Abdullah ibn Abdullah ibn Ubejj (ibn Selul) ibn Malik ibn El-Haris je iskreni ashab a sin je najvećeg munafika koji je živio u vrijeme Allahovog Poslanika, s.a.v.s., poznatog po imenu Abdullah ibn Ubejj ibn Selul. Selul je ime njegove nene i po njoj je bio poznat. 

Abdullahu je bilo ime Hubab pa mu ga je Poslanik, s.a.v.s., promijenio u Abdullah. On je bio učesnik bitke na Bedru, kao i ostalih bitaka. Spominje se da mu je u bici na Uhudu ispao zub pa mu je Poslanik dozvolio da sebi napravi zub od zlata. 

Ovaj ashab je bio na velikom iskušenja s obzirom da mu je otac bio poznati munafik za života Allahova Poslanika, s.a.v.s., tako da se on vrlo često suprotstavljao ocu, radi Allahova hatora i u cilju zaštite islama i muslimana. Čak je bio i spreman da se s njim i fizički razračuna, ali mu to Poslanik, s.a.v.s., nije dozvolio, da se ne širi smutnja u muslimanskoj zajednici. Kada je njegov otac umro, onda je Abdullah tražio od Poslanika, s.a.v.s., njegovu džubbu da ga u nju zamota, i zamolio je Poslanika da mu on klanja dženazu, što mu je Poslanik udovoljio, iz poštivanja prema iskrenosti imana njegovog sina. Tu se vidi velikodušnost i samilost Poslanika koji je poslan kao milost svjetovima. Kada je Poslanik stao da mu klanja dženazu Omer, r.a., reče: -Pa zar tom munafiku da klanjaš? Poslanik reče: -Allah mi je dao da izaberem, pa je rekao: „Molio ti oprosta za njih ili ne molio, molio čak i sedamdeset puta, Allah im neće oprostiti...“(sura Et-Tevbe, 80) pa ja ću za njih moliti više od sedamdeset puta.“ Nakon što mu je Poslanik klanjao dženazu objavljen je ovaj kur'anski ajet: „I nijednom od njih, kad umre, nemoj dženazu klanjati, niti pored njegovog kabura stajati...“ (sura Et-Tevbe, 84). 

Abdullah ibn Abdullah ibn Ubejj, r.a., je poginuo kao šehid u bici na Jemami, 12. h.g. 

 

Autor: Fuad Sedić