Redovni sunnet-namazi, koji se klanjaju uz dnevne farzove, a zovu se još i pritvrđeni sunneti (mu'ekkede), ili oni čije se izvršenje traži pritvrđenijom naredbom u odnosu na ostale nafile. Njihova važnost je veoma blizu vadžiba, što se ogleda u činjenici da onaj koji ih ostavlja čini grijeh, ili odlazi u zabludu, ukoliko je ustrajan u tome i bez opravdanog razloga.

Druga vrsta nafila su ostali sunnet-namazi.

Redovni sunnet-namazi su: četiri rekata podnevskog sunneta koji se klanjaju prije farza i s jednim predavanjem selama, dva rekata prije sabahskog farza, dva rekata poslije podnevskog farza, dva rekata poslije akšamskog farza i dva poslije jacijskog farza. To se temelji na riječima Allahova Poslanika (a.s.) koji je rekao: Ko klanja dvanaest rekata u jednom danu i noći, bit će mu zauzvrat sagrađena kuća u Džennetu. (...)

Najpritvrđeniji sunnet je onaj kod sabah-namaza. To on jeste na osnovu hadisa Allahova Poslanika (a.s.): Dva rekata sabahskog sunneta su mi draža od Zemlje i svega što se na njoj nalazi, kao i riječi: Nemojte ih izostavljati, makar bježali ispred konjice! Zbog svega toga, ovaj se namaz izdvaja od ostalih po tome što ga nije dozvoljeno klanjati sjedeći bez opravdanog razloga i po tome što se naklanjava, ukoliko se propusti, zajedno sa farzom prije podne-namaza. U vjerodostojnoj predaji se navodi da je Poslanik (a.s.) naklanjao sunnet sabah-namaza, zajedno sa farzom, poslije izlaska sunca, kada su prespali sabah-namaz na jednom putovanju. Međutim, ukoliko se propusti samo sunnet, onda se on sam neće naklanjavati.

Nakon toga, po pritvrđenosti, dolaze četiri rekata koja se klanjaju prije farza podne-namaza. Od Aiše (r.a.) se prenosi da Allahov Poslanik (a.s.) nije izostavljao klanjanje četiri rekata prije farza i dva rekata prije sabaha.Ko ne uspije klanjati četiri rekata sunneta prije farza, klanjat će ih poslije farz-namaza. Od Aiše (r.a.) se prenosi da je Allahov Poslanik (a.s.) klanjao četiri rekata sunneta poslije farza, kada to ne bi uspio učiniti prije farza.

Zatim slijede ostali pritvrđeni sunneti koji su iste važnosti. Četverorekatni pritvrđeni sunneti se klanjaju s jednim selamom, a na sjedenju u sredini namaza ograničit će se samo na učenje tešehhuda. Kada se ustane na treći rekat, neće se učiti subhaneke, za razliku od ostalih nafila sa četiri rekata, koje se klanjaju tako što će se tešehhudu poslije prvog sjedenja dodati još i učenje salavata, a na trećem rekatu će se proučiti i subhaneke i e'uza, jer su svaka dva rekata zaseban namaz na više načina.

Zavjetni namaz po ovom pitanju je kao nafila, jer je on u osnovi nafila koja je stavljena u obavezu. Dozvoljeno je da se klanja s jednom predajom selama više od četiri rekata, ali je pokuđeno u dnevnim nafilama klanjati više od četiri rekata, a u noćnim više od osam rekata. Ne postoji predaja od Poslanika (a.s.) da je klanjao veći broj rekata od navedenog. Osnova je tačna predaja, a ono što nije utemeljeno na argumentu iz Šerijata nije dozvoljeno činiti. Štaviše, to je nedvojbeno pokuđeno i zabranjeno.

