Kaže se da je on bio osmi musliman. Prije prelaska na islam ime mu je bilo „Abdul-Ke'abe“ ili Abdu Amr (rob Kabe ili Amrov rob), pa mu je Poslanik, s.a.v.s., promjenio ime u Abdurrahman. 

Rođen je u Meki 44. godine prije hidžre, u plemenu Kurejš. Jedan je od desetorice ashaba kojima je Allahov Poslanik, s.a.v.s., obećao Džennet (ašere mubeššere). Također je bio među šestoricom članova savjetodavnog vijeća (eš-šura) koje je Omer odredio da između sebe izaberu halifu, nakon njegove smrti. 

Bio je vrlo darežljiv, hrabar i ugledan ashab koji je svojim postupcima dokazao da je od najodabranije skupine, koju je Allah, dž.š., odredio da budu Muhammedovi, s.a.v.s., sljedbenici. 

Abdurrahman ibn Avf i Ebu Bekr, r.a., su jedina dvojica ashaba za kojima je Allahov Poslanik, s.a.v.s., klanjao, a oni bili imami. Mugire ibn Šu'be je upitan: „Je li Allahovog Poslanika, s.a.v.s., predvodio iko u namazu od ovog ummeta, osim Ebu Bekr? On reče: -Jeste. Zatim je spomenuo da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., uzeo abdest, čineći mesh po svojim mestvama i svojoj čalmi, zatim su klanjali za Abdurrahmanom ibn Avfom, jedan rekat od sabahskog farza, a kada je on predao selam onda su doklanjali jedan rekat koji ih je mašio.“ U drugoj predaji se još kaže da je Abdurrahman htio ustupiti Poslaniku da predvodi džemat, ali mu je on pokazao da ostane na svom mjestu i da nastavi klanjati.

Odbio je da preuzme hilafet nakon Omera, mada su ga neki ashabi predlagali za tu funkciju. Skromno se povukao iz toga, predlažući Osmana, r.a., i želeći time da očuva slogu i zajedništvo među ashabima. Jednom prilikom je čovjeku, koji ga je predlagao za halifu, rekao: „Tako mi Allaha, da uzmeš nož i staviš ga na moj vrat te ga presječeš, draže mi je nego da ja budem na tom položaju.“ 

Bez obzira što je bio od najbogatijih ashaba to ga nije učinilo da se oholi, niti da se uzdiže svojim bogastvom. Nastojao je biti pravedan, tako da je i svoje sluge oblačio u istu odjeću kao i svoju familiju, te se nije ničim razlikovao od svojih sluga. 

S obzirom da je bio među prvim sljedbenicima islama učestvovao je u najvažnijim bitkama, kao što su: Bedr, Uhud i ostale. Na Uhudu je zadobio dvadeset i jednu ranu, neke od njih su pogodile njegovu nogu pa je šebao, r.a. Jednom prilikom je Poslanik, s.a.v.s., poslao izvidnicu i imenovao je Abdurrahmana ibn Avfa kao vođu, lično mu uručivši bajrak. Bio je vodič hadžija trinaeste godine po hidžri. Također je bio među ashabima koj su izdavali fetve u vrijeme Poslanika, s.a.v.s., Ebu Bekra i Omera. 

Abdurrahman ibn Avf, r.a., je prenio od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., šezdeset i pet hadisa. Evo jednog od njih. Nadr ibn Šejban je rekao Ebu Selemi, sinu Abdurrahmana ibn Avfa: -Ispričaj mi nešto od onoga što je tvoj otac čuo od Allahovog Poslanika. Tada mu ovaj reče: Pričao mi je moj otac, tj. Abdurrahman ibn Avf, r.a., uz ramazan, da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao:

„Allah vam je propisao post mjeseca ramazana a ja sam vam pokazao kako ćete njegove noći provoditi u ibadetu, pa ko od vas bude ramazan postio a noću klanjao, vjerujući u Allaha i nadajući se Njegovoj nagradi, biće očišćen od grijeha kao kada ga je majka rodila.“ 

Kada je Abdurrahman ibn Avf došao u Medinu kao muhadžir, Poslanik, s.a.v.s., je njega zbratimio sa Se'adom ibn Rebiom. Se'ad mu je tada ponudio polovinu svog imetka, pa ako treba i da se razvede sa jednom od svoje dvije žena, te da se nakon isteka iddeta Abdurrahman oženi sa njom. Na sve to mu Abdurrahaman reče: „Neka ti Allah dadne berićet u tvome imetku i tvojoj porodici, ti meni samo pokaži gdje je čaršija (pijaca). Istog dana je već nešto zaradio i tako nakon izvjesnog vremena on je već imao pozamašnu svotu para. Oženio se sa mehrom koji je bio grumen zlata. Kada je Poslanik, s.a.v.s., saznao za to rekao mu je: „Napravi velimu (svadbeni ručak) pa makar da zakolješ jednu ovcu.“ Nakon toga se nastavio baviti trgovinom. 

