Kaže se da je vrijedio kao hiljadu drugih boraca. Ovaj ashab je prešao na islam devete godine po Hidžri. Kada se sa delegacijom svoga naroda vratio u svoje selo napustio je islam i postao nevjernik, smatrajući sebe poslanikom, još za života Allahovog Poslanika, s.a.v.s. Nakon Poslanikove smrti Ebu Bekr, r.a., je poslao Halida ibn Velida da se s njim obračuna što je ovaj i učinio. Nakon što je poražen, Tulejha je pobjegao u Šam. Kada su njegovi sunarodnjaci primili islam i on ga je ponovo iskreno primio i nastojao je do kraja života da popravi nešto od onoga što je nanio zla muslimanima. Kada je umro prvi halifa Ebu Bekr, r.a., Tulejha se spremio da ode na hadž. Tada je došao kod drugog halife Omera, r.a., i učinio mu prisegu priznajući ga za halifu. Omer, r.a., mu tada reče: -O Tulejha, ja te ne volim, zato što si ubio dvojicu divnih ashaba, Ukaša ibn Mihsana i Sabita ibn Akrema, r.a. Tulejha mu tada reče: -O vladaru pravovjernih, to su dvojica ljudi koje je Allah počastio šehadetom preko mojih ruku, a mene nije ponizio njihovim rukama (jer da su ga oni ubili on bi otišao u Džehennem).“ Omera je zadivio taj njegov odgovor pa je preporučio svojim namjesnicima da se sa njim konsultuju i da se okoriste njegovim borbenim vještinama, ali da mu ne daju nikakvu funkciju. 

Već smo ranije spomenuli, kada je bilo govora o Ukašu ibn Mihsanu, da je Halid ibn Velid, kada je krenuo u borbu protiv otpadnika od vjere, kao izvidnicu poslao Ukaša i Sabita ibn Akrema. Susreli su se sa otpadnikom Tulejhom ibn Huvejlidom i njegovim bratom Selemom, te su ih ova dvojica ubili na prevaru. 

Nako toga Tulejha je bio iskreno privržen svojoj vjeri i kao borac na Allahovom putu je otišao u pravcu Iraka. Učestvovao je u bici na Kadisijji hrabro se boreći i nadajući se da će ga Allah, dž.š., obdariti Svojom milošću i počastiti ga šehadetom. Tako se i desilo u bici kod Nehavenda, 21. h.g. kada je i poginuo. Neka Allah, dž.š., bude s njim zadovoljan i oprosti mu grijehe koje je počinio. 

 

Autor: Fuad Sedić