Ebu Bekrovo puno ime je Abdullah ibn Ebi Kuhafe Osman ibn Amir iz plemena Kurejš. Nazvan je es-siddik / istinoljubiv, jer je odmah povjerovao u događaj Isra' i miradža, koji se desio Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., kao i druge vijesti koje je čuo od njega. 

U nekim predajama stoji da je Ebu Bekr, r.a., povjerovao u Muhammedovo poslanstvo još kada je Muhammed, kao dvanaestogodišnjak prošao pored svećenika Behire u Busri. Također se spominje da je on posredovao između Muhammeda i Hatidže da sklope brak. Neki spominju da mu je bilo ime Abdul-Ke'abe/obožavalac Kabe, pa mu je Poslanik promijenio to ime. 

Između ostalih njegovih naziva bio je i Atik. Aiša, r.a., pripovijeda da je Poslanik jednom prilikom sjedio sa ashabima pored Kabe kada se pomolio Ebu Bekr, te Poslanik reče: „Ko želi da gleda u atika (onoga koji je oslobođen) od džehennemske vatre neka gleda u Ebu Bekra.“

On je najodabraniji ashab, prvi je odrasli muškarac koji je povjerovao u poslanstvo Muhammeda, s.a.v.s., i on je njegov vjerni drug u svim prilikama, njegov saputnik u hidžri na što ukazuje kur'anski ajet: „Kad su njih dvojica bili u pećini i kada je on rekao svome drugu: „Ne brini se, Allah je s nama.!“ Poznato je da se Ebu Bekr, r.a., skupa sa Poslanikom, bježeći od mušrika, sklonio u pećinu Sevr, južno od Mekke. Ebu Bekr je ušao prvi u pećinu i svojom košuljom koju je pocijepao začepio sve zmijske rupe. Posljednju rupu je začepio sa svojom petom, bojeći se da ne bi zmija ujela Poslanika. Kada ga je Poslanik upitao gdje mu je košulja on mu je ispričao šta je uradio. Tada je Poslanik, s.a.v.s., digao ruke i proučio ovu dovu: „Allahu moj, daj da Ebu Bekr bude sa mnom na istoj deredži na Sudnjem danu.! Pa je Allah, dž.š., obavijestio Poslanika da mu je primio tu dovu.“

Enes ibn Malik, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Najmilostiviji od moga ummeta je Ebu Bekr, najstrožiji u vjeri je Omer, najiskreniji u stidljivosti je Osman, najbolji poznavalac halala i harama je Muaz, najbolji poznavalac nasljednog prava je Zejd i svaki narod je imao svoga povjerenika a povjerenik ovoga umeta je Ebu Ubejde.“ 

Bio je pravi velikan i uglednik u Mekki. Poznavao je porijekla arapskih plemena i njihov historijat tako da su ga Arapi zvali: kurejševićki alim. Imao je mnogo vrlina a među njima je i to da ni u džahilijetskom vremenu nije pio alkohol. Žrtvovao je sebe i svoj imetak za islam. Sve te lijepe osobine i požrtvovanost za islam su opredijelile ashabe da njega izaberu za prvog halifu, nakon Poslanikove smrti, 11.h.g. Njegov hilafet je trajao dvije godine i tri i po mjeseca.

U pohodu na Tebuk Ebu Bekr, r.a., je nosio bajrak. Devete godine po hidžri Poslanik, s.a.v.s. ga je poslao da bude glavni vodič ljudima na hadžu. 

 

Ebu Bekr će biti pozvan da uđe sa svih osam džennetskih vrata 

 

Poznato je da Džennet ima osam vrata, za razliku od Džehennema koji ima sedam vrata, što takođe ukazuje da je Allahova milost nadjačala Njegovu srdžbu. Svako od dobročinitelja će ulaziti na vrata onih djela kojih je činio najviše. 

