Muslim
HADIS
Pričao nam je Ebu Bekr b. Šejbete, pričao nam je Hammad b. Seleme, pričao nam je Sabit, koji je prenio od Enesa, a on od Ibn Mesuda, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao:
Posljednji koji će ući u Džennet je čovjek koji će se, idući, neprestano spoticati i čije će lice, zbog blizine vatre Džehennema, pocrnjeti. On će, prolazeći pored nje, okrenuti se prema njoj i reći: - Slavan neka je Onaj Koji me je sačuvao od tebe! Allah mi je dao ono što nikome ni prije ni poslije mene nije dao! - Tada će mu biti podignuto drvo i on će reći: - Gospodaru moj, primakni me ovome drvetu, kako bih se njegovim hladom zaklonio i kako bih se njegovom vodom okrijepio! – Allah, dž.š., reći će: - Potomče Ademov, možda ćeš ti, ako ti Ja to dam, od Mene tražiti nešto drugo? - On će odgovoriti: - Neću, Gospodaru moj! - Tada će dati čvrsto obećanje da od Njega neće tražiti ništa više i njegov Gospodar Uzvišeni će mu oprostiti, jer On zna da se nije mogao suzdržati u tome. Potom će ga primaknuti drvetu i on će se njegovim hladom zakloniti i njegovom vodom okrijepiti. Zatim će mu biti podignuto drvo koje će biti ljepše od onog prvog, a on će zatražiti: - Gospodaru moj, primakni me onome drvetu, kako bih se njegovom vodom okrijepio i njegovim hladom zaklonio! Neću od Tebe ništa više tražiti! - Gospodar će odgovoriti: - Potomče Ademov, zar Mi nisi čvrsto obećao da nećeš tražiti od Mene ništa više od onoga što sam ti već dao? Možda ćeš, ako te primaknem onom drvetu, tražiti od Mene nešto drugo! - Gospodar Uzvišeni će mu oprostiti, jer zna da se čovjek nije mogao suzdržati u tome i primaknut će ga tom drvetu. Čovjek će se njegovim hladom zakloniti i njegovom vodom okrijepiti. Zatim će mu biti podignuto drvo kod džennetskih vrata, ljepše od prva dva. Čovjek će reći: - Gospodaru moj, primakni me onom drvetu da bih se njegovim hladom zaklonio i njegovom vodom okrijepio. Neću od Tebe ništa više tražiti! - Allah će reći: - Potomče Ademov, zar Mi nisi čvrsto obećao da od Mene nećeš ništa više tražiti? - On će odgovoriti: - Svakako, Gospodaru moj, ali mimo ovog od Tebe više ništa neću tražiti! - Gospodar Uzvišeni će mu oprostiti, jer zna da se nije mogao suzdržati u tome i primaknut će ga tom drvetu. Nakon što ga On bude primakao i bude čuo glasove stanovnika Dženneta, reći će: - Gospdoaru moj, uvedi me u njega!- On će kazati: - Potomče Ademov, kako da te se kutarišem? Hoćeš li biti zadovoljan ako ti dam dunjaluk i uz to još isto toliko! - Čovjek će kazati: - Gospodaru moj, zar sa mnom šalu zbijaš, a Ti si Gospodar svjetova? - Ibn Mesud, r.a., nasmijao se i dodao: - Zar me nećete pitati zašto sam se nasmijao? – Prisutni su pitali: - Zašto si se nasmijao? - On reče: - Ovako se nasmijao Allahov Poslanik, s.a.v.s. - Oni su dalje pitali: - Zašto se nasmijao Allahov Poslanik, s.a.v.s.? - On odgovori: - Zato što se nasmijao Gospodar svjetova, kada je ovaj čovjek rekao: - Zar sa mnom šalu zbijaš, a Ti si Gospodar svjetova? - On će reći: - Zaista se Ja ne šalim s tobom nego činim ono što hoću!
