onda je smijenio Halida ibn Velida, r.a., i postavio Ebu Ubejdu za glavnog vojskovođu. Dok su opsjedali Damask Ebu Ubejde, reče Halidu: „Hajde, klanjaj kao imam ljudima, ti si preči od mene. Halid mu na to reče: „Ne mogu ja biti imam čovjeku za kojeg je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Svaki narod je imao svog povjerenika / emina a povjerenik ovog ummeta je Ebu Ubejde ibn El-Džerrah.“ 

Prenosi se da je Ebu Ubejde, r.a., imao običaj prolaziti kroz kamp svojih vojnika i ovako ih savjetovati: „Mnogo je onih koji svoje odijelo čiste ali vjeru prljaju. Mnogo je onih koji sebe smatraju plemenitim a oni su ustvari poniženi. Svoje stare grijehe čistite činjenjem novih dobrih dijela!“ 

Kada je Omer, r.a., stigao u Šam dočekali su ga ugledni velikodostojnici, a Omer ih upita: „Gdje je moj brat Ebu Ubejde? Oni mu rekoše: Uskoro će stići. Tada je stigao Ebu Ubejde, jašući na devi čiji povodac je bio obični konopac. Nazvao mu je selam. Kada su se rukovali obojica su zaplakali. Tada mu je Omer rekao da ga odvede njegovoj kući, a Ebu Ubejde mu reče: Što ćeš kod mene, samo da cijediš svoje oči zbog mog stanja. Kada je Omer ušao u njegovu kuću nije zatekao ništa osim njegove sablje, štita i sedla. Tada mu Omer reče: -Ti si ovdje namjesnik a nemaš ništa u kući, gdje ti je hrana? Tada mu Ebu Ubejde iz pocrnjele kofe izvadi nekoliko suhi datula, i reče: -O vladaru pravovjernih, ovo mi je dovoljno dok sam na dunjaluku. Omer je tada zaplakao i rekao: -Sve nas je dunjaluk promijenio osim tebe, o Ebu Ubejde.“ 

Obzirom da je u Šamu 18. godine po Hidžri zavladala velika kuga, Omer, r.a., je pokušao da vrati Ebu Ubejdu u Medinu, pa mu je napisao ovakvo pismo: „Hitno si mi potreban, jer imam problem koji ne mogu bez tebe riješiti, pa požuri da što prije dođeš!“ Kada je Ebu Ubejde pročitao pismo, rekao je: „Ja znam zašto me zove, on želi da ostavi u životu (spasi) onoga ko mora umrijeti.“ Nakon toga mu je odgovorio ovako: „O vladaru pravovjernih, ja sam razumio šta si sa ovim htio, pa mi halali što ti se ne mogu odazvati. Ja sam sa svojom vojskom i moj život nije ništa vrijedniji od njihovih života.“ Kada je Omer dobio odgovor zaplakao je. Prisutni ga upitaše: -Je li umro Ebu Ubejde? On im odgovori: -Nije, ali samo što nije.“ Kada je Ebu Ubejde umro i kuga se tada povukla. 

Mervezi kaže: Prenosi se da je broj Ebu Ubejdine vojske bio trideset i šest hiljada, pa je ostalo samo šest hiljada. 

Ebu Ubejde je krenuo da obavi namaz u Bejrul-Makdisu a za svog nasljednika je postavio Muaza ibn Džebela. Smrt ga je zatekla u blizini mjesta Bejsan u Palestini. To je bilo 18. po Hidžri i tada je imao pedeset osam godina. 

Autor: Fuad Sedić