Ebu Davud | 3198
HADIS
Ispričao nam je Muhammed b. Kesir, kog je obavijestio Sufjan prenijevši od Sa'da b. Ibrahima, a on od Talhe b. Abdullaha b. Avfa:
"Klanjao sam sa Ibn Abbasom dženaze-namaz. U njoj je učio Fatihu i rekao: 'To je sunnet."'
ARAPSKI
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَوْفٍ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ
ابْنِ عَبَّاسٍ عَلَى جَنَازَةٍ فَقَرَأَ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ فَقَالَ إِنَّهَا مِنَ السُّنَّةِ .
Šejh Karalić dodaje: El-Hakim bilježi od Ibn Adžlana da je čuo Seida b. Seida kada kaže: "Ibn Abbas je imamio dženazu, pa je Fatihu učio tako glasno da smo ga čuli, a potom je kazao: 'Proučio sam je glasno kako biste znali da je njeno učenje sunnet."' Prema ovome su postupali neki učenjaci iz generacije ashaba i ostalih. Oni su odabrali stav da se nakon prvog tekbira treba učiti Fatiha. Ovo je mišljenje i Eš-Šafija, Ahmeda b. Hanbela i Ishaka. Neki učenjaci vele da se Fatiha ne uči u dženaze-namazu, nego se samo uči Subhaneke, Salavati i dova za umrlog. Ovo je
mišljenje Ehu Hanife, Es-Sevrija i drugih učenjaka iz Kufe.