Buharija
HADIS
Pričao nam je Muhammed b. Sinan, pričao nam je Fulejh, pričao nam je Hilal koji je prenio od Ataa b. Jesara, a on od Ebu Hurejre, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., jednog dana, kada se kod njega zadesio neki stanovnik pustinje, držao govor.
Poslanik, s.a.v.s., govorio je o tome da je jedan od stanovnika Dženneta tražio dozvolu od Uzvišenog Allaha da sije i zasađuje. Na to ga je Allah upitao: - Zar nemaš sve što ti je potrebno? - On je odgovorio: - Naravno, sve imam, ali ja volim sijati i zasađivati. - Nakon toga, čovjek požuri i posija i za treptaj oka sjeme proklija, izniknu i uzrije i biše plodovi na guvnu sabrani u gomilama poput brda. Tada Uzvišeni Allah reče čovjeku: - Eto ti, sine Ademov, to te, uistinu, neće zasititi. - Na to onaj beduin reče: - Allahov Poslaniče, taj mora da je Kurejšija ili ensarija, koji su zemljoradnici. Mi nismo poput njih. - Tada se Allahov Poslanik, s.a.v.s., nasmijao.
ARAPSKI
حدثنا محمد بن سنان، حدثنا فليح، حدثنا هلال عن عطاء بن يسار، عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ – رضى الله عنه – أَنَّ النَّبِىَّ – صلى الله عليه وسلم – كَانَ يَوْمًا يُحَدِّثُ وَ عِنْدَهُ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ البَادِيَةِ – أَنَّ رَجُلاً مِنْ أَهْلِ الجَنَّةِ، اسْتَأْذَنَ رَبَّهُ فِى الزَّرْعِ، فَقَالَ: "أَ وَ لَسْتَ فِيمَا شِئْتَ؟"، قَالَ: "بَلَى، وَ لَكِنِّى أُحِبُّ أَنْ أَزْرَعَ." – فَأَسْرَعَ وَ بَذَرَ، فَبَادَرَ الطَّرْفَ نَبَاتُهُ وَ اسْتِوَاؤُهُ، وَ اسْتِحْصَادُهُ وَ تَكْوِيرُهُ أَمْثَالَ الجَبَالِ، فَيَقُولُ اللهُ تَعَالَى: "دُونَكَ يَا ابْنَ آدَمَ، فَإِنَّهُ لاَ يُشْبِعُكَ شَىْءٌ!" – فَقَالَ الأَعْرَابِىُّ: "يَا رَسُولَ اللهِ، لاَ تَجِدُ هَذَا إِلاَّ قُرَيْشِيًّا أَوْ أَنْصَارِيًّا، فَإِنَّهُمْ أَصْحَابُ زَرْعٍ، فَأَمَّا نَحْنُ فَلَسْنَا أَصْحَابُ زَرْعٍ."، فَضَحِكَ رَسُولُ اللهِ – صلى الله عليه وسلم
El-Buhari, Uzvišeni Allah mu se smilovao, navodi ovaj hadis u Knjizi o zemljoradnji, poglavlje Bjelina i sjaj zemlje nakon njenog pozlaćivanja.
Komentar hadisa od El-Kastalanija, 1.džuz, str. 451
U početku seneda: Pričao nam je Muhammed b. Sinan harf sin (س) se u riječi سنان piše s kesrom (ﹻ), bez tešdida (ﹽ) na prvom harfu nun (ن), a poslije elifa (ا). Drugi nun (ن) je, također, bez tešdida (ﹽ), poznatiji kao Avfi. U nastavku seneda: pričao nam je Fulejh u riječi فليح harf fa (ف) je s damom (ﹹ) Ibn Sulejman, Hilal b. ‘Ali je poznat kao Ibn Usama, a u imenu ‘Ata b. Jessar u riječi يسار harf sin (س) je s fethom (ﹷ) i tešdidom (ﹽ). Prenosi se od Ebu Hurejre, neka je Allah zadovoljan njim, da je Allahov Poslanik, s.a.v.s... U predaji od Ebu Zerra stoji da je da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., jednog dana pričao svojim ashabima da je jedan od stanovnika Dženneta, a kod njega je bio jedan stanovnik pustinje... U riječi أن na prvom elifu (ا) stoji fetha (ﹷ), zato što je ona na tzv. mjestu participa aktivnog. Tražio dozvolu od Uzvišenog Allaha znači: tražit će. U ovom slučaju upotrijebljen je glagol u prošlom vremenu, radi obistinjenja.
Od Ebu Zerra se prenosi, a on od El-Hamevija, da je rekao: Tražit će dozvolu od svoga Gospodara za sijanje, pa će mu reći (njegov Gospodar): - Zar ovdje nemaš sve što ti je potrebno od onoga što želiš i za čim si žudio? - Naravno, sve imam, ali ja (u predaji od Ebu Zerra koju prenosi od El-Kešmihanija stoji: ali volim da sijem), pa mu je dozvolio. On požuri i posija, i prije nego što sklopi oči ono bi zemljom prekriveno, tj. prije treptaja oka proklija, izniknu i sazrije, i bi na guvno sabrano, tj. sve to bi sabrano na jednu gomilu, poput brda. Sve to se desilo prije nego što je trepnuo svojim okom. Uzvišeni Allah mu reče: - Eto ti, uzmi to, sine Ademov. To te, uistinu, neće zasititi! To je zato što čovjek, po svojoj prirodi, neće prestati tražiti još više, ili zato što se neće zadovoljiti s tim. Na to onaj beduin reče: - Allahov Poslaniče, taj zemljoradnik mora da je bio ili Kurejšija ili ensarija. Oni su zemljoradnici i vole zemljoradnju. A što se nas (stanovnika pustinje) tiče, mi nismo zemljoradnici. Tada se Allahov Poslanik, s.a.v.s., nasmijao. Hadis ukazuje na to da insan čezne za onim što nema, makar bio i bogat. A Allah najbolje zna.