Od primjera njegove darežljivosti je da je u jednom danu oslobodio trideset robova. Bavio se trgovinom u kojoj mu je Svevišnji Allah dao veliki berićet, tako da je bio jedan od najbogatijih ashaba. Iz svoje zahvalnosti Allahu, dž.š., na tim blagodatima neizmjerno je dijelio i pomagao muslimane. To potvrđuje i naredna predaja u kojoj Talha ibn Abdullah kaže: „Većina stanovnika Medine se oslanjala na pomoć Abdurrahmana ibn Avfa, trećini njih je pozajmljivao kada bi im trebalo, drugoj trećini je pomagao da vrate dugove ako su bili nekome dužni i preostaloj trećini je davao pomoć, održavajući tako rodbinske veze.“ 

Jednom prilikom je podijelio na Allahovom putu sedamsto deva sa njihovim tovarima hrane i ostalih potrepština. 

Šekik prenosi da je Abdurrahman ibn Avf, r.a., jednom prilikom ušao kod Ummi Seleme, jedne od Poslanikovih supruga, i rekao joj: „O majko pravovjernih, ja se bojim da sam upropašten, jer sam najbogatiji Kurejšija. Prodao sam neku zemlju za četrdeset hiljada dinara. Ona mu na to reče: -Dijeli sadaku, jer sam čula Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da je rekao: „Zaista ima od mojih ashaba onih koje ja, nakon što se rastanem sa njima, nikada više neću vidjeti.“ Dalje Abdurrahman kaže: Nakon toga sam otišao Omeru, r.a., i obavijestio ga o tome što mi je Ummu Seleme rekla. Omer je otišao do Ummi Seleme i rekao joj: -Tako ti Allaha, reci mi jesam li ja od tih ashaba? Ona mu odgovori: -Tako mi Allaha, nisi, ali nakon tebe neću više nikoga obavještavati o tome.“ 

Ummu Bekr bint Misver kaže: „Kada je Abdrurrahman ibn Avf, r.a., prodao zemlju za četrdeset hiljada dinara, podijelio je to siromašnima iz plemena Benu Zuhre, muhadžirima i Poslanikovim suprugama. Misver kaže: Kada sam Aiši, r.a., donio udio od toga ona je upitala: -Ko je ovo poslao? Ja joj rekoh: -Abdurrahman ibn Avf. Ona na to reče: -Zaista sam čula Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da kaže: „Prema vama (mojim suprugama) neće biti milostiv niko osim oni koji su iskreni i strpljivi.“ Tada Aiša dodade: -Neka Allah napoji Ibn Avfa sa džennetskog Selsebila.“ 

Jednom prilikom se Halid ibn Velid, r.a., požalio Poslaniku, s.a.v.s., na Abdurrahmana ibn Avfa, r.a., pa mu Poslanik reče: „Halide, nemoj uznemiravati čovjeka koji je učestvovao u bici na Bedru. Kada bi ti podijelio koliko je brdo Uhud zlata, time ne bi dostigao ono što je on uradio.“ Halid na to reče: -Poslaniče, oni meni nešto prigovaraju pa im ja uzvratim. Tada Poslanik reče ashabima: „Nemojte uznemiravati Halida, zaista je on Allahova sablja, koju je On spustio protiv nevjernika.“ 

Jednom se među Talhom i Abdurrahmanom ibn Avfom desio nesporazum, pa kada se Talha razbolio Ibn Avf je došao da ga obiđe, našto mu Talha reče: „Brate, ti si, tako mi Allaha, bolji od mene. Ma nisam, odgovori Ibn Avf. Talha tada reče: Tako mi Allaha, jesi bolji od mene, zato što si me došao obići, a da si se ti razbolio ja te ne bih obišao.“

Abdurrahman ibn Avf, r.a., je umro u sedamdeset i petoj godini života, a to je bilo trideset i druge godine po hidžri. Ukopan je u medinskom mezarju El-Beki'. 

Kada je Abdurrahman ibn Avf umro Alija, r.a., je rekao: „Neka ti je hajirli odlazak, ti si živio u čistoći (vrijeme bez smutnji) i otišao si prije tame i nereda.“ 

 

Autor: Fuad Sedić