Dovdje je navedena većina predaja koje spominje imam Muslim u svome Sahihu. Mimo toga su ostale mnogobrojne predaje, koje nisam naveo, jer ih većina ne sadrži veće razlike u odnosu na one koje sam već ovdje naveo. Zbog toga sam smatrao da je ovo dovoljno. Napominjem da većina spomenutih predaja sadrže u sebi dodatke ili razlike u načinu pripovijedanja, kojeg nijedna nije lišena i to je razlog njihove mnogobrojnosti. U jednoj predaji postoji razlika, koju ranije nisam naveo, a koju je neophodno navesti ovdje:
- Rekao je: - Zatim će ući u svoje džennetske odaje, u koje će ući njegove dvije hurije, koje će mu kazati: - Hvala Allahu, Koji te oživio za nas i nas oživio za tebe! - Čovjek će tada reći: - Nikome nije dato ni slično onome što je meni dato!
ARAPSKI
حدثنا أبو بكر بن شيبة، حدثنا حماد بن سلمة، حدثنا ثابت، عن أنس، عَنْ ابْنِ مَسْعُودٍ – رضى الله عنهما– أَنَّ رَسُولَ اللهِ – صلى الله عليه وسلم – قَالَ: "آخِرُ مَنْ يَدْخُلُ الجَنَّةَ رَجُلٌ، فَهُوَ يَمْشِى مَرَّةً، وَ يَكْبُو مَرَّةً، وَ تَسْفَعُهُ النَّارُ مَرَّةً، فَإِذَا مَا جَاوَزَهَا الْتَفَتَ إِلَيْهَا، فَقَالَ: "تَبَارَكَ الَّذِى نَجَّانِى مِنْكَ، لَقَدْ أَعْطَانِىَ اللهُ شَيْئا مَا أَعْطَاهُ أَحَدًا مِنَ الأَوَّلِينَ وَ الآخِرِينَ."، فَتُرْفَعُ لَهُ الشَّجَرَةُ، فَيَقُولُ: "أَىْ رَبِّ، أَدْنِنِى مِنْ هَذِهِ الشَّجَرَةِ، فَلأَسْتَظِلَّ بِظِلِّهَا، وَ أَشْرَبَ مِنْ مَائِهَا."، فَيَقُولُ اللهُ – عَزَّ وَ جَلَّ– : "يَا ابْنَ آدَمَ، لَعَلِّى إِنْ أَعْطَيْتُكَهَا سَأَلْتَنِى غَيْرَهَا؟"، فَيَقُولُ : "لاَ، يَا رَبِّ."، وَ يُعَاهِدُهُ أَنْ لاَ يَسْأَلَهُ غَيْرَهُ – وَ رَبُّهُ تَعَالَى يَعْذُرُهُ، لأَنَّهُ يَرَى مَا لاَ صَبْرَ لَهُ عَلَيْهِ، فَيُدْنِيهِ مِنْهَا فَيَسْتَظِلُّ بِظِلِّهَا، وَ يَشْرَبُ مِنْ مَائِهَا، ثُمَّ تُرْفَعُ لَهُ شَجَرَةٌ، هِىَ أَحْسَنُ مِنَ الأُولَى، فَيَقُولُ: "أَىْ رَبِّ، أَدْنِنِى مِنْ هَذِهِ الشَّجَرَةِ، لأَشْرَبَ مِنْ مَائِهَا، وَ أَسْتَظِلَّ بِظِلِّهَا، لاَ أَسْأَلُكَ غَيْرَهَا."، فَيَقُولُ : "يَا ابْنَ آدَمَ، أَ لَمْ تُعَاهِدْنِى أَنْ لاَ تَسْأَلَنِى غَيْرَهَا؟"، فَيَقُولُ: "لَعَلِّى إِنْ أَدْنَيْتُكَ مِنْهَا، تَسْأَلُنِى غَيْرَهَا؟"