Noćne nafile su odabranije od dnevnih nafila, zato što su napornije za ljudski organizam. Allah (dž.š.) veli: Bokovi njihovi se postelja lišavaju i oni se Gospodaru svome iz straha i želje klanjaju, a dio onoga što im Mi dajemo udjeljuju. Najbolje je nafilu i noću i danju klanjati u trajanju od četiri rekata, prema Ebu Hanifi. Njegovi učenici (Ebu Jusuf i Muhamed) su stanovišta da je bolje da noćne nafile budu od po dva rekata sa jednim selamom, a na osnovu riječi Allahova Poslanika (a.s.) koji je rekao: Noćne nafile-namazi se sastoje od po dva rekata. (...)

Među ostalim nafilama, koje se ne klanjaju zajedno s dnevnim namazima, jeste i tehijjetul-mesdžid (pozdravni namaz), koji se klanja u svako vrijeme u kojem nije pokuđeno klanjati. Može trajati dva ili četiri rekata prije nego što se sjedne u džamiji. Utemeljen je na hadisu, kojeg prenosi Ebu Katade, a u kojem se navodi da je Allahov Poslanik (a.s.) rekao: Kada neko od vas uđe u džamiju, neka klanja dva rekata prije nego što sjedne. Ulaskom u džamiju s namjerom obavljanja farz-namaza ili klanjanjem s imamom, zamjenjuje se ova nafila, ukoliko je to klanjanje uslijedilo odmah po ulasku u džamiju. Ako se ponavlja ulazak u džamiju u jednom danu više puta, dovoljno je klanjati jedan tehijjetul-mesdžid. Osoba se ne oslobađa njegovog obavljanja ako sjedne, iako ga je bolje obaviti prije toga. Ko ne bude u stanju da ga obavi zbog gubljenja abdesta ili nekog nepredviđenog posla, lijepo je izgovoriti: Subhanallahi vel-hamdu lillahi ve la ilahe illellahu vallahu ekber.

U nafilu-namaz spadaju i dva rekata poslije uzimanja abdesta, prije nego što se s tijela osuši voda od abdesta. Allahov Poslanik (a.s.) je rekao: Koji god musliman propisno uzme abdest, a zatim klanja dva rekata kojima se okrene svojim srcem i licem, zagarantovan mu je Džennet.

U te nafile spada i duha-namaz. Najmanji broj rekata ovog namaza je dva, jer je Poslanik (a.s.) oporučio Ebu Hurejri da toliko rekata klanja. Od Ebu Hurejre se prenosi da je rekao: "Oporučio mi je moj prijatelj troje: post tri dana svakog mjeseca, dva rekata duha-namaza i da klanjam vitr-namaz prije spavanja." Najmanji broj rekata kojima se postiže potpunost ovog namaza jeste četiri. To se zaključuje na osnovu predaje, koja se prenosi od Aiše (r.a.): "Allahov Poslanik (a.s.) je klanjao četiri rekata duha-namaza i još je, koliko je htio, dodavao rekata." (...)

Sunnet je klanjati noćni namaz poslije jacije u trajanju od dva rekata i više, makar to bilo i prije spavanja. Od El-Mugire ibn Šu'be se navodi da je rekao: "Allahov Poslanik (a.s.) je klanjao noćni namaz toliko da su mu oticale noge. Kada mu je to spominjano, on je odgovarao: Zar ne trebam i ja biti zahvalni rob?!

Lijepo je klanjati četiri rekata prije ikindijskog farza, jer je Allahov Poslanik (a.s.) rekao: Neka se Allah smiluje čovjeku koji klanja četiri rekata- sunneta prije ikindijskog farza. Lijepo je klanjati četiri rekata prije i četiri poslije jacijskog farza. Također, lijepo je klanjati još dva, pored dva pritvrđena rekata, koja se klanjaju poslije podne-namaza, pa da tako bude ukupno četiri rekata poslije farza podne-namaza i šest rekata poslije farza akšam-namaza, sa predajom selama tri puta. Izdvaja se pritvrđeni namaz od onih koji su mustehab.

U nafile se ubrajaju i dva rekata koja se klanjaju u džamiji prilikom dolaska sa putovanja kući. Osnova ovog propisa je hadis kojeg prenosi Ka'b ibn Malik koji kaže: "Allahov Poslanik (a.s.) je prvo svraćao u džamiju, kada bi se vratio s putovanja, i klanjao dva rekata nafile, a zatim bi posjedio sa svijetom."

Salatul-istihara spada u nafile, a temelji se na hadisu koji prenosi Džabir (r.a.) koji kaže: "Allahov Poslanik (a.s.) nas je podučavao istihari-namazu u svim poslovima, kao nekoj suri iz Kur'ana. Zato, kada neko hoće nešto da uradi, neka klanja dva rekata nafile, a zatim neka prouči dovu: Allahumme inni estehiruke bi 'ilmike, ve estakdiruke bi kudretike, ve es'eluke min fadlikel-cazim, fe inneke takdiru ve la akdiru, ve ta'lemu ve la a'lemu, ve ente allamul-gujub. Allahumme in kunte ta'lemu enne hazel-emre hajrun li fi dini ve me'aši, ve 'akibeti emri, ili je rekao: fi 'adžili emri ve adžilihi, fakdirhu li, ve in kunte ta 'lemu enne hazel-emre šerrun li fi dini ve me'aši ve cakibeti etnri ili je rekao: fi cadžili emri ve adžilihi, fasrifhu canni vesrifni 'anhu, vakdir lijel-hajre hajsu kane, summe erdini. Zatim je spomenuo svoju nakanu."

Salatul-hadždže, također, spada u nafile-namaz, a na osnovu hadisa kojeg prenosi Abdullah ibn Ebi Evfa, u kojem kaže da je Poslanik (a.s.) rekao: Ko bude imao kakvu potrebu kod Allaha, ili kod nekoga od ljudi, neka se abdesti na najljepši način, pa neka klanja dva- rekata. Zatim neka zahavali Uzvišenom Allahu i neka prouči salavat na Poslanika (a.s.). Potom neka izgovori: La ilahe illellahu el-halimul-kerim, subhanallahi rabbil-caršil-cazim, el-hamdu lillahi rabbil-calemin, es'eluke mudžibati rahmetike, ve 'aza'ime magfiretike, vel-ganimete min kulli birr, ves-selamete min kulli ism, ve la teda' li zenben illa gafertehu, ve la hemmen illa ferredžtehu, ve la hadžeten hije leke ridan illa kadajteha ja erhamer-rahimin.

Četiri rekata tesbih-namaza, sa tri stotine puta izgovorenim riječima tesbiha, spadaju u nafilu, a na osnovu hadisa koji prenose Ibn Abbas i Ebu Rafi', u kojem se navodi da je Allahov Poslanik (a.s.) rekao El-Abbasu ibn Abdil-Muttalibu: Abbase, amidža, hoćeš li da ti dam, da te počastim, da ti podarim, hoćeš li da s tobom učinim deset djela? Ako ih ti učiniš, Allah će ti oprostiti grijehe prijašnje i potonje, stare i nove, nehotice i hotimično učinjene, male i velike, tajno i javno počinjene. Deset djela koje trebaš uraditi su da klanjaš četiri rekata. Na svakom rekatu ćeš učiti Fatihu i suru. Kada završiš s učenjem, izgovorit ćeš: Subhanellah vel-hamdu lillahi ve la ilahe illellahu vallahu ekber, petnaest puta. Zatim ćeš učiniti rukuc i izgovoriti to na ruku'u deset puta. Kada se ispraviš poslije ruku'a, izgovorit ćeš deset puta. Zatim ćeš otići na sedždu i izgovoriti to deset puta. Kada se vratiš sa sedžde, izgovorit ćeš to deset puta. To je skupa sedamdest i pet puta na jednom rekatu, a to ponovi na sva četiri rekata. Ako možeš da ga klanjaš jednom dnevno učini to, a ako ne možeš, onda jednom u sedmici. Ako to ne možeš, onda jednom u mjesecu, a ako nisi ni to u stanju uraditi, onda jednom godišnje. A ako, pak, ni to ne možeš, onda bar jednom u životu.

Autor: Abdulhamid Mahmud Tuhmaz