Neki smatraju da mu je ime Džabir, umjesto Džebr. Ibn Sead smatra da su bila trojica braće: Džabir, Džebr, i Abdullah i da je Džebr bio najstariji od njih. 

Imam Malik bilježi u svom Muvetta'u hadis koji prenosi Džabir ibn Atik, r.a., u kojem se kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., došao da obiđe bolesnog Abdullaha ibn Sabita, r.a., pa ga je zatekao u besvjesnom stanju. Poslanik, s.a.v.s., ga je pozvao ali se on nije odazivao. Tada je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Inna lillahi ve inna ilejhi radži'un / Mi smo Allahovi i Njemu se vraćamo! O Ebu Rebi'e, pored naše želje da živiš među nama Allahova odredba je bila preča. Tada su žene počele plakati a Džabir ibn Atik, r.a., ih je počeo ušutkivati. Tada mu Poslanik, s.a.v.s., reče: -Pusti ih neka sada plaču, ali kada izdahne onda neka ne nariču za njim! Tada njegova kćerka reče: -Tako mi Allaha, nadala sam se da ćeš poginuti kao šehid, već si bio pripremio oružje i ostalo što je potrebno za borbu. Poslanik, s.a.v.s., joj tada reče: -Allah će njemu dati nagradu prema njegovom nijjetu (namjeri). A koga vi ubrajate među šehide- upita Poslanik prisutne. Oni rekoše: -Onaj koji pogine na Allahovom putu je šehid. Tada Poslanik, s.a.v.s., reče: -Pored tog načina pogibije ima još sedam vrsta šehida: čovjek koji umre od neke kuge (zarazne bolesti) je šehid, ko se utopi je šehid, ko umre od upale porebrice (pluća i sl.) je šehid, ko umre zbog stomačne bolesti je šehid, ko umre u požaru je šehid, ko umre pod ruševinama je šehid, žena koja umre u trudnoći (ili prilikom porođaja) je šehid.“ 

Nakon dolaska Allahovog Poslanika, s.a.v.s., i ashaba u Medinu, Poslanik je zbratimio ovog ashaba sa Habbabom ibn Erettom. Pored učešća na Bedru Džebr, r.a., je učestvovao i u ostalim poznatim bitkama i pohodima. Na dan oslobođenja Meke Džebr, r.a., je nosio bajrak plemena Benu Muavije. 

Nakon Poslanikove, s.a.v.s., smrti ovaj ashab je relativno dugo živio. Spominje se da je umro 61. godine po Hidžri, za vrijeme vladavine Jezida ibn Muavije, i tada je imao 91 godinu. 

 

Autor: Fuad Sedić