Buharija
HADIS
Pričao nam je Abdulaziz b. Abdullah, pričao nam je Ibrahim b. Sead, koji je prenio od Ibn Šihaba, ovaj od Ataa b. Jezida el-Lejsija, a on od Ebu Hurejre, r.a., da su ljudi pitali:
Allahov Poslaniče! Hoćemo li mi vidjeti našeg Gospodara na Sudnjem danu? - Allahov Poslanik, s.a.v.s., odgovorio im je: - Da li vi ometate jedni druge prilikom gledanja u Mjesec, kada je pun? - Oni su odgovorili: - Ne, Allahov Poslaniče! - On je dalje pitao: - Da li ometate jedni druge prilikom gledanja u Sunce, kada na nebu nema oblaka? - Oni su odgovorili: - Ne, Allahov Poslaniče! - On je tada rekao: - Na isti način ćete Njega vidjeti. Sakupit će Allah na Sudnjem danu ljude i reći: - Onaj ko je što obožavao neka to sada slijedi! - Oni koji su obožavali sunce slijedit će ga, a oni koji su obožavali mjesec slijedit će mjesec. Oni koji su obožavali vračeve slijedit će njih! Ostat će ovaj ummet, među kojima će biti onih koji će se zauzimati (ili među kojima će biti licemjeri, što je Ibrahimova sumnja, tj. Ibn Seada), te će im doći njihov Gospodar i reći im: - Ja sam vaš Gospodar! - Oni će odgovoriti: - Ostajemo ovdje dok nam ne dođe naš Gospodar. Kada on dođe, mi ćemo Ga prepoznati! - Nakon toga će im doći Allah u obliku kojeg će prepoznati i reći im: - Ja sam vaš Gospodar! - Oni će odgovoriti: - Ti si naš Gospodar! - I slijedit će Ga. Zatim će biti postavljena Sirat ćuprija između dviju strana Džehennema. Ja i moj ummet ćemo biti prvi koji će je uspješno preći. Tada nikom neće biti dozvoljeno da priča, osim poslanicima, čije će dove tada glasiti: - Gospodaru, spasi! Spasi! - Džehennem će imati kuke, kao bodlje sadana. Njihovu veličinu ne zna niko osim Allaha. One će dohvatati ljude, uzimajući u obzir kakvoću njihovih djela, pa će tako biti onih koji će propasti zbog svojih djela, koji će biti vezani svojim djelima. Vjernici će preživjeti zbog svojih djela, ili propasti zbog svojih djela. Neki od njih će biti obarani, ili preći i sl. A zatim će se ukazati i tako će biti sve dok Allah ne završi sa suđenjem robovima i ne htjedne da izvede iz vatre Svojom milošću onoga koga On bude htio. Tada će narediti melekima da izvedu iz vatre onoga ko nije pripisivao Allahu druga, a koji će biti od onih kojima Allah bude želio da se smiluje i onih koji su svjedočili da nema boga osim Allaha. Prepoznavat će ih u vatri po tragovima sedždi: vatra će doticati svaki dio čovjekova tijela, osim onih dijelova na kojima budu tragovi sedžde. Vadit će ih