Buharija
HADIS
Pričao nam je Sulejman b. Harb, pričao nam je Hammad b. Zejd, pričao nam je Meabed b. Hilal el-Anezi, koji je rekao: - Jednom smo se okupili mi, stanovnici Basre, pa se uputili Enesu b. Maliku, r.a. Sa sobom smo poveli Sabita el-Bunanija, da ga, u naše ime, pita za hadis o šefaatu. Bio je u kući. Zatekli smo ga da klanja duha namaz i zatražili dopuštenje da nas primi. On nas je primio na svojoj postelji. Tada smo rekli Sabitu: Nemoj ga pitati ni za što dok ga prvo ne pitaš za hadis o šefaatu! On je poslušao i upitao: - Ebu Hamza! Evo, došla su ti tvoja braća iz Basre i pitaju te za hadis o šefaatu. - Ovaj odgovori: - Pričao nam je Muhammed, s.a.v.s.:
Kada nastupi Sudnji dan, ljudi će jedni druge stiskati u gužvi, pa će doći Ademu i obratiti se: - Zauzmi se za nas kod svoga Gospodara! - On će odgovoriti: - Nije mi to omogućeno! Nego, idite do Ibrahima. On je prijatelj Milostivog! - Oni će doći Ibrahimu s istom molbom, a on će kazati: - Nije mi to omogućeno! Nego, idite vi Musau. On je bez posrednika razgovarao s Allahom! - Oni će doći do Musaa, a on će odogovoriti na molbu: - Nije mi to omogućeno! Idite Isau, koji je ruh Allahov i riječ Njegova! - Oni će i njemu otići, a on će im kazati: - Nije mi to omogućeno! Otiđite Muhammedu, s.a.v.s.- Tada će doći meni, a ja ću reći: To je dato meni! Onda ću tražiti dopuštenje od svog Gospodara, a On će mi dozvoliti i nadahnuti me hvalom kojom ću Ga hvaliti, a koja mi je sada nepoznata. Tom hvalom ću mu se zahvaliti i pasti Mu na sedždu. Zatim će biti rečeno: - Muhammede! Podigni svoju glavu i reci; bit ćeš saslušan. I traži; bit će ti dato! I zauzmi se; tvoje zauzimanje će biti primljeno! - Ja ću reći: Gospodaru moj! Moj ummet, moj ummet! On će odgovoriti: - Muhammede! Idi i izvadi iz njega onoga u čijem srcu bude bilo imana koliko zrno ječma! - Ja ću otići i učiniti to, a zatim ću se vratiti i zahvaliti Mu istom hvalom. Zatim ću pasti na sedždu i opet će biti kazano: - Muhammede! Podigni svoju glavu i kaži; bit ćeš saslušan. I traži; bit će ti dato. I zauzmi se; tvoje zauzimanje će biti primljeno! - Tada ću uzviknuti: Gospodaru moj! Moj ummet, moj ummet! On će odgovoriti: - Idi i izvedi iz njega onoga u čijem srcu bude bilo imana koliko trun (ili zrno gorušice)! - Ja ću otići i uraditi to, a nakon toga ću se vratiti i zahvaliti Mu onom zahvalom. Zatim ću Mu pasti na sedždu, a On će reći: - Muhammede! Podigni svoju glavu i reci; bit ćeš saslušan. I traži, bit će ti dato! Zauzmi se i tvoje zauzimanje će biti prihvaćeno! - Ja ću zatražiti: Gospodaru moj! Moj ummet, moj ummet! On će onda reći: - Idi i izvedi iz njega onoga u čijem srcu bude bilo imana manje, još manje, i još manje od zrna gorušice! Izvedi ih iz vatre! - Otići ću i uraditi tako. - Kada smo izašli od Enesa, r.a., rekao sam nekom od naših saputnika: Posjetimo El-Hasana, koji se skrivao u kući Ebu Halife, pa da mu ispričamo ono što je nama ispričao Enes b. Malik.
