Mustehab je da se klanja u džematu kod pomračenja Sunca ili Mjeseca, u vremenima kada nije pokuđeno klanjati. Oduljit će se prilikom učenja, ruku'a, sedžde i dove, sve dok se ne ukaže jasno sunce. Neće se učiti ezan niti ikamet, niti će se naglas učiti u namazu.

Od Kabise El-Hilalija se prenosi da je rekao: "Desilo se pomračenje Sunca u vrijeme Allahova Poslanika (a.s.). Izašao je uzbuđen, vukući za sobom odjeću, a ja sam tada s njim bio u Medini. Klanjao je namaz od dva rekata, u kojem je oduljio na stajanju. Kada je završio namaz, pomračenje se rastupilo i tada je rekao: Zaista su ovo Allahovi znaci kojima On zastrašuje, pa kada ih vidite, klanjajte namaz kao zadnji, propisani namaz koji ste klanjali."A zadnji namaz koji su klanjali bio je sabah-namaz. Tako, kusuf-namaz se klanja kao sabah-namaz, jer je bio u vrijeme duha-namaza. (...)

Od Ebu Jusufa se prenosi stav da se u kusuf-namazu uči naglas na osnovu predaje koja se prenosi od Aiše (r.a.), koja kaže: "Allahov poslanik (a.s.) je u namazu zbog pomračenja učio naglas. Kada bi završio s kiraetom proučio bi tekbir i odlazi na ruku', a kada bi se podigao sa ruku'a, izgovorio bi: 'Semiallahu limen hamideh rabbena ve lekel-hamd.' Zatim bi ponovo učio u namazu zbog pomračenja i činio četiri ruku'a na dva rekata i četiri sedžde."

Izrazita većina učenjaka fikha je uzela za argumenat ovaj Aišin (r.a.) hadis i stoji na stanovištu da namaz zbog pomračenja Sunca ima naročitu formu koja je specifična za njega i ima dodatak u odnosu na druge namaze. Taj dodatak je dodatni ruku' na svakom rekatu. To se prenosi i od Ibn Omera, Ibn Abbasa, Džabira i drugih ashaba.

Imami hanefijskog mezheba nisu uzeli u obzir ovaj stav, jer su ovaj dodatak u hadisu ocijenili kao slab, zbog kontradiktornosti. Ta kontradiktornost proizlazi iz toga što se navodi u drugim predajama da na svakom rekatu imaju po tri ruku'a, u drugoj predaji četiri ruku'a, a u trećoj po pet ruku'a na svakom rekatu.

Neki učenjaci hadisa smatraju da je ovaj broj ruku'a preko uobičajena dva greška nekih prenosilaca hadisa, a da je ispravna verzija ona u kojoj se navodi dva ruku'a u jednom rekatu. Neki kasniji učenjaci hadisa smatraju da su sve verzije ovoga namaza dozvoljene. (...)

Autor: Abdulhamid Mahmud Tuhmaz