iz vatre, nakon što su njome bili spaljeni, a zatim će biti bačena na njih voda života. Ispod nje će rasti kao što klija sjemenka iz naplavka kojeg nanese bujica. Onda će Allah završiti sa suđenjem među robovima, a od njih će ostati čovjek koji će licem biti okrenut vatri i on će biti posljednji stanovnik vatre koji će ući u Džennet. On će reći: - Gospodaru moj, okreni moje lice od vatre. Zaista me je njen dim ugušio i njena žestina me je spalila! - On će dozivati Allaha onim čime On bude htio da Ga doziva, a zatim će Allah reći: - Hoćeš li možda, ako ti Ja to dam, tražiti od Mene nešto drugo? - On će odgovoriti: - Neću. Tako mi Tvoje moći, neću tražiti od Tebe ništa drugo! - Svome Gospodaru će dati obećanja i prisege onako kako On bude htio i On će mu njegovo lice okrenuti od vatre. Kada bude okrenut Džennetu i kada ga bude vidio, zašutjet će onoliko koliko Allah bude htio da šuti, a onda će reći: - Gospodaru moj, primakni me dženetskim vratima! - Allah će mu reći: - Zar nisi dao svoja obećanja i prisege da od Mene nećeš tražiti ništa više, nakon onoga što sam ti dao? Teško tebi, čovječe! Kako si samo prevrtljiv! - Čovjek će uzviknuti: - Gospodaru moj! - Nastavit će dozivati Allaha, sve dok On ne kaže: - Hoćeš li, ako ti to dam, tražiti nešto drugo? - On će odgovoriti: - Neću! Tako mi Tvoje moći, neću tražiti od Tebe ništa više! – Dat će obećanja i prisege onako kako On bude htio i On će ga primaknuti vratima Dženneta. Kada bude došao do džennetskih vrata, Džennet će mu se jasno predočiti i vidjet će njegove blagodati i ono što se krije u njemu. Potom će zašutjeti onoliko koliko Allah bude htio da šuti, a zatim će reći: - Gospodaru moj, uvedi me u Džennet! - Allah će reći: - Zar već nisi dao obećanja i prisege da nećeš tražiti ništa više od onoga što sam ti već dao? Teško tebi, čovječe! Kako si samo prevrtljiv! - Čovjek će odgovoriti: - Gospodaru moj, ne ostavi me najnesretnijim Svojim stvorenjem! - Potom će neprestano dozivati, sve dok se Allah ne osmjehne zbog toga. Nakon što se osmjehne, reći će mu: - Uđi u Džennet! - Kada uđe u njega, Allah će reći: - Zaželi nešto! - On će tražiti od svoga Gospodara i željeti, a Allah će neprestano ponavljati riječi: - Zaželi ovo, zaželi ono! – To će trajati sve dok njegove želje ne presahnu. Tada će Allah reći: - To ti pripada i uz to još isto toliko!