Došli smo do njega i poselamili ga. On nam je dopustio da uđemo, pa smo mu rekli: Ebu Seide! Dolazimo ti od tvoga brata Enesa b. Malika. Nismo do sada čuli ništa slično onome što nam je ispričao o šefaatu. To je ovo... (pa smo mu ispričali cijeli hadis). On nam reče: - Još! - Na to smo kazali: Nije dodao ništa više! On reče: - Meni je ispričao cijeli prije oko dvadeset godina. Ne znam je li zaboravio ili je prezirao da se vi u to pouzdate. – Zatražili smo: Ebu Seide! Ispričaj nam! On se nasmija i reče: - Čovjek je stvoren brzopletim! To sam i spomenuo zbog toga što sam imao namjeru da vam ispričam! I meni je ispričao isto kao i vama, s dodatkom: Poslanik, s.a.v.s., rekao je: - Zatim ću se vratiti četvrti put i zahvaliti Mu istom zahvalom, nakon čega ću Mu pasti na sedždu. Tada će biti kazano: - Muhammede! Podigni svoju glavu i reci; bit ćeš saslušan! I traži; bit će ti dato! I zauzmi se; tvoje će zauzimanje biti primljeno! - Ja ću reći: Gospodaru moj, dozvoli mi da izvedem onoga ko je rekao: Nema boga osim Allaha! On će reći: - Tako Mi Mog ponosa i Moje Veličine, i Mog dostojanstva i Moje Uzvišenosti izvadit ću iz nje onoga ko bude rekao: Nema boga osim Allaha!
ARAPSKI
حدثنا سليمان بن حرب، حدثنا حماد بن زيد، حَدَّثَنَا مَعْبَدُ بْنُ هِلاَل العَنَزِىُّ، قَالَ: "اجْتَمَعْنَا نَاسٌ مِنْ أَهْلِ البَصْرَةِ، فَذَهَبْنَا إِلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ– رضى الله عنه– وَ ذَهَبْنَا مَعَنَا بِثَابِت البُنَانِىّ إِلَيْهِ، يَسْأُلُهُ لَنَا عَنْ حَدِيثِ الشَّفَاعَةِ، فَإِذَا هُوَ فِى قَصْرِهِ، فَوَافَقْنَاهُ يُصَلِّى الضُّحَى، فَاسْتَأْذَنَّا، فَأَذِنَ لَنَا وَ هُوَ عَلَى فِرَاشِهِ. فَقُلْنَا لِثَابِتٍ: "لاَ تَسْأَلْهُ عَنْ شَىْءٍ أَوَّلَ مِنْ حَدِيثِ الشَّفَاعَةِ."،فَقَالَ: "يَا أَبَا حَمْزَةَ، هَؤُلاَءِ إِخْوَانُكَ مِنْ أَهْلِ البَصْرَةِ جَاءُوكَ، يَسْأَلُونُكَ عَنْ حَدِيثِ الشَّفَاعَةِ؟"– فَقَالَ: "حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ – صلى الله عليه و سلم– قَالَ:"إِذَا كَانَ يَوْمُ القِيَامَةِ مَاجَ النَّاسُ بَعْضُهُمْ بَعْضٍ، فَيَأْتُونَ آدَمَ، فَيَقُولُونَ: "اشْفَعْ لَنَا إِلَى رَبِّكَ."، فَيَقُولُ: "لَسْتُ لَهَا وَ لَكِنْ عَلَيْكُمْ بِإِبْرَاهِيمَ، فَإِنَّهُ خَلِيلُ الرَّحْمَنِ."، فَيَأْتُونَ إِبْرَاهِيمَ، فَيَقُولُ: "لَسْتُ لَهَا، وَ لَكِنْ عَلَيْكُمْ بِمُوسَى، فَإِنَّهُ كَلِيمُ اللهِ."، فَيَأْتُونَ مُوسَى، فَيَقُولُ: "لَسْتُ لَهَا، وَ لَكِنْ عَلَيْكُمْ بِعِيسَى، فَإِنَّهُ رُوحُ اللهِ وَ كَلِمَتُهُ."، فَيَأْتُونَ عِيسَى، فَيَقُولُ: "لَسْتُ لَهَا، وَ لَكِنْ عَلَيْكُمْ بِمُحَمَّدٍ –صلى الله عليه و سلم–."، فَيَأْتُونَنِى، فَأَقُولُ: "أَنَا لَهَا."