Nesai
HADIS
Prenosi se od Es-Saiba, štićenika Hišam b. Zuhre, da je rekao: - Čuo sam Ebu Hurejru, r.a., kako kaže: Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s.:
Onome ko klanja namaz bez učenja Ummul-Kurana u njemu, on je manjkav, on je manjkav, on je manjkav i nije potpun. Upitao sam: O Ebu Hurejre, hoću li učiti i onda kada budem iza imama? On me uze za ruku i reče: - Uči je, Perzijanče, u sebi, jer sam čuo Allahovog Poslanika, s.a.v.s., kako kaže: - Kazao je Allah, dž.š.: - Podijelio sam namaz između Sebe i Svoga roba na dva dijela: jedan njegov dio pripada Meni, a drugi pripada Mome robu, a to je ono što traži. - Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s.: - Učite! Čovjek kaže: Hvala Allahu Gospodaru svjetova, a Allah, dž.š., uzvrati: - Hvali Me Moj rob. Kada kaže rob: Svemilosnom, Milostivom, tada kaže Allah: - Slavi Me Moj rob. A kada kaže rob: Gospodaru Sudnjeg dana, tada kaže Allah, dž.š.: - Veliča Me Moj rob. A kada kaže rob: Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo, kaže Allah, dž.š.: - Ovaj ajet je između Mene i Moga roba, a Mome robu pripada ono što on traži. A kada kaže rob: Uputi nas na pravi put, na put onih kojima si dao Svoje blagodati, a ne na put onih na koje si se rasrdio i koji su zalutali, Allah potvrdi: - Ovi pripadaju Mome robu, a Mome robu pripada ono što traži.
ARAPSKI
عن أبى هريرة– رضى الله عنه– يقول: "قال عسول الله– صلى الله عليه و سلم:﴿"مَنْ صَلَّى صَلاةً لَمْ يَقْرَأْ فِيهَا بِأُمِّ القُرْآنِ، فَهِىَ خِدَاجٌ. هِىَ خِدَاجٌ. هِىَ خِدَاجٌ. غير تمام!"، فَقُلْتُ: "يا أبَا هريرة، إنِّى أَحْيَانًا أَكُونُ وَرَاءَ الإمَامِ؟"، قال: "فَغَمَزَ ذِرَاعِى، وقال: "اقْرَأْ بِهَا فِى يا فارسىُّ نَفْسِكَ، ، فَإنِّى سَمِعْتُ رسولَ الله– صلى الله عليه و سلم– يقول: ﴿"قال الله تعالى: " قَسَمْتُ الصَّلاةَ بَيْنِى وَ بَيْنَ عَبْدِى نِصْفَيْنِ، فَنِصْفُهَا لِى وَ نِصْفُهَا لِعَبْدِى، وَ لِعَبْدِى مَا سَأَلَ."﴾، قال رسول الله– صلى الله عليه و سلم: ﴿"يقول العَبْدُ: ("الحَمْدُ ِللهِ رَبَّ العَالمَِينَ.")، يقول اللهُ–عز و جل–: "حَمِدَنِى عَبْدِى!"، وَ يَقُولُ العبد: ("الرَّحْمنِ الرَّحِيم.")، يقول اللهُ: "أَثْنَى عَلَىَّ عَبْدِى!"، يقول العبدُ: ("مَالِكِ يَوْمِ الدِّين.")، يقول لله–عز و جلُ: "مَجَّدَنِى عَبْدِى!"، يقول العبدُ: ("إيَّاكَ نَعْبُدُ وَ إيَّاكَ نَسْتَعِيَن.")، "فهَذِهِ الآية بَيْنِى وَ بَيْنَ عَبْدِى، –وَ لِعَبْدِى مَا سَأَلَ."، يقولُ العبدُ: ("اهْدِنَا الصِّرَاطَ المُسْتَقِيمَ، صِرَاطَ الَّذِينَ أَنْعَمْتَ عَلَيْهِمْ غَيْرَ المَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَ لا الضَّالِّينَ.")–: "فَهَؤُلاءِ لِعَبْدِى وَ لِعَبْدِى مَا سَأَلَ."﴾