search

Tirmizi | 3757

HADIS

Seid ibn Zejd prenosi:

Čuo sam nekoga ko je psovao Aliju, r.a., u prisustvu nekih namjesnika, pa sam rekao: Zar ja to vidim kako psuju drugove Allahovog Poslanika, a.s., u vašem prisustvu a vi to ne osuđujete niti osujećujete. Čuo sam Muhammeda, a.s., da je rekao: Meni ne treba da govorim o nečemu što nije rekao pa da me o tome upita sutradan kad to saznam. Ebu Bekr je u Džennetu, Omer je u Džennetu, Alija je u Džennetu, Talha je u Džennetu, Zubejr je u Džennetu, Sad ibn Malik je u Džennetu, Abdur-Rahman ibn Avf je u Džennetu, Ebu Ubejda ibn el-Džerrah je u Džennetu, i prešutio sam da spomenem de- setog. Upitali su: A ko je deseti? Rekao sam: Seid ibn Zejd, misleći na sebe. Zatim sam nastavio: Tako mi Allaha, prisustvo nekog čovjeka u boju s Poslanikom, a.s., u kojem mu se lice zapraši bolje je od djela bilo koga od vas makar proživio vijek Nuha, a.s." (Bilježi Tirmizi, 3757, i kaže: Hadis je hasen-sahih.")

ARAPSKI

سعيد بن زيد: سمعَ من يسبُّ عليًا بحضرةِ بعضِ الأمراءِ، فقال: ألا أرى أصحابَ النبي صلى الله عليه وسلم يُسبُّون عندكم، ثم لا تُنكروا ولا تُغيروا سمعتُه صلى الله عليه وسلم يقولُ: "وإني لغنيُّ أن أقول عنه ما لم يقل فيسألني عنه غدًا إذا لقيتُه، أبو بكرٍ في الجنة، وعمرُ في الجنةِ، وعثمان في الجنةِ، وعليُّ في الجنةِ، وطلحةُ في الجنةِ، وزبيرُ في الجنةِ، وسعدُ بن مالكٍ في الجنةِ، وعبد الرحمن بنُ عوفٍ في الجنةِ، وأبو عبيدةَ بنُ الجرَّاح في الجنةِ"، وسكتًَ عن العاشرِ، قالوا: ومن هو العاشرُ؟ فقال: سعيدُ بنُ زيدٍ يعني نفسه، ثُمَّ قال: والله لمشهدُ رجلٍ منهم مع النبيِّ صلى الله عليه وسلم يغبرُ فيه وجهه خيرٌ من عملِ أحدكم ولو عمر عُمر نوحٍ

Povezano
ASHABI

Allahu se zavjetujem da neću više nikada pričati s Ibn ez-Zubejrom! - Nakon što se izbjegavanje između njih oduljilo, Ibn ez-Zubejr je tražio zauzimanje kod nje. Na to je ona odgovorila: - Ne! Tako mi Allaha, neću nikada prihvatiti zauzimanje za njega, niti ću prekršiti svoj zavjet! - Pošto se to dodatno oduljilo, Ibn ez-Zubejr se obratio El-Misveru b. Mahremu i Abdurrahmanu b. el-Esvedu b. Abdujegusu, obojica iz plemena Benu Zuhreta, i rekao im: - Allahom vas zaklinjem da me uvedete kod Aiše. Zaista nema pravo da se zavjetuje na prekidanje odnosa sa mnom! - Oni su se, umotani u svoje ogrtače, s njim uputili do Aiše i zatražili dopuštenje da uđu, riječima: - Neka je Allahov mir na tebe, Allahova milost i Njegov blagoslov! Možemo li ući? – Aiša je odgovorila: - Uđite! - Oni su upitali: - Svi mi? - Ona je odgovorila: - Da, uđite svi!, ne znajući da je s njima i Ibn Zubejr. On je iza njih i ušao iza zastora i zagrlio Aišu, neprestano je moleći da se pomire i plačući, a to su činili i El-Misver i Abdurrahman. No, ona nije razgovarala s njim i okretala je glavu, te su dvojica izmiritelja rekli: - Zaista je Vjerovjesnik, s.a.v.s., zabranio ono što si ti uradila, jer nije dozvolio muslimanu da izbjegava svoga brata više od tri noći! - Cijelo vrijeme su je opominjali i navaljivali da se pomiri, a ona im je svaki put skretala pažnju na zavjet i plakala, govoreći: - Zaista sam se čvrsto zavjetovala! - No, oni nisu prestajali, sve dok nije počela pričati s Ibn ez-Zubejrom. Kao iskup za svoj zavjet, oslobodila je četrdeset robova i, kada se poslije prisjećala svega toga, plakala je toliko da je suzama namakala rubac.

Buharija
ASHABI

Ovo je Hatidža. Dolazi ti s posudom u kojoj je hrana (ili piće), pa joj prenesi od njenog Gospodara selam i obraduj je kućom od čistog biserja u kojoj nema galame, niti boli

Buharija
ASHABI

Zapovjedi Ebu Bekru neka klanja (kao imam) ljudima. On je sažaljiv čovjek – reče ona. – Kad stane na tvoje mjesto, on će se raznježiti. On je ponovio (zapovijed), a i ona je ponovo (rekla svoje mišljenje). Šube kaže: – Poslije treće ili četvrte zapovijedi on je rekao: Vi ste baš kao žene koje su bile s Jusufom. Zapovjedite Ebu Bekru!"

Buharija | 3384