، فَأَسْتَأْذِنُ عَلَى رَبِّى، فَيُؤْذَنُ لِى، وَ يُلْهِمُنِى مَحَامِدَ أَحْمَدُهُ بِهَا، لاَ تَحْضُرُنِى الآنَ، فَأَحْمَدُهُ بِتِلْكَ المَحَامِدِ، وَ أَخِرُّ لَهُ سَاجِدًا، فَيُقَالُ: "يَا مُحَمَّدُ، ارْفَعْ رَأْسَكَ، وَ قُلْ يُسْمَعْ لَكَ، وَ سَلْ تُعْطَهْ، وَ اشْفَعْ تُشَفَّعْ."، فَأَقُولُ: "يَا رَبِّ، أُمَّتِى! أُمَّتِى!"، فَيَقُولُ: "يَا مُحَمَّدُ، انْطَلِقْ، فَأَخْرِجْ مِنْهَا مَنْ كَانَ فِى قَلْبِهِ مِثْقَالُ شَعِيرَةٍ مِنْ إِيمَانٍ."، فَأَنْطَلِقُ فَأَفْعَلُ، ثُمَّ أَعُودُ، فَأَحْمَدُهُ بِتِلْكَ المَحَامِدِ، ثُمَّ أَخِرُّ سَاجِدًا، فَيُقَالُ: "يَا مُحَمَّدُ، ارْفَعْ رَأْسَكَ، وَ قُلْ يُسْمَعْ لَكَ، وَ سَلْ تُعْطَهْ، وَ اشْفَعْ تُشَفَّعْ."، فَأَقُولُ: "يَا رَبِّ، أُمَّتِى! أُمَّتِى!"، فَيَقُولُ: " انْطَلِقْ، فَأَخْرِجْ مِنْهَا مَنْ كَانَ فِى قَلْبِهِ مِثْقَالُ ذَرَّةٍ– أَوْ خَرْدَلَةٍ– مِنْ إِيمَانٍ."، فَأَنْطَلِقُ فَأَفْعَلُ، ثُمَّ أَعُودُ، فَأَحْمَدُهُ بِتِلْكَ المَحَامِدِ، ثُمَّ أَخِرُّ سَاجِدًا، فَيَقُولُ: "يَا مُحَمَّدُ، ارْفَعْ رَأْسَكَ، وَ قُلْ يُسْمَعْ لَكَ، وَ سَلْ تُعْطَ، وَ اشْفَعْ تُشَفَّعْ."، فَأَقُولُ: "يَا رَبِّ، أُمَّتِى! أُمَّتِى!"، فَيَقُولُ: " انْطَلِقْ، فَأَخْرِجْ مَنْ كَانَ فِى قَلْبِهِ أَدْنَى، أَدْنَى، أَدْنَى مِثْقَالُ حَبَّةِ خَرْدَلٍ مِنْ إِيمَانٍ، فَأَخْرِجْهُ مِنَ النَّارِ."، فَأَنْطَلِقُ فَأَفْعَلُ،–
فَلَمَّا خَرَجْنَا مِنْ عِنْدِ أَنَسَ – رضى الله عنه– قُلْتُ لِبَعْضِ أَصْحَابِنَا: "لَوْ مَرَرْنَا بِالحَسَن، وَ هُوَ مُتَوَارٍ فِى مَنْزِلِ أَبِى خَلِيفَةَ، فَحَدَّثْنَاهُ بِمَا حَدَّثَنَا أَنْسُ بْنُ مَالِك؟"، فَأَتَيْنَاهُ، فَسَلَّمْنَا عَلَيْهِ، فَأَذِنَ لَنَا، فَقُلْنَا لَهُ: "يَا أَبَا سَعِيدٍ، جِئْنَاكَ مِنْ عِنْدِ أَخِيكَ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، فَلَمْ نَرَ مِثْلَ مَا حَدَّثَنَا فِى الشَّفَاعَةِ؟"، فَقَالَ: "هِيهِ!"، فَحَدَّثْنَاهُ بِالحَدِيثِ، فَانْتَهَى إِلَى هَذَا المَوْضِعِ، فَقَالَ: "هِيهِ!"، فَقُلْنَا لَهُ: "لَمْ يَزِدْ عَلَى هَذَا."، فَقَالَ: "لَقَدْ حَدَّثَنِى – وَ هُوَ جَمِيعٌ– مُنْذُ عِشْرِينَ سَنَةً، فَلاَ أَدْرِى، أَ نَسِىَ أَمْ كَرِهَ أَنْ تَتَّكِلُوا."، فَقُلْنَا: "يَا أَبَا سَعِيدٍ، فَحَدِّثْنَا."، فَضَحِكَ، وَ قَالَ: "خُلِقَ الإِنْسَانُ عَجُولاً، مَا ذَكَرْتُهُ إِلاَّ وَ أَنَا أُرِيدُ أَنْ أُحَدِّثُكُمْ، حَدَّثَنِى كَمَا حَدَّثَكُمْ بِهِ، قَالَ: ("ثُمَّ أَعُودُ الرَّابِعَةَ، فَأَحْمَدُهُ بِتِلْكَ المَحَامِدِ، ثُمَّ أَخِرُّ لَهُ سَاجِدًا، فَيُقَالُ: "يَا مُحَمَّدُ، ارْفَعْ رَأْسَكَ، وَ قُلْ يُسْمَعْ، وَ سَلْ تُعْطَهْ، وَ اشْفَعْ تُشَفَّعْ."، فَأَقُولُ: "يَا رَبِّ، ائْذَنْ لِى فِيمَنْ قَالَ: "لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللهُ."؟"، فَيَقُولُ: "وَ عِزَّتِى وَ جَلاَلِى، وَ كِبْرِيَائِى وَ عَظَمَتِى، لأُخْرِجَنَّ مِنْهَا مَنْ قَالَ: "لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللهُ.