Ebu Hurejre, r.a., pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da je rekao: „Ko udijeli par (konja, deva i sl.) na Allahovom putu, biće pozvan sa džennetskih vrata: -O Allahov robe, ovo je veliko dobro. Ko bude redovno klanjao namaz, biće će pozvan sa namaskih vrata. Ko bude mudžahid biće pozvan sa džihadskih vrata. Ko bude od davalaca zekata biće pozvan sa zekatskih vrata. Ko bude postač biće pozvan sa postačkih vrata Rejjan. Tada Ebu Bekr, r.a., upita: -Šta treba da uradi neko da bi bio pozvan sa svih džennetskih vrata i da li će iko biti pozvan da uđe na sva džennetska vrata? Poslanik, s.a.v.s., mu odgovori: -Hoće, i ti ćeš biti od njih.“ Ibn Hadžer u komentaru ovog hadisa kaže da su još preostala vrata za one koji opraštaju ljudima i koji se kontrolišu u srdžbi, vrata za one koji se na Allaha oslanjaju i koji će ući u Džennet bez polaganja računa, te vrata zikra, ili vrata iluma. 

Ebu Bekr je bio vrlo omiljen u svome narodu, pa kada je primio islam pozvao je u njega one u koje je imao povjerenje. Tako su preko njega islam primili Osman, Talha, Zubejr, Se'ad i Abdurrahman ibn Avf.

U predajama stoji da je iman Ebu Bekra, r.a., jači od imana cijelog ummeta i on je uistinu bio nenadmašiv što se tiče činjenja dobrih dijela. Jednom prilikom je Omer, r.a., pokušao da ga pretekne pa nije uspio. Zejd ibn Erkam, r.a., kaže da je čuo Omera, r.a., kako priča: „Poslanik, s.a.v.s., nam je naredio da dajemo sadaku a to se desilo kada sam imao podosta imetka, pa sam rekao: -Ako ikad uspijem nadmašiti Ebu Bekra u dobru to ću učiniti danas, pa sam donio polovinu svog imetka. Poslanik me upitao šta sam ostavio svojoj familiji, a ja mu rekoh: -Isto toliko koliko sam donio. Tada je Ebu Bekr, r.a., došao sa svim svojim imetkom, pa kada ga je Poslanik upitao šta je ostavio familiji, rekao je: -Ostavio sam im vjeru u Allaha i Njegovog Poslanika. Tada Omer reče: -Nikada se više s tobom ni u čem neću natjecati.“ 

Kada je Ebu Bekr, r.a., otkupio Bilala, r.a., iz ropstva kojeg su Mekkelije mučile za pet oka zlata, tada su mu rekli: -Da si nam dao i jednu oku za njega mi bi smo ti ga prodali. On im je na to odgovorio: -Da mi ga niste prodali osim za stotinu oka, ja bih ga od vas otkupio.“ Spominje se da je oslobodio još šest muslimana pored Bilala, koji su bili izloženi patnji. Kada je primio islam imao je četrdeset hiljada dirhema, pa ih je sve trošio na putu islama, tako da je umro a nije imao ni jednog dirhema. 

Ebu Bekr, r.a. je bio taj koga je Poslanik, s.a.v.s., više puta imenovao da ga mijenja u namazu, kao imam, pogotovo u njegovoj smrtnoj bolesti. Poslanik je mnogo cijenio i uvažavao njegovo mišljenje na što ukazuje i slijedeći primjer. Kada je Poslanik htio da pošalje u Jemen Muaza ibn Džebela, r.a., upitao je Ebu Bekra za njegovo mišljenje, pa kada ga je on u tome podržao, Poslanik je rekao: „Zaista Allah Koji je iznad nebesa ne želi da Ebu Bekr pogriješi.“ Također Poslanik, s.a.v.s., kaže njemu i Omeru: „Kada bi se vas dvojica složili po nekom pitanju ja ne bih želio da vam proturječim.“ Na dan bitke na Bedru Poslanik je rekao Aliji i Ebu Bekru: „Sa jednim od vas je melek Džibril a sa drugim Mikail i Israfil, snažni melek koji prisustvuju bici.“

Dok je Ebu Bekr, r.a., bio halifa neki ljudi su mu sugerisali da za namjesnike postavlja učesnike bitke na Bedru, na što im on reče: „Ja uistinu znam njihov veliki stepen i položaj pa mrzim da ih uprljam dunjalukom.“ 

Ebu Bekr, r.a., je umro u ponedjeljak, u mjesecu džumadel-ula, 13. h.g., i tad je imao šezdeset i tri godine, kao što je imao i Poslanik, s.a.v.s., kada je umro. Ukopan je skupa s njim u Aišinoj, r.a., sobi, danas, u prostoru Poslanikove, s.a.v.s., džamije u Medini.

 

Autor: Fuad Sedić