، وَ رَبُّهُ تَعَالَى يَعْذُرُهُ، لأَنَّهُ يَرَى مَا لاَ صَبْرَ لَهُ عَلَيْهِ فَيُدْنِيهِ مِنْهَا، فَيَسْتَظِلُّ بِظِلِّهَا، وَ يَشْرَبُ مِنْ مَائِهَا، ثُمَّ تُرْفُعُ لَهُ شَجَرَةٌ عِنْدَ بَابِ الجَنَّةِ، هِىَ أَحْسَنُ مِنَ الأَوَّلَيْنِ، فَيَقُولُ: "أَىْ رَبِّ، أَدْنِنِى مِنَ الشَّجَرَةِ، لأَسْتَظِلَّ بِظِلِّهَا، وَ أَشْرَبَ مِنْ مَائِهَا، لاَ أَسْأَلُكَ غَيْرَهَا."، فَيَقُولُ: "يَا ابْنَ آدَمَ، أَ لَمْ تُعَاهِدْنِى أَنْ لاَ تَسْأَلَنِى غَيْرَهَا؟"، قَالَ: "بَلَى، يَا رَبِّ، هَذِهِ لاَ أَسْأَلُكَ غَيْرَهَا."، وَ رَبُّهُ تَعَالَى يَعْذُرُهُ، لأَنَّهُ يَرَى مَا لاَ صَبْرَ لَهُ عَلَيْهِ، فَيُدْنِيهِ مِنْهَا، فَإِذَا أَدْنَاهُ مِنْهَا فَيَسْمَعُ أَصْوَاتَ أَهْلِ الجَنَّةِ، فَيَقُولُ: "أَىْ رَبِّ، أَدْخِلْنِيهَا."، فَيَقُولُ: يَا ابْنَ آدَمَ، مَا يَصْرِينِى مِنْكَ؟ أَ يُرْضِيكَ أَنْ أَعْطَيْتُكَ الدُّنْيَا وَ مِثْلَهَا مَعَهَا؟"، فَيَقُولُ: "أَىْ رَبِّ، أَ تَسْتَهْزِىءُ مِنِّى وَ أَنْتَ رَبُّ العَالَمِينَ؟!"
– فَضَحِكَ ابْنُ مَسْعُودٍ – رضى الله عنه– فَقَالَ: "أَ لاَ تَسْأَلُونِى مِمَّ أَضْحَكُ؟"، قَالُوا: "مِمَّ تَضْحَكُ؟"، قَالَ: "هَكَذَا ضَحِكَ رَسُولُ اللهِ – صلى الله عليه وسلم–، فَقَالُوا: "مِمَّ تَضْحَكُ يَا رَسُولَ اللهِ؟" ، قَالَ: "مِنْ ضَحِكِ رَبِّ العَالَمِينَ، حِينَ قَالَ: "أَ تَسْتَهْزِىءُ مِنِّى وَ أَنْتَ رَبُّ العَالَمِينَ؟"
فَيَقُولُ: "إِنِّى لاَ أَسْتَهْزِىءُ مِنْكَ، وَ لَكِنِّى عَلَى مَا أَشَاءُ قَادِرٌ."
وَ فِى بَعْضِ الرِّوَايَاتِ زِيَادَةٌ:
(" ثُمَّ يَدْخُلُ بَيْتَهُ، فَتَدْخُلُ عَلَيْهِ زَوْجَتَاهُ مِنَ الحُورِ العِينِ، فَتَقُولاَنِ لَهُ: "الحَمْدُ ِللهِ الَّذِى أَحْيَاكَ لَنَا، وَ أَحْيَانَا لَكَ."، قَالَ: "فَيَقُولُ: "مَا أُعْطِىَ أَحَدٌ مِثْلَ مَا أُعْطِيتُ!")
En-Nevevijev komentar hadisa
Imam En-Nevevi, Allah mu se smilovao, za dio izjave: Koji će hodati, spotičući se i čije će lice od vatre pocrnjeti, rekao je: - Kada je u pitanju riječ يكبو (spoticao se), ona ima značenje: past će na lice, dok sintagma تسفعه النار (od vatre pocrnjeti) znači: ona će mu dohvatiti lice i ono će od nje pocrnjeti, pa će na njemu ostati ružni tragovi.