El-Bunani je shodno Buna’eh بُنَائة – robinja Se’ada b. Lueja, koja ga je odgajala, pa je pripisan njoj, a možda i svojoj ženi. Možda je to i uličica u Basri u kojoj je stanovao, pa je i pripisan njoj, te je u njoj čovjek pristupio alimu s pitanjem.
Ljudi će jedni druge stiskati znači da će biti smeteni zbog velikih strahota koje će se desiti tog dana.
El-Kastalani je za dio izjave: Nego idite Ibrahimu dodao: - U prethodnom hadisu stoji: Adem će reći:Idite Nuhu! U ovome se ne spominje Nuh.
Na to ćemo reći da je moguće da je Adem, a.s., rekao: Idite Nuhu! Ili Ibrahimu! Većina predaja se ograničava samo na Nuha, zbog toga što je on bio poslat prije Ibrahima, ili je moguće da je u nekim od ovih predaja ispušteno navođenje Nuha zaboravom. A Allah najbolje zna!
U riječima: Zatražit ću dopuštenje od svog Gospodara misli se na dopuštenje za predvođenje općeg šefa’ata, kojeg je On obećao. To je šefa’at za otpočinjanje suđenja robovima, a tekst o tome je ispušten.
U Musnedu El-Bezara stoji da će Poslanik, s.a.v.s., reći: „Gospodaru moj, otpočni suđenje stvorenjima! Nakon toga će svaki narod slijediti ono čemu je robovao, bit će doveden Džehennem, djela će biti izvagana i listovi će se otvoriti. Zatim će biti postavljena Sirat ćuprija, kao i druge patnje koje će se zbiti na Danu suđenja, a veliki griješnici će ući u vatru.
Nakon toga on pojašnjava svoja druga zauzimanja i kaže: Moj Gospodar će me nadahnuti hvalom, kojom ću Ga hvaliti, a koju sada ne znam. Njegove riječi: manje, i još manje, i još manje u pojedinim nushama se navode dvaput, a kod El-Kešmejhenija tri puta. El-Kastalani smatra da je značaj ponavljanja u isticanju male količine koja predstavlja krajnju granicu neznatnosti imana, a to je potvrda. Dio izvesti ću ih iz nje u predaji Ebu Zerra glasi: izvesti iz vatre, a ovaj dio rečenice se ponavlja na tri mjesta. Posjetimo El-Hasana El-Basrija, koji se skrivao u kući Ebu Halife tj. koji se skrivao u kući Ebu Halife et-Ta’ija el-Basrija, strahujući od El-Hadždžadža b. Jusufa es-Sekafija.
Na kraju hadisa: Izvest ću iz nje onoga ko je rekao: - Nema boga osim Allaha! podrazumijeva se i dodatak da je Muhammed Allahov poslanik. Kod Muslima stoji: Dozvoli mi da izvedem onoga koji je rekao: - Nema boga osim Allaha! - On će reći: - Nemaš dozvolu za to, ali, tako Mi Moje časti i Moga ponosa, Moje Uzvišenosti i Moje svemoći, uistinu ću Ja izvesti onoga ko je rekao: - Nema boga osim Allaha! To znači da to izvođenje ne pripada tebi, nego ću Ja to učiniti iz poštovanja prema Svome Imenu i iz počasti prema Svojoj Jednoći.
Smisao ove izjave je da će izveden iz vatre biti i onaj koji izgovori: - Nema boga osim Allaha! - Uslov je da to potvrdi svojim srcem. Stoga neće izaći munafik koji to izgovori jezikom a ne potvrdi srcem. Zbog toga je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: - Najsretniji ljudi od mog šefa’ata na Kijametskom danu bit će oni koji su izgovarali: Nema boga osim Allaha, iskreno i srcem vjerujući, ili u svojoj duši. - Posebnost šefa’ata Allaha Uzvišenog jeste da se on odnosi na onoga koji to izgovori iskreno, pa makar to ne slijedila i njegova potvrda činjenjem dobrih djela, dok onaj na koga se odnosi Vjerovjesnikov, s.a.v.s., šefa’at jeste onaj koji tu svoju izjavu potvrdi činjenjem dobra. To je navedeno u djelu Šerhul-muškat. A Allah najbolje zna!