Rekao je Ata b. Jezid: - Ebu Seid el-Hudri, koji je bio s Ebu Hurejrom, nije dodao na njegov hadis ništa, sve dok Ebu Hurejre nije ispričao da će Allah, Uzvišeni i Slavni, reći: To ti pripada i uz to još toliko! Tada je Ebu Seid el-Hudri pitao: - Ebu Hurejre, i uz to još deset puta toliko? - Ebu Hurejre je odgovorio: - Zapamtio sam da je rekao: To ti pripada i uz to još isto toliko! Tada je Ebu Seid el-Hudri dodao: - Zaklinjem se da sam zapamtio od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., riječi: To ti pripada i uz to još deset puta toliko! Ebu Hurejre je zaključio: - Taj čovjek je posljednji stanovnik Dženneta, koji će ući u Džennet!
ARAPSKI
و قال البخارى – رحمه الله تعالى–: "حدثنا عبد العزيز بن عبد الله،حدثنا إراهيم بن سعد، عن ابن شهاب، عن عطاء ابن يزيد الليثى، عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ – رضى الله عنه– أَنَّ النَّاسَ قَالُو: "يَا رَسُولَ اللهِ، هَلْ نَرَى رَبَّنَا يَوْمَ القِيَامَةِ؟"، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ – صلى الله عليه و سلم–: "هَلْ تُضَارُّونَ فِى القَمَرِ لَيْلَةَ البَدْرِ؟"، قَالُوا: "لاَ، يَا رَسُولَ اللهِ."، قَالَ: "فَهَلْ تُضَارُّونَ فِى الشَّمْسِ لَيْسَ دُونَهَا سَحَابٌ؟"، قَالُوا: "لاَ، يَا رَسُولَ اللهِ."، قَالَ: "فَإنَّكُمْ تَرَوْنَهُ كَذَلِكَ. يَجْمَعُ اللهُ النَّاسَ يَوْمَ القِيَامَةِ، فَيَقُولُ: "مَنْ كَانَ يَعْبُدُ شَيْئا فَلْيَتْبَعْهُ!"، فَيَتْبَعُ مَنْ كَانَ يَعْبُدُ الشَّمْسَ – الشَّمْسَ، وَ يَتْبَعُ مَنْ كَانَ يَعْبُدُ القَمَرَ – القَمَرَ، وَ يَتْبَعُ مَنْ كَانَ يَعْبُدُ الطَّوَاغِيتَ – الطَّوَاغِيتَ، وَ تَبْقَى هَذِهِ الأُمَّةُ فِيهَا شَافِعُوهَا"– أَوْ مُنَافِقُوهَا– شَكَّ إِبْرَاهِيمُ– أَىْ ابْنُ سَعْد– "فَيَأْتِيهِمُ اللهُ، فَيَقُولُ: "أَنَا رَبُّكُمْ."، فَيَقُولُونَ: "هَذَا مَكَانُنَا، حَتَّى يَأْتِيَنَا رَبُّنَا، فَإِذَا جَاءَ رَبُّنَا عَرَفْنَاهُ."، فَيَأْتِيهِمُ اللهُ فِى صُورَتِهِ الَّتِى يَعْرِفُونَ، فَيَقُولُ: "أَنَا رَبُّكُمْ."، فَيَقُولُونَ: "أَنْتَ رَبُّنَا."، فَيَتَّبِعُونَهُ– وَ يُضْرَبُ الصِّرَاطُ بَيْنَ ظَهْرَىْ جَهَنَّمَ، فَأَكُونُ أَنَا وَ أُمَّتِى أَوَّلَ مَنْ يُجِيزُهَا، وَ لاَ يَتَكَلَّمَ يَوْمَئِذٍ إِلاَّ الرُّسُلُ، وَ دَعْوَى الرُّسُلِ يَوْمَئِذٍ: "اللَّهُمَّ سَلِّمْ! سَلِّمْ!"، وَ فِى جَهَنَّمَ كَلاَلِيب ُمِثْلُ شَوْكِ السَّعْدَانِ غَيْرَ أَنَّهُ لاَ يَعْلَمُ مَا قَدَرُ عِظَمِهَا إِلاَّ اللهُ، تَخْطَفُ النَّاسَ بِأَعْمَالِهِمْ: فَمِنْهُمُ المُوبَقُ بِعَمَلِهِ– أَوِ المُوثَقُ بِعَمَلِهِ– (أَوْ فَمِنْهُمُ المُؤْمِنُ بَقِىَ بِعَمَلِهِ– أَوِ المُوبَقُ بِعَمَلِهِ)، وَ مِنْهُمُ المُخَرْدَلُ، أَوِ المُجَازَى، أَوْ نَحْوُهُ، ثُمَّ يَتَجَلَّى– ، حَتَّى إِذَا فَرَغَ اللهُ مِنَ القَضَاءِ بَيْنَ العِبَادِ، وَ أَرَادَ أَنْ يُخْرِجَ بِرَحْمَتِهِ مَنْ أَرَادَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ، أَمَرَ المَلاَئِكَةَ أَنْ يُخْرِجُوا مِنَ النَّارِ مَنْ كَانَ لاَ يُشْرِكُ بِاللهِ شَيْئا، مِمَّنْ أَرَادَ اللهُ أَنْ يَرْحَمَهُ، مِمَّنْ يَشْهَدُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللهُ، فَيَعْرِفُونَهُمْ فِى النَّارِ بِأَثَرِ السُّجُودِ، تَأْكُلُ النَّارُ ابْنَ آدَمَ، إِلاَّ أَثَرَ السُّجُودِ، فَيَخْرُجُونَ مِنَ النَّارِ قَدِ امْتُحِشُوا، فَيُصَبُّ عَلَيْهِمْ مَاءُ الحَيَاةِ، فَيَنْبُتُونَ تَحْتَهُ، كَمَا تَنْبُتُ الحِبَّةُ فِى حَمِيلِ السَّيْلِ، ثُمَّ يَفْرُغُ اللهُ مِنَ القَضَاءِ بَيْنَ العِبَادِ، وَ يَبْقَى رَجُلٌ مِنْهُمْ مُقْبِلٌ بِوَجْهِهِ عَلَى النَّارِ، هُوَ آخِرُ أَهْلِ النَّارِ دُخُولاً الجَنَّةَ، فَيَقُولُ: "أَىْ رَبِّ، اصْرِفْ وَجْهِى عَنِ النَّارِ، فَإِنَّهُ قَدْ قَشَبَنِى رِيحُهَا، وَ أَحْرَقَنِى ذََكَاؤُهَا."، فَيَدْعُو اللهَ بِمَا شَاءَ أَنْ يَدْعُوهُ، ثُمَّ يَقُولُ اللهُ: "هَلْ عَسَيْتَ إِنْ أَعْطَيْتُكَ ذَلِكَ تَسْأَلَنِى غَيْرَهُ؟"، فَيَقُولُ: "لاَ، وَ عِزَّتِكَ لاَ أَسْأَلُكَ غَيْرَهُ."، فَيُعْطِى رَبَّهُ مِنْ عَهُودٍ وَ مَوَاثِيقَ مَا شَاءَ، فَيَصْرِفُ اللهُ وَجْهَهُ عَنِ النَّارِ، فَإِذَا أَقْبَلَ عَلَى الجَنَّةِ وَرَآهَا، سَكَتَ مَا شَاءَ اللهُ أَنْ يَسْكُتَ، ثُمَّ يَقُولُ: "أَىْ رَبِّ، قَدِّمْنِى إِلَى بَابِ الجَنَّةِ."، فَيَقُولُ اللهُ لَهُ: "أَ لَسْتَ قَدْ أَعْطَيْتَ عَهُودَكَ وَ مَوَاثِيقَكَ أَنْ لاَ تَسْأَلَنِى غَيْرَ الَّذِى أُعْطِيتَ أَبَدًا؟! وَيْلَكَ يَا ابْنَ آدَمَ! مَا أَغْدَرَكَ؟"، فَيَقُولُ: "أَىْ رَبِّ."، فَيَدْعُو اللهَ حَتَّى يَقُولُ: "هَلْ عَسَيْتَ إِنْ أُعْطِيتَ ذَلِكَ أَنْ تَسْأَلَ غَيْرَهُ؟"، فَيَقُولُ: "لاَ، وَ عِزَّتِكَ، لاَ أَسْأَلُكَ غَيْرَهُ."، وَ يُعْطِى مَا شَاءَ مِنْ عَهُودٍ وَ مَوَاثِيقَ، فَيُقَدِّمُهُ إِلَى بَابِ الجَنَّةِ، فَإِذَا قَامَ إِلَى بَابِ الجَنَّةِ انْفَقَهَت ْلَهُ الجَنَّةُ فَرَأَى مَا فِيهَا مِنَ الحَبْرَةِ وَ السُّرُورِ، فَيَسْكُتُ مَا شَاءَ اللهُ أَنْ يَسْكُتَ، ثُمَّ يَقُولُ: " أَىْ رَبِّ، أَدْخِلْنِى الجَنَّةَ."، فَيَقُولُ اللهُ: "أَ لَسْتَ قَدْ أَعْطَيْتَ عَهُودَكَ وَ مَوَاثِيقَكَ أَنْ لاَ تَسْأَلَ غَيْرَ مَا أُعْطِيتَ؟! وَيْلَكَ يَا ابْنَ آدَمَ! مَا أَغْدَرَكَ؟"، فَيَقُولُ: "أَىْ رَبِّ، لاَ أَكُونَنَّ أَشْقىَ خَلْقِكَ."، فَلاَ يَزَالُ يَدْعُو حَتَّى يَضْحَك َاللهُ مِنْهُ، فَإِذَا ضَحِكَ مِنْهُ قَالَ لَهُ: "ادْخُلُ الجَنَّةَ!"، فَإِذَا دَخَلَهَا قَالَ اللهُ: "تَمَنَّهْ!"، فَسَأَلَ رَبَّهُ وَ تَمَنَّى، حَتَّى إِنَّ اللهَ لَيُذَكِّرُهُ وَ يَقُولُ لَهُ: "تَمَنَّ كَذَا وَ كَذَا!"، حَتَّى انْقَطَعَتْ بِهِ الأَمَانِىُّ، قَالَ اللهُ: "ذَلِكَ لَكَ وَ مِثْلُهُ مَعَهُ."