Konstrukcija On zna da se čovjek nije mogao suzdržati na tome znači da je On znao u kakvom se stanju nalazi ovaj čovjek i da se neće moći zadržati na dostignutoj želji. Zbog toga mu je Uzvišeni Alllah oprostio što se ponovo zaklinjao i davao prisege. Rekao je En-Nevevi, Uzvišeni Allah mu se smilovao: - Njihovo značenje je: zbog toga što je vidio blagodat za koju se nije mogao suzdržati, tj. za koju se nije mogao suzdražati da je ne zatraži. Stoga je onaj ko je to vidio ovaj čovjek. A Allah najbolje zna.
Pitanjem: Potomče Ademov, kako da te se kutarišem? pita Gospodar: što je to nakon čega ćeš prestati tražiti od Mene? Jezičari vele da je riječ الصَرْى s fethom (ﹷ) na sadu (ص) i sukunom (ﹿ) na ra’u (ر) i da ima značenje riječi القطع (presijecanje, prekidanje, prekid). U predajama mimo Muslimovih je preneseno: Šta će te to spasiti od Mene? Ibrahim el-Harbi smatra da je to ispravno, a odbacuje predaju koja se navodi u Muslimovom Sahihu. Imam En-Nevevi je opovrgao to mišljenje i ustvrdio da su obje predaje vjerodostojne. To je stoga što onaj koji pita ne prestaje sa svojim pitanjem, sve dok se od njega ne zatraži da prekine. Značenje je: Koja je to stvar kojom ćeš zadovoljan biti i koja će prekinuti tvoje traženje od Mene? A Allah najbolje zna!
Za dio izjave: Zašto se nasmijao Allahov Poslanik, s.a.v.s.? On reče: - Zato što se nasmijao Gospodar svjetova, imam En-Nevevi kaže: - Već prije smo istakli da je značenje izraza الضحك (smijeh, osmijeh), kada se veže za Uzvišenog Allaha, zadovoljstvo, milost i namjera da se učini dobro onome na koga On bude htio da se smiluje od Svojih robova. A Allah njabolje zna.
En-Nevevi, Uzvišeni Allah mu se smilovao, za najavu: Ući će mu dvije hurije i reći: - Hvala Allahu Koji te je oživio za nas, a nas oživio za tebe!, kaže: - Ovako je potvrđeno u predajama i izvorima: زوجتاهs ta’om (ت) i predstavlja dvojinu od riječi زوجة sa spojenom ličnom zamjenicom ه na kraju. To je jezički ispravno i rašireno u upotrebi, kao što je slučaj s arapskim pjesničkim bejtovima, a tako navode i Ibn es-Sukejt i većina jezičara.
U najavi: njih dvije će reći فَتَقُولان je s ta’om (ت), koji označava ženski rod i vokaliziran je ovako. Neki to osuđuju i govore da je pogrešno, te kažu da se dvojina ženskog roda piše s ja’om (ى), a to je moduliranje ili način govora u kojem nema nikakve štete i koji je dozvoljen i prisutan i u Kur’anu. Kaže Allah, dž.š.: Kada dva krila vaša gotovo nisu uzmakla (sura Ali Imran, 122). Rekao je Uzvišeni: A malo podalje od njih ugleda dvije ženske koje su je od vode odbijale (sura El-Kasas, 23), a rekao je Uzvišeni i: Allah brani da se ravnoteža nebesa i Zemlje poremeti (sura El-Fatir, 41). Također je rekao Uzvišeni: U kojima će biti dva izvora, koja će teći (sura Er-Rahman, 50). Izjava: Hvala Allahu Koji te je oživio za nas i nas oživio za tebe, ima značenje: Koji te je stvorio za nas i nas stvorio za tebe i sastavio nas zajedno u ovoj kući vječne sreće! A Allah najbolje zna.