Mevlud II
Salih Gašević
Od Allaha koji traži pomoći,
neka mevlud Pejgamberu prouči.
U Džennetu koji traži hurija,
kad se mevlud uči neka posluša!
Za Džehennem koji misli i briži,
kad se uči mevlud, neka ne bježi!
Promislite, ovaj svijet hoće proć',
na Mahšer nam i na Sirat valja doć'.
Havda piti u Džennetu ko traži,
nek u srcu salavate zadrži:
Essalatu vesselamu 'alejke, ja Resulallah!
Dragi moji, što ću vama ja rijet,
poslušajte, to je jedan vasijjet.
Ko posluša što ću njemu besjedit',
njemu duša mirisala u Džennet.
Da Bog njemu svako dobro pokloni,
ko god mi se hajir dovom nakloni.
Pa ko hoće ovu dovu da uči,
musannifu nek Fatihu prouči:
(Za musannifovu dušu pročiti Fatihu)
Dragi Allah kako stvori Adema,
njim okiti ovaj dio alema.
Sedždu njemu učiniše meleki,
a Bog dragi pokloni mu pomoći.
Svog habiba na čelo mu nur dade,
i taj nur mu jedan zeman ostade.
Na Havvu ga potlje Allah prenese,
Šit se rodi pa ga na njeg' prenese.
Dođ' Ibrahim i Ismail na dunja,
oduljiće da kazujem drugo ja.
Kad se rodi rob u Boga najbolji,
nur je njegov, pa se njemu prikloni.
Koji traži da ga vatra ne gori,
neka srce salavatom otvori:
Essalatu vesselamu 'alejke, ja Resulallah!
On je soja golemoga i traga,
on najljepši i najbolji kod Boga.
Odabro je njega Allah svakako,
ali k'o on ost'o nije baš niko.
Bog stvorio Muhammeda najprije,
pejgamber se on rodio najpotlje.
On je poslat da naputi svakoga,
njegovo je svašto makbul kod Boga.
Koji traži da ga vatra ne gori,
neka srcem salavate govori:
Essalatu vesselamu 'alejke, ja Resulallah!
ROĐENJE PEJGAMBEROVO
Amina, majka Muhammed-pejgambera,
ona sadef rodi zrno bisera.
Kad je bila njim Amina hamila,
'alameta mnogo jeste vidjela.
Otac našeg Pejgambera Abdullah,
odabro je milosnika hak Allah.
Kad približi vakat da se on rodi,
svako dobro na 'vi svijet dohodi.
Rebiul-evvel, vakat bješe, proljeće,
ponedeljnik, noć dvan'esta doleće.
Kad je majka Muhammeda rodila,
kazala je da je čudo vidila:
„K'o svjetlica iz kuće nam poleće,
nur od njega do nebesa odleće.
Na hevaji melek dušek prostrije,
iz Dženneta po imenu Sundus je.
Tri bajraka razapeta viđoh ja,
poslušajte, što govorim vama ja.
Na magribu, na mašriku dva ajan,
treći bajrak baš od Kabe na tavan.
Odmah znadoh gdje je rob on najbolji,
dragom Bogu od svakoga najmil'ji.
Melaika mnogo sađe sa neba,
okruži se naša kuća ko Kaba.
Rastupi se duvar, a ja pogledah,
pokraj sebe mnogo čuda ugledah.
Iz Dženneta tri hurije dođoše,
Muhammeda svakojako fališe.
Blago tebi, sretna majko, zboriše,
a pohvalom mog sina spominjaše.
„Nikad nije majka 'vakog rodila!
Blago tebi što si njega nosila?“
A kad dođe vakat da se porodim,
ono dobro što će doći da vidim.
Bješe žeđa meni došla do duše,
jedan bardak šerbeta mi dadoše.
Studenije od snijega i b'jelje,
slađe bješe od šerbeta i ljepše.
I to šerbe što dadoše kad popih,
cijela se ja u nuru utopih.
Utopih se ja u nuru svakako,
a za sebe ja ne znadoh nikako.
Prifati me jedna ptica bijela,
opet meni dođe snaga cijela.
(Ovdje treba ustati na noge)
I rodi se car od dina onaj čas,
a u nuru utopi se svijet vas.
