Za razliku od svoje braće Halida i Amra, r.a., Eban je primio islam relativno kasno. U bici na Bedru Eban je učestvovao kao mušrik i tu su mu poginula dvojica braće kao nevjernici, El-As i Ubejde ibn Seid. 

Kada je njegov amidžić Osman ibn Affan, r.a., za vrijeme ugovora na Hudejbiji ušao u Mekku, kao Poslanikov pregovarač, Eban ibn Seid ga je tada uzeo pod svoju zaštitu, stavivši ga na sedlo iza sebe i tako su ujahali u Mekku. 

Kada su se njegova braća Halid ibn Seid i Amr ibn Seid, r.a., vratili iz hidžre u Abesiniju i stigli u Medinu, pozvali su svoga brata Ebana u islam. 

Spominje se da je on baš tih dana boravio u Šamu kao trgovac i da se susreo sa jednim kršćanskim monahom koji mu je u detalje opisao Muhammeda, s.a.v.s., i priznao ga kao Božijeg poslanika. Kada su se rastajali taj monah reče Ebanu da mu poselami tog dobrog čovjeka. Kada se Eban vratio u Mekku sakupio je ljude i ispričao im to što se dogodilo. 

 Taj događaj se poklopio skupa sa ovim pozivom njegove braće da pređe na islam, što je on i učinio. Došao je kao muhadžir u Medinu prije oslobođenja Mekke. Kaže se da je Eban skupa sa Poslanikom, s.a.v.s., učestvovao u bici na Hajberu. 

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je devete godine po Hidžri, imenovao Ebana ibn Seida kao svog namjesnika u Bahrejnu (istočno područje Saudijskog poluotoka). 

Poginuo je skupa sa svojim bratom Halidom u bici kod Edžnadejna, trinaeste godine po Hidžri. 

 

Autor: Fuad Sedić