Buharija | 2062
HADIS
Pričao nam je Muhammed ibn Selam, koga je obavijestio Mahled ibn Jezid, njega ibn Džurejdž, a ovoga Ata, prenoseći od Ubejda ibn Umejra da je Ebu Musa Ešari zatražio da bude primljen kod Omera ibn Hattaba, radijallahu anhu, pa mu nije dozvoljeno, jer je Omer tada bio zauzet, i on se vratio.
Kada je Omer završio posao, rekao je: Zar nisam čuo glas Abdullaha ibn Kajsa (Ebu Musaa)? Dozvolite mu ulazak!"
Rečeno je: Pa on se vratio."
Omer ga je potom pozvao, a on reče: Tako nam je naređeno."
Donijet ćeš mi za to dokaz!" – kazao je Omer.
Ebu Musa je otišao na sastanak ensarija i pitao ih.
To će ti posvjedočiti samo najmlađi između nas – Ebu Seid el-Hudri." Tako je on došao s Ebu Seidom el-Hudrijem i Omer reče: Kako je meni bila nepoznata ta naredba Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem! Zabavilo me je kleptanje ruku po trgovima (tj. rukovanje pri pogodbi)."
Mišljaše on (kaže Ebu Musa) na izlazak na pijacu radi trgovanja.
ARAPSKI
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلاَمٍ، أَخْبَرَنَا مَخْلَدُ بْنُ يَزِيدَ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، أَنَّ أَبَا مُوسَى الأَشْعَرِيَّ، اسْتَأْذَنَ عَلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ، وَكَأَنَّهُ كَانَ مَشْغُولاً فَرَجَعَ أَبُو مُوسَى، فَفَرَغَ عُمَرُ فَقَالَ أَلَمْ أَسْمَعْ صَوْتَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ قَيْسٍ ائْذَنُوا لَهُ قِيلَ قَدْ رَجَعَ. فَدَعَاهُ. فَقَالَ كُنَّا نُؤْمَرُ بِذَلِكَ. فَقَالَ تَأْتِينِي عَلَى ذَلِكَ بِالْبَيِّنَةِ. فَانْطَلَقَ إِلَى مَجْلِسِ الأَنْصَارِ، فَسَأَلَهُمْ. فَقَالُوا لاَ يَشْهَدُ لَكَ عَلَى هَذَا إِلاَّ أَصْغَرُنَا أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ. فَذَهَبَ بِأَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ. فَقَالَ عُمَرُ أَخَفِيَ عَلَىَّ مِنْ أَمْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَلْهَانِي الصَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ. يَعْنِي الْخُرُوجَ إِلَى تِجَارَةٍ.