Hadis: Muhammed b. Ubejj b. Ka'b, r.a., prenosi od svoga oca...
HADIS (Hakim)
El Hakim prenosi:
Muhammed b. Ubejj b. Ka'b, r.a., prenosi od svoga oca da je imao u ostavi hurmi pa mu se količina hurmi počela smanjivati te je jedne noći stražario. Došlo je stvorenje u liku punoljetnog dječaka. Nazvao mu je selam i on mu je odgovorio. Zatim je upitao: Ko si ti, džin ili čovjek? Rekao je: Ja sam džin. Pruži mi svoju ruku. Kada mu je pružio ruku, bila je to ruka psa, a dlaka pseća. Rekao je: Ovakva su džinska stvorenja. Upitao je (otac Ibn Ka'ba): Džini znaju da među njima nema čovjeka snažnijeg od mene, pa zbog čega si došao? Džin je odgovorio: Saznali smo da ti voliš sadaku, pa smo došli da uzmemo dio tvoje hrane. Upitao je (otac Ibn Ka'ba): Šta će nas zaštiti od vas? Odgovorio je: To je ajet iz sure el-Bekare: "Allah je - nema boga osim Njega - Živi i Vječni!" (el-Bekara, 255) i ko ga prouči kada omrkne, bit će zaštićen od nas sve dok ne osvane, a ko ga prouči kada osvane, bit će zaštićen sve dok ne omrkne. Kada je svanulo došao je (otac Ibn Ka'ba) Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., i spomenuo mu to, pa je Poslanik, s.a.v.s., rekao: Istinu je rekao pokvarenjak. (el-Hakim, el-Mustedrek ale-s-sahihajn, broj hadisa 2064)
ARAPSKI
عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ أُبَيِّ بْنِ كَعْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ كَانَ لَهُ جُرْنٌ مِنْ تَمْرٍ، فَكَانَ يَنْقُصُ، فَحَرَسَهُ ذَاتَ لَيْلَةٍ، فَإِذَا هُوَ بِدَابَّةٍ شِبْهِ الْغُلَامِ الْمُحْتَلِمِ، فَسَلَّمَ عَلَيْهِ، فَرَدَّ عَلَيْهِ السَّلَامَ، فَقَالَ: مَا أَنْتَ، جِنِّيٌّ أَمْ إِنْسِيٌّ؟ قَالَ: لَا بَلْ جِنِّيٌّ. قَالَ: فَنَاوِلْنِي يَدَكَ. فَنَاوَلَهُ يَدَهُ، فَإِذَا يَدُهُ يَدُ كَلْبٍ، وَشَعْرُهُ شَعْرُ كَلْبٍ، قَالَ: هَكَذَا خَلْقُ الْجِنِّ، قَالَ: قَدْ عَلِمَتِ الْجِنُّ أَنَّ مَا فِيهِمْ رَجُلٌ أَشَدُّ مِنِّي، قَالَ: فَمَا جَاءَ بِكَ؟ قَالَ: بَلَغَنَا أَنَّكَ تُحِبُّ الصَّدَقَةَ، فَجِئْنَا نُصِيبُ مِنْ طَعَامِكَ. قَالَ: فَمَا يُنْجِينَا مِنْكُمْ؟ قَالَ: هَذِهِ الْآيَةُ الَّتِي فِي سُورَةِ الْبَقَرَةِ: {اللهُ لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ الْحَيُّ الْقَيُّومُ} [البقرة: 255] مَنْ قَالَهَا حِينَ يُمْسِي أُجِيرَ مِنَّا حَتَّى يُصْبِحَ، وَمَنْ قَالَهَا حِينَ يُصْبِحُ أُجِيرَ مِنَّا حَتَّى يُمْسِيَ، فَلَمَّا أَصْبَحَ أَتَى رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ: صَدَقَ الْخَبِيثُ