Vi salavat donesite na njega,
steći ćete nimet Džennet kod Boga.
Dobro li je salavate donosit',
i suzama svoje oči orosit'.
Koji želi da mu vatra ne udi,
neka srce salavatom probudi:
Essalatu vesselamu 'alejke, ja Resulallah!
Sve stvoreno učini se veselo,
Briga ode, život dođe na novo.
Na svijetu progovori stvar svaka,
Devletliji svašto reče: „Merhaba!“
Merhaba ti, care vel'ki, merhaba,
merhaba ti, znanja izvor, merhaba!
Merhaba, ej, svako moli od tebe,
merhaba, ej, Bož'ja milost na tebe!
Merhaba, ej, živu život, merhaba,
merhaba, ej, muki last si, merhaba!
Za gr'ješnike, mučenike ummeta,
moliš, tražiš, Božijega rahmeta.
Na svijetu ti si rahmet, merhaba,
za gr'ješnike ti se moliš, merhaba.
Ti si sv'jetlo svom ummetu veliko,
i u muci mnogome si pomog'o.
Mučenome pomagalac vazda si,
i drugoga sačuvati rada si.
Na srčanu ranu svaku vidiš ti,
na svijetu, što god ima, car si ti.
Koji traži da ga vatra ne gori,
neka srce salavatom napuni:
Essalatu vesselamu 'alejke, ja Resulallah!
Kad se rodi onaj Bož'ji milosnik,
Bog je njemu vazda bio pomoćnik.
Melaika b'ješe memnun odviše,
od veselja i nebesa igraše.
Amina se u tom času izgubi,
malo zatim opet bude pri sebi.
Pa pogleda — kad hurija nema tu,
a Muhammed Allahu se moli tu!
Prema Kabi u ćošetu bijaše,
dragom Bogu sve on sedždu činjaše.
Sedždu čini, a jezikom zboraše,
a šehadet prst u njega micaše.
Primakoh se pa poslušah šta veli;
za ummet se dragom Bogu on moli.
„Dragi Bože, pokloni mi Ti ummet,
nemoj na njih Ti bacati ukubet!“
U djetinjstvu on je isk'o ummetu,
u starosti naklanjaj se sunnetu.
Za nas moli kad je bio dijete;
mi griješni terk činimo sunnete.
Koji traži da ga vatra ne kosi,
neka srcem salavate donosi:
Essalatu vesselamu 'alejke, ja Resulallah!
U Mekki su prvi ljudi vidjeli,
onu noć su Kabu tavaf činili.
Kad je majka Muhammeda rodila,
pozdravom je Kaba sedždu činila.
Od veselja do zemlje se sagnula,
i natrag se bez zijana vratila.
Reče Kaba: „Evo sreće, svakako,
svijetsko se sunce rodilo žarko!"
Ćoše ćoši sve od Kabe govori:
„Evo, noćas, rob se rodi najbolji!
Njegov ummet goli, bosi polazit',
sa ta'zimom hoće mene ob'lazit'.
Od kipova i kufura opaćit'
i iz mene nevjerništvo izbacit'!“
Pejgamberski tadž na glavu nataknu,
a da u din zove vrijeme primaknu.
Prikuči mu četeresta godina
od kako je njega majka rodila.
Poče njemu Bož'ji Kur'an salazit',
a da u din zove, emer dolazit'.
U njega se svako čudo nalazit',
u iman mu vel'ki svijet dolazit'.
Od njeg' sjene nije bilo na zemlji,
jer od nura vas bijaše, bezbeli!
Više glave mubarek mu bijaše,
od oblaka jedno parče stajaše.
Kud god resul naš, Muhammed, iđaše,
vazda oblak više glave imaše.
Od svjetlosti biser zuba njegovih
u po noći iglu naći mog'o si.
Misk i amber miris odmah udari
kad mu kosa koji vjetar nadari.
K'o ružica znoj od njega miris'o,
mirisaše kud god on bi otiš'o.
Plod je dala hurma čim je usadi,
mivu jede od nje mnogo čeljadi.
Koji traži da ga vatra ne gori
neka srce salavatom napuni:
Essalatu vesselamu 'alejke, ja Resulallah!