قَالَ عَطَاءُ بْنُ يَزِيد: "وَ أَبُو سَعِيدٍ الخُدْرِىّ مَعَ أَبِى هُرَيْرَةَ، لاَ يَرُدُّ عَلَيْهِ مِنْ حَدِيثِهِ شَيْئا، حَتَّى إِذَا حَدَّثَ أَبُو هُرَيْرَةَ:أَنَّ اللهَ تَبَارَكَ وَ تَعَالَى قَالَ:("ذَلِكَ لَكَ وَ مِثْلُهُ مَعَهُ.")– ، قَالَ أَبُو سَعِيدٌ الخُدْرِىّ: "وَ عَشْرَةُ أَمْثَالِهِ مَعَهُ"، يَا أَبَا هُرَيْرَةَ!"، قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ: "مَا حَفِظْتُ إِلاَّ قَوْلِهِ: ("ذَلِكَ لَكَ وَ مِثْلُهُ مَعَهُ.")، قَالَ أَبُو سَعِيدٍ الخُدْرِىّ: "أَشْهَدُ أَنِّى حَفِظْتُ مِنْ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه و سلم: ("ذَلِكَ لَكَ وَ عَشْرَةُ أَمْثَاِلهِ."). قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ: "فَذَلِكَ الرَّجُلُ آخِرُ أَهْلِ الجَنَّةِ دُخُولاً الجَنَّةَ
Predaja: Izašao je među nas Allahov Poslanik, s.a.v.s., i rekao: - Uistinu ćete vidjeti svoga Gospodara na Sudnjem danu... upotrebljava se kao dokaz da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., bio taj koji je prvi obavijestio ashabe o „viđenju Allaha“, bez njihova pitanja o tome. U drugim predajama se ističe da su ashabi pitali o viđenju Allaha, a da im je on odgovarao onako kako je odgovarao. Vjerovatno je to zbog toga što se ponavljala situacija, nekada su ga pitali i on je odgovarao, a nekada im je kazivao bez postavljenog pitanja. U tome nema ništa loše. A Allah najbolje zna!
U dijelu izjave: Vi nećete ometati jedni druge prilikom gledanja u Njega riječ تضامّون znači: nećete se tiskati prilikom gledanja u Njega onako kako jedni drugima smetate prilikom velike gužve i kao što je pravite kada gledate u mlađak na početku mjeseca, da biste odredili njegov početak. Međutim, kada nastupi pun mjesec, svaki insan ga može vidjeti s mjesta na kojem se nalazi, zbog toga što je njegovo ukazivanje jasno. Tvrdnja: Uistinu, vi ćete na isti način Njega vidjeti znači: vidjet ćete Ga jasno i u potpunosti, bez sumnje, bez napora i bez razilaženja oko sigurnosti u to viđenje. Navedeno poređenje dolazi kao pojašnjenje sigurnosti u viđenje Allaha i nepostojanje sumnje u to. Allah Uzvišeni je čist od poređenja koja imaju stvorenja, jer On nije ničemu sličan i On sve čuje i sve vidi.
U dijelu izjave a oni koji su obožavali vračeve slijedit će vračeve riječ الطواغيت je množina od riječi طاغوت, a znači: šejtani ili idoli. U Sahihu stoji da riječ الطاغوت znači: vrač, odnosno svaka osoba koja odvodi u zabludu.
Dio hadisa: I ostat će ovaj ummet označava umet koji se odazvao pozivu u islam, makar samo i svojom vanjštinom. Među njima će biti i oni koji će se za njega zauzeti, ili oni koji su licemjeri (sumnja od Ibrahima). Riječ شافعوها označava one koji će se zauzimati za ovaj umet, ili je rekao: oni koji su licemjeri. Hfz. Ibn Hadžer smatra da je prva predaja prihvatljivija. A Allah najbolje zna!
Nagovještaj: pa će im doći Allah znači da će im se otkriti u drugom obliku od onoga u koji su oni vjerovali dok su bili na dunjaluku. A možda će im doći jedan od Njegovih meleka, što se zaključuje na temelju metafore: - Kaznio je vladar lopova. Zbog toga će oni reći: „Ostajemo ovdje dok nam ne dođe naš Gospodar“, tj. ti nisi naš Gospodar, jer On ne liči Svojim stvorenjima. Kada nam se naš Gospodar predoči u najuzvišenijem Svom obliku, u kojem je čist od svakog pojavnog oblika, mi ćemo Ga prepoznati: Pa će im njihov Gospodar doći u obliku koji oni poznaju podrazumijeva da će im se predočiti Uzvišeni Allah Svojim prvobitnim svojstvom, po kojem su oni znali za Njega na dunjaluku. To svojstvo je Njegova čistota od svakog pojavnog oblika.
To je obilježje po kojem će prepoznati svog Gospodara, tj. Allah će sam Sobom učiniti da Ga oni prepoznaju i uklonit će sa njihovih očiju koprene. Naveo je u El-Mesabih da će to biti u obliku kojeg će oni prepoznati, tj. obilježju kojeg će Uzvišeni Allah učiniti dokazom Svog prepoznavanja i razlikom između Njega i Njegovih stvorenja. Stoga su izrazi dokaz (الدليل) i obilježje (العلامة) obuhvaćeni značenjem izraza oblik (الصورة) u prenesenom smislu, kao što kažu Arapi: Tvoja stvar je takva. Tvoje riječi naliče tome. A ni djelo ni govor nemaju „oblika“, nego se misli na suštinu djela i govora, što je često u upotrebi u jeziku šerijatskih pravnika, koji će reći: Forma ovog šerijatskog problema je....takva (El-Kastalani).
Dio hadisa zatim će se ukazati znači: pojavit će se. U djelu El-Feth stoji: - Moguće je da je riječ يتجلى s ha’om: يخلى sa značenjem: bit će oslobođen od njih, te se to svodi na značenje: bit će spašen od kuka (El-Kastalani).
Za riječi: Sve dok Allah ne završi sa suđenjem robovima... Ibn el-Munir je kazao: - Kada se izraz završavanje (الفراغ) dovodi u vezu s Uzvišenim Allahom, tada se njegovo značenje odnosi na Allahovu odredbu i njeno razrješenje, onako kako je suđeno. Ovdje je njen smisao izvođenje vjernika iz vatre i njihovo uvođenje u Džennet, a ostanak stanovnika vatre u njoj. Posljedica toga je da je značenje riječi: dok Allah ne završi tj. sa suđenjem koga će kazniti, kako onome ko je oslobođen Njegove kazne tako i onome ko nije. Stoga se „završavanje“ upotrebljava u smislu ispitivanja (المقابلة), iako taj izraz u tekstu nije spomenut.
Sintagma tragovi sedžde označava mjesta na čovjekovom tijelu, i to lice, a možda se misli i na svih sedam mjesta na tijelu, kojima se dotiče tlo prilikom sedžde. En-Nevevi to smatra vjerovatnim. Međutim, u predaji koju navodi Muslim, stoji sintagma dijelovi lica, što, kao što navodi ‘Ijad, ukazuje na to da se riječima tragovi sedžde misli isključivo na lice. On dodaje: - Doslovno navedene riječi dijelovi lica ukazuju na to da cjelokupno lice neće doticati vatra, kao počast centralnom dijelu tijela u sedždi (El-Kastalani, skraćeno).
U dijelu hadisa: Kao što proklija sjemenka iz naplavka kojeg nanese bujica, riječ الحِبة označava sjemenje iz pustinje, a حميل السيل je ono što bujica nosi sa sobom, zemlja i slično, a u čemu se nalazi i sjemenje. Ono ostane na obali i iz njega, nakon određenog vremena, iznikne biljka. Ovo poređenje je navedeno da istakne brzinu izrastanja, njegove svježine i ljepote (El-Kastalani).
U rečenici: Džennet će mu se jasno predočiti, riječ انْفَقهَت znači: on će se otkriti i raširiti, te će ovaj čovjek vidjeti šta se sve nalazi u njemu od blagodati i onoga što on krije. Riječ الحَبْرة je u jednini i označava nagrade, dug život i sl.
U dovi: Ne učini me najnesretnijim od Tvojih stvorenja riječ أكوننّ je s nunom (ن) za pojačanje, a preneseno je i bez njega, tj. najnesretnijim od sljedbenika tevhida koji čine grupu u koju i on spada. Rekao je Et-Tibi: - On kao da je rekao: - Gospodaru moj, ja sam uistinu dao obećanja i prisege, ali se uzdam u Tvoju plemenitost, Tvoj oprost i Tvoju milost. Ti kažeš: Ne gubite nadu u Allahovu milost, jer u Allahovu milost nadu gubi samo narod nevjernički (sura Jusuf, 87). Znao sam da nisam od nevjernika koji su izgubili nadu u Tvoju milost, i žudio sam za Tvojom plemenitošću i Tvojom sveobuhvatnom milošću, pa sam zato to od Tebe tražio. Stoga, kao da je Uzvišeni zadovoljan njime, zbog toga što je rekao, te se osmjehnuo, kao što je rekao: On će neprestano dozivati, sve dok se Allah ne zasmije. A Allah najbolje zna!